Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. Смеју се. — Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка?