Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад помисле шта га им је вина у подруму, пуне клете меда и масла и суве крметине, толики теоци и јагањци што јошт неизедени остају! Ко то жив прегорети може!
Ја сам ти поп Маук, а моје се село зове Отон. Ето сам ти донео у бисага два варићака чисте пшенице како злато, оку масла и један сирац; простићеш, ово је мало, али биће и више ако бог да.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
од роја пчела гушћа и брујнија, црња но да је муњом опрљена, од месечарке црвенија и љућа, од брескве сочнија, од масла бујнија, шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ступа — висок дрвени суд за туцање, бућкање масла; справа за одвајање кудељног влакна од стабљике стутољити — завити, сакрити Такши — слабији тараболос — појас у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њему као да поче мало-помало свитати. Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И напослетку се и прокљуви. Није неоснована сумња коју су изражавали поп-Спирини: да ту има и фрау-Габриелина масла. И тако, иако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу, — ипак су били те худе среће да буду не само
Ћира, смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: »Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим млечних производа (сирева и кисела млека које се целе године држи, јер га метну у бакарне судове, прелију слојем масла и херметички затворе), све друго купују, почевши од жита па до најобичнијег поврћа, као паприке.
У кући много чега нема. Падну у очи „ношви“ (наћве) и „тин“ (бутин за бућкање масла). Запуштени су и људи и жене. Неки од ових сељака има и своје земље, али од ње не може живети, и сви иду у печалбу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— поче предавање шеф сале. — Дакле, најпре у зделу ставимо комад масла са мало ситна шећера... Додај тај шећер, Ђукићу!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла и јаја. Али шкрипе кујни врата: Ко ли и отвара? Уђе неко: — „Добар вече!“ — То је баба Мара.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
собама ђе болује царева кћи, види ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе бденија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом торбом,
— Богме, ага, нијесам, него да ти право кажем, хоћах понијети и мало масла, па ми, да опростиш, жена не даде, говорећи ми да немамо у кући но нешто мало.
Након неколико доба опет дође нешто послом до аге и понесе му мало масла, а он га упита: — Болан, јеси ли ми већ што донио, него ови филџан масла?
дође нешто послом до аге и понесе му мало масла, а он га упита: — Болан, јеси ли ми већ што донио, него ови филџан масла?
ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА Гријала се зими покрај ватре циганска фамиља. Рекне домаћица: — Ех, да имамо масла, као што немамо брашна, па бисмо узајмили у селу таву, те бисмо начинили госпоцку питу.
Караџић у свом цетињском издању народних пословица 1836, тумачећи: „Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу“, а потом Вук Врчевић у својој првој
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми врага — ништа не помаже!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.
Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Шкакљив сам око врата. — Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу.
а кадија му одговори да не ваља; онда Херцеговац настави: „Моја жена јутрос бјеше навалила да ти понесем један ћуп масла; но сам ја међер добро учинио што је нијесам послушао“. Онда кадија рече: „Добро је кашто и паметну жену послушати“.
8 Питали Турчина: — Зашто ти не једеш сланине? — Доклен је раје и масла, боље је но крметина. 9 Питао раја зулумћара: — Зашто ми гониш тога коња у једно око ћорава?
— Што буде меда, — биће сладак, што пане снијега, — стопиће се у воду, — и више ће ове године дати једва крава масла, већ десет волова. 10. О РАЗНОМ 1 Питали мудраца: — Који је најтврђи град? — Празан и гладан човјек?
се коза окозила; И жена ми доста вредна била, Па је доста мрса накупила: Лулу сира и чибук кајмака — и камишлук масла бијелога!
дјеца се нагаре и објесе о себи звона и свакојако друкчије нагрде се, па иду по селу од куће до куће, те ишту сира, масла, јаја итд.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
собама, ђе болује царева кћи, види ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом,
Јаше тута на баури. 45. Један прут све поље огради. 46. Једна груда воска цијелом свијету доста. 47. Једна чаша масла свему свијету доста. 48. Једно вели: Свани, Боже; друго вели: Смркни, Боже; треће вели: Како ми је, тако ми је. 49.
собама ђе болује царева кћи, види ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом торбом,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
на месец давао, по њи[х]овом установљенију и обичају, кад би ко довео своје дете, донео би ми две меричице и две оке масла и један велики сирац.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
диже главу па поче попијевајући: — Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи, угњу масла, да намаже жвале и надимале! Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
собама ђе болује царева кћи, виде ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се.
— Богме, ага, нијесам, него да ти право кажем, хоћах понијети и мало масла, па ми, да опростиш, жена не даде, говорећи ми да немамо у кући но нешто мало.
Наком неколико доба опет дође нешто послом до аге и понесе му мало масла, а он га упита: — Болан, јеси ли ми већ што донио него ови филџан масла?
дође нешто послом до аге и понесе му мало масла, а он га упита: — Болан, јеси ли ми већ што донио него ови филџан масла?
— А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе. ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, — приповиједа се да је рекла некаква
сање — дојење сарај — двор сати (сем, сеш, се) — сисати, дојити сахан — метална (бакарка) посуда свјештавају масла — ,,помазују самртницу светим Миром” сê — доји сеирџија — радознали гледалац сејсана — товарни коњ сека — плићак
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
кукурузних клипова, а пашњаци поред њих били су пуни стада оваца набреклих вимена која су обећавала обиље млека, масла и сира, какво је Идвор ретко видео.
Ћипико, Иво - Приповетке
А они, горштаци, неуки, на сваки начин настоје да фратра одобровоље: дају му и јаја, и масла, и руно вуне, и школца; дају му, а штеде на своме залогају.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Подрум се протезао дужином целе куће. Био пун. Пун бачви, каца, масла, сира, вуне. Све што није могло одмах да се троши.
Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови? У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ
Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.
Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна... Она као да више није била ту.
Никакву бригу, посао. Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто
да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.
Ћипико, Иво - Пауци
А такова нема, већ у питомоме приморју... Илија оде. Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица духана и шест јаја, чиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.
Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов... Чујеш ли, Марине, душо? ... Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тршићани (гдје сам сеја родио) давали су му на пореску главу по пет ока граха, по једну оку тежине и на кућу по јуњгу масла; осим тога беглучили су му љети у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце масла, и сваке благоте да вам доста буде и да вам преспева сваке летине од года до года.