Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Купином се храни, на камену спава, маслачак му је светац, невен краљ. Док га засењује слово, што се бели у лептиру, док га заглушује слово што зуји у грожђу и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Теготу своју увијам у рондел. Окрепи, Боже, макар душин подбел... У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце се помаљало и ветар је ћарлијао. Купине су биле румене, маслачак отварао цветне главице, а на врховима травки блистала се роса као суза. Све је будило пријатна осећања...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЉУБАВНА ПЕСМА Био једном један маслачак. И био на небу бели облачак. Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле.
ЉУБАВНА ПЕСМА Био једном један маслачак. И био на небу бели облачак. Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле. Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене.
Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле. Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ.
И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе. Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно
кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледа јој лице. Из великог црног ока поглед јој кроз прозор отиче. У чаши на прозору неколико цветова. Маслачак! Онда кад се вратио... Отров тече њим, свуда, као крв. ...
Попа, Васко - КОРА
ЧИВИЛУКУ 21 У ЗАБОРАВУ 22 НА ЗИДУ 24 НА ДЛАНУ 25 У ОСМЕХУ 26 СПИСАК 27 ПАТКА 28 КОЊ 29 МАГАРАЦ 30 СВИЊА 31 КОКОШКА 32 МАСЛАЧАК 33 КЕСТЕН 35 ПУ3АВИЦА 36 МАХОВИНА 37 КАКТУС 38 КРОМПИР 39 СТОЛИЦА 40 ТАЊИР 41 ХАРТИЈЕ 42 БЕЛУТАК 43 ДАЛЕКО У
гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Просто као да си дунуо у маслачак!” А опет, као да то нисам учинио ја. Баш као да је све томе ишло наруку: средина, прилике, људи с којима сам долазио
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ДУШИЦА 82 МАЈОРАН 83 МАК 83 МАСЛАЧАК 83 МАСЛИНА 83 МАХОВИНА 84 МЕТВИЦА 84 МИРОЂИЈА 84 МЛЕЧИКА 85 МРАЗОВНИК 85 МРТВА КОПРИВА 86 МУШМУЛА 86 НАНА И КОЊСКИ
»Мојасил се зове болест кад коме пуца кожа. То се највише јавља по длановима и ногама на табанима«, ЖСС, 270). МАСЛАЧАК Лöwензахн (леонтодон тараxацум).
То се највише јавља по длановима и ногама на табанима«, ЖСС, 270). МАСЛАЧАК Лöwензахн (леонтодон тараxацум). Маслачак, попино гумно, попина погачица, милосавка, жућеница, млечњак, трава од грознице (Шулек; Софрић, 162). М.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гроздана Олујић СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ Садржај СЕДЕФНА РУЖА 2 МАСЛАЧАК 5 МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ 9 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ТРАЖИО СВОЈЕ ЛИЦЕ 14 О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ 17 ЦРВЕНИ МАКОВИ 21 ОГЛЕДАЛО 25 КРИЛАТИ
јатимице хрлили да га виде, али су само један дечак и један песник знали да то у излогу, у ствари бљешти једна чежња. МАСЛАЧАК У подножју планине, некад давно, расла је чета сунцокрета. Какви су то лепотани били!
— шапну малишан покорно сагибајући главу, а ветар се насмеја: — Па, порастао си! — рече. — Ниједан маслачак није већи од тебе! — Маслачак? — не верујући узвикну мама сунцокрет. — Маслачак? — поновила су браћа њен узвик.
— рече. — Ниједан маслачак није већи од тебе! — Маслачак? — не верујући узвикну мама сунцокрет. — Маслачак? — поновила су браћа њен узвик. — Маслачак?
— рече. — Ниједан маслачак није већи од тебе! — Маслачак? — не верујући узвикну мама сунцокрет. — Маслачак? — поновила су браћа њен узвик. — Маслачак? — узвикнуо је и бркати поглавица златне сунчеве војске.
— Маслачак? — не верујући узвикну мама сунцокрет. — Маслачак? — поновила су браћа њен узвик. — Маслачак? — узвикнуо је и бркати поглавица златне сунчеве војске.
Одједном је све постало јасно: и патуљасти раст малишана, и његово одбијање да следи сунчев ход. Али, откуда маслачак у пољу сунцокрета? — Маслачак? — шапутао је мали сунцокрет, осећајући како му се од те речи врти у глави.
Али, откуда маслачак у пољу сунцокрета? — Маслачак? — шапутао је мали сунцокрет, осећајући како му се од те речи врти у глави. Сада је бар знао своје право име!
Сада је бар знао своје право име! Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа? Малишана је све јаче обухватала туга.
Позва га да дође к њему: биће им лепше, биће им веселије удвоје! Месец се спуштао све ниже да би маслачак лакше стигао к њему. Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео?
Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео? Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис!
Спавале су и траве. Једино је у ноћи поток био будан, али заузет сопственим брбљањем није имао времена да види како маслачак, сребрн и прозрачан све брже лети ка Месецу, и звездама, и сам налик на светлуцаву, младу, звезду, најнежнију од свих.