Употреба речи маслине у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

долине саме собом бјаху насађене и покривене преизрјадними плодовитими древесами које анатолска земља рађа; ту су маслине, смоковнице, финики, шипци гранатски и слатке наранџе; потоци кристаловидни, свуда протичући, туда шуште и к покоју

Кад масло и сир пастири, и од својих уста штедећи, за зиму сабирају, ето ти њих! Кад се виногради беру и маслине купе, навале са све четири стране!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

док га заглушује слово што зуји у грожђу и цвећу, Свети Сава сунчеву светлост дели с хлебом и маслинама, а хлеб и маслине дели са косовима што му на руке слећу.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Непрекидни извор поноса и стида, И вечно беспуће куд се закорача; Ти си очарано око свега вида, И венац маслине и држаље мача.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

У тесној собици, на поду, вечера је била спремна: мед, ораси, смокве, бонбоне, сардине, маслине. У ситу је било жита. На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи.

Теодосије - ЖИТИЈА

и благослов, заповеди им старац да седну и све што је свети старац имао y ћелији — пустињско воће варено, и са њим маслине и хлеба предложивши, љубазно их угости, а душе њихове насити многим добрим речима.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

по вртачама, увалама и пукотинама у кречњаку, иако је малог пространства, даје поврће и сочно воће, нарочито грожђе и маслине.

Тамо успевају дуд и винова лоза, који заузимају велике површине, затим духан, памук, пиринач, смокве и маслине, биљке средоземске и полутропске.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кад погледаш брду изнад града, Све порасле смокве и маслине И још они грозни виногради; — Кад погледаш стрмо испод града, Ал’ узрасла шеница бјелица, А око ње зелена ливада, Кроз

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Затим као да их није било до малопре, апсолутна тишина завлада око нас. — Ако ја сада изиђем више села у маслине и ако вас причекам пола сата, да л̓ ћете доћи? — Зашто бих дошла?

Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи. Решавам да останем још пет минута.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Од села Кравакуле, све до мора, спуштају се шуме наранџи и огромне маслине, међу којима има и прастарих. Међу кактусима, доле, види се море, магла Епира.

У близини села Говино, где су били логори, под огромним масивом брда Понтократора, зелене се маслине на имању пуковника Вулгариса, а међу њима, опет, четири гроба. Мало даље, у кукурузима, опет два гроба.

Са друге стране, на крстачи, пише Љубомир Милановић, свршени матурант из Смедерева. Месец је, међутим, засјао кроз маслине и мрак се спушта. Враћамо се у Крф путем који води кроз та гробља.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Епископи черногорски, стари Сава и Василије, имали су и у Маинам своје домове, винограде и маслине и мало подаље на Стањевићи свој манастир и дворове; и тако би често с њима бивали.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Док си трепнуо, као скакавци запосели су сваку увалу, појели све сиреве, све маслине, све рибе, обрстили купине и смокве, па на узаним белим даскама, уз помоћ једра, зајахали таласе.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Шкрофулозне и чворновате маслине, под којима је уздисао на Крфу, нису једно исто што и онај његов храст под којим је, чувајући стадо, певао у својој

На обали је одмах саопштено да се ватре не смеју палити и да се нико не усуди сећи маслине усред којих смо се обрели. И тако се сву ноћ дрхтало уз оне зидине и у грозничавом очекивању да сване.

Прибили се Срби уза оне мокре маслине, покрили се шаторским крилима, све по десеторица под једно, па, поцрнели, помодрели и мршави као аветиње, а поцепани

Ћипико, Иво - Приповетке

Точак се врти и шкрипи. Око њега одапиру се и окрећу младе девојке. Тещки камен меље маслине; пуцају коштице; тесто масно, лепљено, пуно уља, измиче испод њега и сваљује се тешко у жлеб.

Али ипак изгара се и задушљиво је. Лице им је као зачађивало, боје од гњиле маслине; низа њ цеди се зној, измешан с новим уљем, и по образу се прелива. И оно двоје придошлица ознојише се.

Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге. Чим је заданило и сунце се подигло, било је угодно.

лепо чуло и разабирало; но чељади није се могло видети, јер су били заклоњени у густим маслиновим крошњама и гомилама. Маслине родиле; испоредале се једна до друге и више и ниже.

— опази неко из друш тва —Мутно је и нечисто, прости боже, ружно га је и гледати! — одговори Цвета. —А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу.

Са маслинових стабала, чим би их се дотакао, падала је вода, а земља је била тако глибава да си је могао месити. Маслине су, купећи их, газили. Жупан устави радњу. Они се с друштвом, зловољни,повратише кући. .

Господар је на шкољу, у доцима, гајио винограде, а уоколо њих расле су маслине, па је почешће долазио да обрађује и реди земљу.

Глава му је пригнута ка да се увик моли богу за нас: прави старовирски светац, чудотворац, брани нам род маслине од болести ушенка и од сваког зла, ка прави завитник... па сад с њим у крај . . —Па да би зач! — опази Букало.

—Увреди би се... —А нећеш да се светац увреди... Умешће нас... Да, биће рода од маслине ка досад! — и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега... Учинићу ча будем могао. — Ваља, — потврди Букало.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Од м. плаше се вукодлаци: онај кога појури вукодлак, ако успе да ускочи међу маслине, вукодлак му не може ништа (ЗНЖОЈС, 23, 185). Од м.

У Оребићима, неколико дана после зарука, свекрва, уз остале дарове, носи својој будућој снаси прстен нанизан на киту маслине, који јој, кад преступи њен праг, натакне на прст љубећи је и говорећи јој: »Било ти срићно и берићетно!

а на дан свадбе (која је увек у недељу као и другде), кад мајка отвори врата и изведе девојку, »дивер јој пружа киту маслине« (ибід., 285). Нана и коњски босиљак. К. б.

Ћипико, Иво - Пауци

Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње. Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.

Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем... Харна земља одужила се и радосно се јавља.

— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... — Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу.

Иво застаде и склони се испод крошњате маслине. Бијаше му додијала врућина. Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу

А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља. И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале. — Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре.

Његова нарав подаје се времену. И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

А када сам са врхунца острва Халкија, кроз маслине, ловорике и пиније, угледао плаветнило мора и у њему беле мраморне стене острва Оксије, ја сам се толико уживео у доба

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

КРАЈ МУКА... Дан је сунчан и топал. Пењемо се полако уз једну косу, по којој маслине расту. Чуде се војници гледајући дрво па све мисле да их неко вара.

Али, појавише се наједном црни облаци, а море постаде тмурно и наборано. Ветар дуну и маслине зашумеше. Ми скретосмо лево, уз стрми брег, и мало затим застадосмо.

По старом обичају, војници дохватише секире да окрешу мало маслине, како би наложили ватру. Али загаламише неки Грци и испадоше пред команданта. Једва разабрасмо да траже одштету.

Једва разабрасмо да траже одштету. Командант одмах издаде наређење да се маслине не секу, али постави и стражу око бивака, да спречи улазак Грцима мештанима.

А хоће и мало ширине и ваздуха. На овоме острву су скучени. Гледају непрестано у оне једнолике маслине и бодљикаве кактусе, и у последње време све више тугују за својом кућом. Извршена је и реорганизација војске.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А какав је Скадар на Бојани! Кад погледаш брду изнад града, све порасле смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз

А какав је Скадар на Бојани! Кад погледаш брду изнад града, све порасле смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности