Матавуљ, Симо - УСКОК
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ УСКОК „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ УСКОК Садржај И 3 ИИ 10 ИИИ 18 ИВ 28 В 47 ВИ 67 ВИИ 85 ВИИИ 95 ИX 106 X 120 УСКОК Својој жени Љубици П.П.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ГЛИШИЋ 281 ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ 285 ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ 289 СИМО МАТАВУЉ 293 СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ 305 ВОЈИСЛАВ Ј.
Глишићем, у исто доба када и Лаза К. Лазаревић, одмах за њим дошли су нови писци као Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ, — и поред таквих писаца он се није могао одржаТи као уметнички приповедач. МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН ЖИВОТ.
Каћански, Симо Матавуљ, Стеван Сремац. До седамдесетих година, са малим изузетком, главни српски писци били су родом из Угарске; отада,
радило, одмах после смрти Ђуре Јакшића и Стјепана Митрова Љубише, а пре но што су се јавили Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ.
СИМО МАТАВУЉ Романтички период српске књижевности имао је једног доброг приповедача из Далмације, Стјепана Митрова Љубишу; реалист
Умро је напречац 20. фебруара 1908. КЊИЖЕВНИ РАД. — У својим успоменама Матавуљ прича како му је мати, разборита и жива жена, дала »вољу к фабуловању«.
1893. изишао је у Новом Саду његов популарни спис Бока и Бокељи. Матавуљ је, поред свега тога, написао и два романа: Ускок — велику »приповијетку из црногорског живота« — који је доживео два
Добар зналац језика, Матавуљ је прилично и преводио. Међу осталим, превео је На води од Гија де Мопасана (1893), збирку бајки Вилина књига
У рукопису му је остао превод Угледања на Христа. КЊИЖЕВНО ОБРАЗОВАЊЕ. — Матавуљ је имао извесних особина које су га стављале изнад велике већине српских писца његова времена: ретко развијен
Глишића, нема ниједног који би био потпун реалист. Матавуљ је био потпун реалист. Без романтичарскога васпитања, уман човек, трезвена духа и позитивне природе, књижевно васпитан
Глишић, Срема као Павле Марковић Адамов, Боке Которске као Стјепан Митров Љубиша — дотле Матавуљ слика и разне сталеже и разне крајеве.
Као што је Јакшић био најбољи када је описивао свој Банат, тако је Матавуљ давао сву своју меру када је сликао Далмацију, и остао најбољи сликар Далмације у целој српској и хрватској
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ УСКОК ЈАНКО „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ УСКОК ЈАНКО Садржај И 2 ИИ 14 ИИИ 28 ИВ 44 В 56 ВИ 72 ВИИ 91 ВИИИ 106 ИX 126 X 140 УСКОК ЈАНКО Приповијетка из
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ БАКОЊА ФРА-БРНЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ БАКОЊА ФРА-БРНЕ Садржај І СВЕТА ЛОЗА 2 ИИ КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ 5 ИИИ ИЗБОР 9 ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ 22 В ПРВИ
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
столећа. Највише разноликости у темама, поступцима и стилу показали су Симо Матавуљ (1852-1908) и Стеван Сремац (1855-1906), јер су и један и други боље од већине осталих превладали завичајни
и Стеван Сремац (1855-1906), јер су и један и други боље од већине осталих превладали завичајни регионализам. Матавуљ је живео по разним крајевима, у родној Далмацији, Црној Гори, Србији, а путовао је доста и по страним земљама, што је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
За једним дугим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван
– завршава Бора. – И ја бих хтио ријеч! – рећи ће на то Симо Матавуљ дижући два прста десне руке увис. – Чујмо госпара Симу! – одазва се неколицина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Радичевић, Његош, Мажуранић, Враз, Љубиша, Змај, Јакшић, Глишић, Матавуљ, Домановић, Шантић, Назор заснивали су — великим делом — своје стварање на неисцрпним богатствима нашег фолклора.