Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— запита га упрепашћена мати. — Та то је злато, то су скупе ствари... Еј, Ђошо, Ђошо! Ђоша погледа опоро уплашену матер, па претећим гласом рече: — Оно што видиш у мене, моје је!... Даље ме не питај!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати“. Наравоученије Овако бива маленој деци кад оца и матер не слушају.| 64 Змија и земљеделац Змија живљаше у једној јами близу куће земљеделца.
тако и друге обмањивају криво и неразумно толкујући Христа Спаситеља речи, гди вели да се ваља одрећи и оставити оца и матер, жену и чада, дом и имјеније своје, а нећеду већ једном да се освесте да Христос придодаје: „мене ради и Евангелија!
Ево им њихове паметне речи: „Није ли то И с у с , син Јосифов из Назарета, кога ми знамо оца и матер? А може ли што икада из Назарета добро бити? Је ли икакав пророк из њега произишао?” Бедно сујеверије!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Реци! Смеш ли ми у очи догледати?... Јеси ли девојка?... Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. — Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер. Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.
Моја му мати прискочи у помоћ. — Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? Он брзо покупи све око себе и баци пред матер. Рече: Да се осећа боље. Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.
Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. Ваљало је хитати. Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: — Да их зовнем? — и ја поскочих вратима.
— Иди! То је једно добро и честито дете! Знала сам јој и матер — красна жена! И Ћорђе је један по један човек! Он, ето, сад није низашто, али се још не да!
Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо.
Дуго је тако стајао не мичући се, само што опазим покаткад како му сену очи, гледајући час на нас, час на матер. Али ми ниједно ни ухом да макнусмо!
— рече он, па рашири руке. — Па ако си, брате, ти си и стекао! Мој отац устукну један корак, па блене у моју матер. — Ама све, — рече он — све, све! — Ако ће! — рече моја мати. — И коња! — рече он. — Кљусину! — каже моја мати.
Ту сахрани оца и матер, ту прекопута замилова девојку, ту уз кућу однесе куму лимун и позив на прстен. О, како му ту беше драго све: и стари
Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо. Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер. — А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? — Не, био сам, госпођице. А откуд ви знате?
Ја је погледах испод ока. Она се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер. Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.
Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети. Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета! Побратиме, приповетка је свршена. Ти ниси ништа више ни очекивао.
Дуго нисам устао. Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта. Највише сам мислио на кућу и на матер. Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље, и која је све слушала у кући, и оца звала: тáта, а матер мáма.
! Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!? Него та лепо стоји све уз своју искусну матер, па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, кòпуни
Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: »Види матер, па проси ћер!«... Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!
— рече дете као мало утешено, али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле? — Јесте, лане, и маму он воле... и маму!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких
И малу гвожђарницу. — Све је то добро! Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами? — Само матер имам. — Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени. — Дакле, шта мислите, господар Першуновић?
, Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер. Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би
— Видите, управо да вам кажем, то је била од вас погрешка што одма’ у почетку нисте матер у руку љубили. — То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити.
Љуба уђе у собу; мати је сама. — Слуга сам покорни. Љуба матер у руку пољуби. Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила. — Изволите сести. — Хвала.
Тако се још мало поразговарају, па онда Љуба дâ напослетку и реч да ће до пролећа чекати. Сад Љуба устане и замоли матер да му дозволи у башту да види шта фрајла ради. Мати му дозволи. Љуба оде у башту и све фрајли по реду исповеди.
Мици је то повољно па га уведе матери. — Госпожо почитајема, ви ћете погодити зашто сам дошао, — запита Марко матер тек што уђе. — Седните, да чујем даље, — рече мати, укочено погледавши у Марка а прекрстивши руке.
Африка
Тако је жена која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ја сам се полакомила, но сад видим да сам погрешила што сам моју матер послушала, а нисам за онога пошла којега је моје срце изабрало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међу женама кирасира, та жена из подунавске милиције, већ после неколико недеља, пројаха, као да за матер није имала Анђу Павловичеву, него неку амазону! Оставила је за собом и жену Ђурђеву.
Није одобравао да је у фамилији избегавају. Међутим, ни деца Трифунова нису више волела, толико, као пре, своју матер. Она су била ваљда осетила да су својој мајци на терету. Она их је хранила, прала, шишала, а бројала при ручку.
После би, у ноћи, каткад, долазило и до плача дечијег, горког. Крила су то од матере, као да имају матер туђу. Док је Трифун то јутро, на својој чатрњи, љутито, очекивао своју жену, која се није појављивала из куће, дуго,
Исакович сустиже госпожицу Теклу, брзо, стидљиво, јер се ето подетињио, па је узе под руку, као да води њену матер у шетњу, госпожу. Трогателно, покуша да то младо створење уразуми.
му је шапутала да јој је јазик завезан, али да хоће казати му да је разумети изволела да није изабрао њу, него њену матер. Место праве љубави, девојачке, оде у туђу жену.
На то ће његова мајка: Док не легнем нећу му дати! Те вечери, дуго су седели за вечером, али он поче гонити матер, да иду да спавају. Ујна га, међутим, однесе код њене деце, у кућу. Тек изјутра виде да му нема матере.
Чуо је само како Сеп одлази и како се кикоће, при одласку. Текла Божич му весело довикну да зна да је очекивао матер, али, ето, добио је ћерку.
Исакович је био претрнуо. Она је била бацила свој велики шешир на његову постељу и села, у смеху. Спасава, каже, матер своју, луду, а спасава и њега.
Слаботиња, који је слаб пред женама. Удовац, који не уме да влада над женама. Не воли он ни њену матер, искрено. За њих обе, и за њену матер, и за њу, био је само несрећа! Она слуша, каже, Евдокију, како плаче у мраку.
Удовац, који не уме да влада над женама. Не воли он ни њену матер, искрено. За њих обе, и за њену матер, и за њу, био је само несрећа! Она слуша, каже, Евдокију, како плаче у мраку. Не би требао да се шали са Евдокијом!
Он много поштује Божича. Он много поштује и њену матер, која је дивна, угледна, поштована, госпожа. Поноси се да је упознао њеног оца.
Осрамотиће свог оца, чувеног официра, и матер. Њена мати је од свих поштована. Јесте, можда је њена мати долазила у Енгел, али, разуме се, никад не би, на овај
Теодосије - ЖИТИЈА
једнога — од вас дошао да моли милостињу, и милости њу као ништа презревши, и од оца сина уграбивши побегао, а оца и матер у самртни плач и нас у велики труд бацисте?
Али не користи некога више љубити Него Бога, јер рече: ,Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан̒. Због овога ја сада забрањујем себи долазак к вама, а уз то припадајући молим и
Преподобни благодаривши Бога за све и пречисту његову матер, утеши се и одмори се са сином. Сутрадан преподобни Симеон дозва игумана и братију и предаде им заповест цареву, и
А ови богоносци принесоше усрдну молбу Богу, који је земљу основао на ничему, и призваше пречисту његову Матер, да помогну дело.
Свети старац благодари Бога и пречисту његову Матер за све, сву наду полажући на њега, и тако добри оци све добро свршише што се тицало манастира.
Подиже се к Богу на молитву и призивајући пречисту његову Матер у помоћ, рече: „Многомилостиви и сведарежљиви Господе, који кажеш — ,Све што год молите верујући, примићете̓, и ја
А на другој — вишу од небеса, која му се јавила у сну, неизрециву Гору Божију, свечисту царицу, Деву и Матер тога самога Христа цара и Бога нашега.
ца светим књигама, и о заповести јеванђеља размишљајући, и слушајући Господа како у овом говори: Ко љуби оца или матер више него мене, није мене достојан, и он помишљаше да остави родитеље.
цина својега, осетивши да помишља отићи, и као свака мати обисну му се о врат и плачући говараше: „Не остављај матер своју, чедо, смилуј се на удовиштво моје, сажали се на сиротство сестре своје, још девојчице.
А он, сузама и надгробним псалмима и поменом матер и достојну пошту одавши, што нађе у кући раздаде ништима, и добивши олакшање настојаше да оде тамо куда је прво био
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.
Једном речи, знале се држати. Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе.
Но где је ту границе? Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”. Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче.
Ожени се једаред. — Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе? Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. — Који дан биће година како је умрла, биће парастос.
После му још да један материн прстен. — Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш
Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач. Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње. Није чудо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чак и та деца за коју је знао да су ту, негде, иза зида, па плачу и дрече, буде се у мраку и дозивају матер, као да нису постојала. Нису била видљива. Та жена код решетке прозора била је припала њему.
Матавуљ, Симо - УСКОК
за Крцуном Сердаревим, али он, мимо ондашњи црногорски обичај и поред тога што је имао само једног млађег брата и матер, дочека двадесет другу годину неожењен.
Дијете много више наликоваше на Милицу, него на матер. Тада заграјаше што које: — Е, не ваља тако, Драгићу! То није лијепо!
Младић се брзо упути ка Крсцу, а Јанко се лагано врати у браство и отиде да поздрави матер Грубанову, Белу Стијепову. Жена га срдачно дочека и одмах му стаде готовити ручак.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: То ће бити онај. (Мане главом на матер и одлази.) ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи? МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си.
МАТИ: И то, и то. ПРОВОДАЏИЈА: Ајде, младожења, жури се што треба, то јест, за довече. (Младожења пољуби оца и матер у руку, они њега у образ.) ПРОВОДАЏИЈА: Збогом, пријатељу! ОТАЦ: Збогом!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
црта то стање: »Ох! ох! и уви мне! Лути страх и беда тогда беше! матер от чедах раздвајаху, и от оца сина; младе роблаху а старе секаху и давлаху.
Милићевић, Вук - Беспуће
Напосљетку се Милан одобровољи, нађе своје старо расположење, увесељавајући матер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.
Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо
И та залеђена материна бол касније се кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А продадосте ли онога њезиног ждрепчића Доратића? — Продадосмо, браћи Јованићима. — Је л му било жао оставити матер? — Богами, јест и њему и њој, рзала је три дана. — Ох, грехоте, људи моји.
питоме голубије очи какве грмечке чобанице која, онако тртаста и дућкаста, једва зна измуцати како јој се зове ћаћа и матер, а већ код стрица Тодора запиње у грдној неприлици: — Ћић Тодор? ...Е, не знам како је њему име.
— Како то рече ...му ...муз ... — Музеј, брате. Знаш, ваљда, шта је музеј? — Знам, ђаволску матер. Научио сам код коза у мојој Врепчевини. — Човјече, музеј ти је зграда у којој се чувају разне старине, разумијеш.
Командир станице, шепави Душан, човјек већ у годинама, душу је дао за тај посао. Зна он утјешити и забринуту матер која дође да види има ли гласа од њезина сина, разговорити снашицу која се пропитује за мужа, а данас, ево, смирује
Све су очи на њему прате га с надом, дирљивим повјерењем и љубављу, како га никад нико гледао није, чак ни покојна матер.
— Бројим божију матер! Доста ми је одузимања и дијељења за читаву Европу. Кад избише до на крај колоне, са једног чупавог коњичка
— Другарице, то је војна тајна. У шта ми нареде, у то ћу пуцати, па таман да је тамо моја матер Анђа. Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима.
Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак. — А жива ли је стара?
Нек бог прости, морао сам је понекад и вилама измјерити преко леђа, иако ми је била тамо некаква рођена матер ...Ето, тако ти је то, другарице муслиманко, мајко моја мила, нек ти је жив твој Дедо, па какав био да био, ђаво с њим
Ех, кад би људи читавог живота остали дјеца. Командир боцну прстом узнемирен замотуљак и осмијехну се. — Шта је, матер те оставила. Хајде, вели, народна милицијо, буди му дадиља кад већ нико други неће ...и не мора.
Мога Јована, онога што сад ради у Земуну, код „Елипа“, ја сам три мјесеца својом руком пѝтао док му је матер боловала. — Дедер, брате, заузми се, бави се мало друштвено корисним радом, доста је било твојих лоповлука.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама. И, да то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је: — Еве, ’аџике, да видиш... Ја га истина... али ти знаш боле. Обиђи да видиш!
— упита ме рукујући се. И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе. И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.
уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене, час на матер. Као да ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.
Као да ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору. Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. — Шта хоће и чему ово?
Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти. Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: — ’Аџике, зар то?
— Па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер. — Што, Николо, не идеш да спаваш?
Кад се све искупише, дођоше њих неколико у собу, код мене, те пробудише матер. Једна донесе воде, друга јој намести шамију, трећа је поли и убриса пешкиром.
— Ако! Иди! — покорно прошапта и умукну, одупревши се рукама о земљу, да не падне. Питах матер, она ми одобри. — Иди — рече. — Ионако овде ниси за вајду. Само пази да Циганке... јер се сад, та вера размилела, па..
изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. Ја и Мита остасмо сами.
ИИ А шта би имао да ми каже? И без њега ја сам знао. Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му. Како је она била сирота, удовичка кћи. А отац му био из добре куће. Имао браћу.
— И, да би матер уверила како је то није узнемирило, увредило, расположена, продужила би да је за нешто друго пита. И мајка би је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било. Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: — Забога, мајко, како ти ниси више деце родила до само мене?
Стојша кад саслуша матер своју рече јој: — Немој плакати, мајко. Идем ја да их тражим. Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене
Увече у саму мрклицу, кад се царев син дома врати, истрчи му матер и јави, да му је жена родила троје мачади. Он одмах заповједи да је у исти час понесу насред онога царева града, и да
су се до сада мучили ова твоја два сина и шћер, и покај се, што си на велику божју правду смакао своју жену а њихову матер; ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер подметнула троје мачади.
се, што си на велику божју правду смакао своју жену а њихову матер; ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер подметнула троје мачади.
Цар се обрадује, притрчи к ђеци, а они к њему, ту се ижљубе и изгрле, па отолен дома, и у они исти час смакне матер, а оба сина ожени и шћер уда у један исти дан.
Девет светова прође, и кад већ беше на крају деветог света наиђе на једну стару, матер од пет змајева, те к њој сврне. Како дође у собу змајеве матере, рекне јој: — Помози бог, мајко!
Они су се тако око девојке препирали чија ће бити, па наиђу на ветрову матер, кажу јој о чему се препиру и замоле да она пресуди чија је девојка.
Шта вели Усуд? А он му одговори: — Усуд вели: оца и матер не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да
Кад га жена опази без коња, а она повиче: — Камо, човече, шта уради? Вели (тамо њој матер!). — Ти си му послала новац да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Што? Бог и жена? То ни Турци не држе. Еј Нешо, Нешо, куку мајци, што сам дочекала! Људи имају у кући свеце и матер божију, а какав је ово покор ком се они моле. ЉУБА: Зар ти мислиш, мајка, да ми то држимо за икону?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Ту имате право. Но како дођосмо до рода? АЛЕКСА: Вашу блаженопочившу матер држао је стари Батић као сопствену кћер, воспитао је и удао. МАРКО: Али откуд ви то све знате? АЛЕКСА: Молим, молим.
МАРКО: Али откуд ви то све знате? АЛЕКСА: Молим, молим. Мила ради звали су исту вашу дражајшују матер „Паче“, а све ово знате ли зашто? Јербо је Батићева сестра од тетке удата била за брата вашега деда.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Изврсно. — Обишли сте Пипа? Он за мало да није умро. — Откуда знате да сам био? — Малочас сам видела његову матер; она је ожалошћена што и њу нисте потражили. — Нисам знао да би јој то било пријатно. Поздравите је.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод нене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер. Она се намршти и грубо проговори: — Што бежиш? Нећу те појести.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Никад није тукао мог брата, али га је једном, у љутини, треснуо тако о зид, да га мал’ не уби. Кад би моју матер, и мене, лети, пратио у бању, Мехадију, трчкао би из вагона, по воду, пред планинским тунелима, само да би нам донео
Мој отац је изабрао себи сандук, куцкајући га, штапом од вишњевог дрвета. Наручио је за моју матер меда. Умро је идућег дана. Није дозволио да ме позову из Темишвара, са школа.
Не питајући ујака. Ујка Васа прекинуо је после тога да помаже моју матер, која је била остала удовица и преселила се натраг у Иланчу.
Своју сироту матер сам био преварио. Уверио сам је да сам ја одређен, у батаљону, у канцеларију. (Марсцхкомпание Но. 11).
А ни интернационалистима, јер није личила на Рембрантову матер. Ја пијем у славу њиховог кола вечерњег, недељом. Светиљке су биле прашњаве и мале.
Пред полазак, телеграфски сам позвао своју матер, из Иланче, да дође да се видимо. Било ми је жао те старе жене, да ме не види пре него што одем.
Обећава ми и плату у Паризу. Коју нисам добио. Ја онда продајем кућу очеву, исељавам матер, и одлазим у Париз. Начелник Уметничког одељења Министарства просвете, Нушић, даје нам, сваком ко одлази за Париз,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
МАГДАЛЕНА Сврши се најзад крвава драма... Свет се разиђе... Никог не беше: Онесвешћену Матер однеше— Крај Распетога оста сама Од Њему верних људи и жена— Она, грешница, Магдалена.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер. — Чу ли за онога? Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта — Шта? — Како шта?
Да ли што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?
његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер к себи звао. Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби. И Софка не памти слађе вечере од тих.
када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму. Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.
Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак. Стрепила је да их, како је почео а знајући га какав је, напослетку сасвим не
Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети. Софка по његову гласу виде да је
А оно ево преваре се! Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.
Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком. Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен. Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета. Ванко све трчећи оде.
Доле Магда се узрујала. Не може да сачека матер док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.
| — Није, није! Сад ће — одговара им Магда, тупкајући папучама. Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала. Чисто и Софки.
Не може још да дође. Закасао у неку трговину. У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде. И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим
Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Поп га је помињао одмах за Петром и Милуном, синовима Пејовим. Једном мали Станин запита матер: „А мамо, шта ми је био покојни Јанко?“ „Ништа, душо!... Бијаше мио ђеду ти Пеју, а не бјеше нам род.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Деца једу дивљаке, а старима зуби трну. — Туђа мајка зла свекрва. — Свекрва — свекрива. — Кад се матер зове, небо се отвара. — Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад га жена опази без коња, а она повиче: „Камо, човече! шта уради?“ — Вели: „Тамо њој матер! ти си му послала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.“ ВИ.
Међед је једнако којешта доносио и дијете хранио, као му прије и матер. Кад дијете нарасте повелико, оно навали да иде из пећине у свијет.
Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било. Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: „За Бога, мајко, како ти ниси више деце родила до само мене?
Стојша кад саслуша матер своју, рече јој: „Немој плакати, мајко. Идем ја да их тражим.” Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене
Кад га виде браћа, повичу на оца и матер: „Камо те се да видите свога хваљеног сина што иде и краде којешта!” Кад га отац опази, рече му: „Несрећо, где си био
Сад се наново учини весеље за неколико дана. После најмлађи син одведе оца и матер са собом, а браћи својој даде спахилуке, те су од оно доба госпоски живели. 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН.
она иста ђевојка. Обесели се једно другоме, па му ђевојка рече: „Моли Бога ђе се моја матер није дома намјерила, него пошла да биље кроз гору бере да њим младиће замађијава и у звјерад претвара, као што је
” Онда они бјежи гором што боље могу. Бјежећи обазру се, кад ли њезина матер за њима трчи, они се препадоше, а баба већ да их стигне, али у муци паде на ум цареву сину они љешник, пак га извади и
Деца пристану на то и пођу с | Чивутима, и Чивути их одведу својој кући. Они код куће нису никога имали до само једну матер, па кад дођу кући, мушко дете затворе да се гоји а девојку оставе да им матер слуша.
код куће нису никога имали до само једну матер, па кад дођу кући, мушко дете затворе да се гоји а девојку оставе да им матер слуша.
Кад Чивути у вече дођу гладни кући, викну матер да им донесе јести, али у кући нигде никога, него осете мирис од печења, кад извуку печење из пе | ћи, познаду своју
да им донесе јести, али у кући нигде никога, него осете мирис од печења, кад извуку печење из пе | ћи, познаду своју матер па брже боље за децом у потеру.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
7, 37) „са источника живота мога“ (Откр. 21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан. Ко љуби жену, или децу, или њиве или имања више него мене, није ме достојан.“ (Мт.
Указано вам је шта је подобно за душу и тело, те гледајући у то, имаћете помоћника Бога и пречисту његову Матер и моју иако грешну молитву, да несаблазно управљајући се пређете живот свој. Проведите подвизавани на добро.
Ако од њих неко краде нешто, макар и мало, осудиће га Господ наш Исус Христос и Пречиста његова матер, општа Наставница, од које су и кључеве примили, обећавши да ће јој поштено и свесрдно служити.
Добро знам и уздам се у Христа истинитога Бога нашег и у његову Пресвету Матер Богородицу, заступницу нашу и поборницу, да ћете се неповређени увек сачувати.
(Према И Јн. 4, 12) А овом блаженом старцу извесно се још више привеза за веру његову речено: „Ко љуби оца или матер више од мене, није мене достојан.
(Мт. 10, 37-38) „Јер свако ко остави дом, или њиве, или имање, или жену, или децу, или браћу, или оца или матер имена мога ради, стоструко примиће и живот вечни наследиће“. (Мт. 19, 29; Мк.
своје природе немоћ и умножење грехова својих, учини као и блудни син, оставивши доброг оца и господина, и блажену матер, госпођу своју, и благородну, нећу рећи браћу, већ господаре своје, и обнажи све безумљем својим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Ја: „Наумили смо покалуђерити се. Иг[уман]: „Имате ли ви оце и матере?” Ја: „Ови мој друг има матер, а ја сам без оца и без матере.
Али би тешко мојој души било да сам сасвим Корф оставио не споменувши матер Андрејеву и две сестре његове. Његова родитељница да ме је родила, не би ми могла боља ни милостивија бити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Видиш како сад плаче уз матер, како се приподобија! Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару. Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ
Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер да га одмах пробуди чим се они поврате. Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Памтиш ли колико си пута пред туђинима рекао да ми је нарав толико зла као да су ме Турци правили и кињио покојну матер? Колико пута си ми ручак прекинуо: 'Жгољавко, не мели ваздан, овце те чекају!... Баксузе мичи ми се с очију'...
Оженио си ме, а ниси ме ни питао да ли ја хоћу. Оженио си ме Симком да би ти Милунка била ближа. Себе си женио, а матер је још била жива... Радио сам више од сваког мученика на земљи. Моју муку трошио си на Вукашина и политику.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
дубокијем заузет мислима у цвијетно лоно природино, хранећи се питателним соком из ње сисе голе и прелесне, матер штедру запитивâ смјело рад чеса је творац сатворио: ради л' ђеце своје многобројне? али ђецу за ње удовољства?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се грозно искрљешти на мене. — Лочи! — и опсова ми матер. У узбудљивом ћутању које настаде после овога, чуло се само шкргутање његових зуба, које не знам како није поломио,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Често чујем тапкање његових малих корачића по ходнику. Тапка за мојом болничарком као козле које је изгубило матер. Чујем га, а не видим га. И имам дојам као да сам слијепац ја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
„Добро“, рече мали, па по обичају пољуби матер у руку и оде у дрва. Када је у шуму дошао, припе на једној пољани коња да пасе, а он оде сабирати по шуми суховину.
тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај намјешај као што је у цара, па када све буде готово, да мене и матер тамо преселите.
у својој малој кућици, а кад се пробуди, има шта и видјети: као што је год наредио, све онако учињено, па још и њега и матер му пренијели, а он нити је шта чуо ни видио.
Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема. Зовну матер, па пита за жену, али му она одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се
— Лијепо, честити господару, само ћеш ми дати узун да одем по матер, да је обрадујем и овамо доведем. Цар му то допусти, те он доведе матер, па цар учини велики шенлук и вјенча их.
Цар му то допусти, те он доведе матер, па цар учини велики шенлук и вјенча их. Ако су живи, и данас су добро. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА Био један
Кад га жена опази без коња, а она повиче: — Камо, човјече, шта уради? Вели (тамо њој матер!): — Ти си му послала новаца да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.
Ћипико, Иво - Приповетке
Из мрачнога, влажнога стана није знала куда су јој понијели мртву матер, а ни послије није дознала за мјесто гдје су је укопали.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...] А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је
]. Не треба нам бољи доказ од чињенице да се земља назива мајком, која уз то „помеша са собом“ човекову матер (тј. поистоветила се с њом). Из прве рођењем излазимо у свет, да би нас друга, мрачна мајка, на крају прогутала.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме. РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!... А зашто?
УЧИТЕЉИЦА: Но! Е, то већ прелази све границе. Не бих никад иначе, ал' морам рећи, замислите, опсовао ми матер. ЖИВКА: Несрећни сине, зар учитељици енглеског језика да псујеш матер? РАКА: Нисам!
ЖИВКА: Несрећни сине, зар учитељици енглеског језика да псујеш матер? РАКА: Нисам! ЖИВКА: Јеси, несрећниче; јеси убио те бог да те не убије! И зашто да јој псујеш матер?
РАКА: Нисам! ЖИВКА: Јеси, несрећниче; јеси убио те бог да те не убије! И зашто да јој псујеш матер? Зар она тебе учи и васпитава, а ти да јој псујеш матер? Зашто, 'ајде кажи ми зашто?
И зашто да јој псујеш матер? Зар она тебе учи и васпитава, а ти да јој псујеш матер? Зашто, 'ајде кажи ми зашто? РАКА: Па кад она мене тера да изговорим десет пута реч: „решонс лајзејшн”!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер. 34 Приповедање даље тече углавном једнолико.
раније навођеној реченици, оној са почетка Газда-Младена: „[…] да код куће од свих највише се боји, поштује бабу,очеву матер“.
Ево, уосталом, како се појавила „деформација” на Магдиноме изгледу: „Доле Магда се узрујала. Не може да сачека матер док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.
је већ доле, у кухињи, лицем у лице с мајком, дотерује је при облачењу („Софка је, међутим, сишла и овамо у кујни матер намештала”); и у исти мах, по изразу очију и топломе даху, прониче јој у унутарњи ток мисли.
И без њега ја сам знао. Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му”. 178 Прича је, уосталом, типична: о детињству у сенци очевој, о унутарњем располућивању, о тајним - јер су
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Ха, ха, ха! Ма схèре, једва чека прстен. РУЖИЧИЋ: Гдје кћи своја дражести показует, Тамо матер вјенчање не чекает. ФЕМА: Шта, господин филозоф, шта ви говорите?
Петровић, Растко - АФРИКА
Тако је жена која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
парче српске земље, она га само може и оснажити, увеличати; кад препорођена Шумадија с неблагодарношћу пљуне на своју матер-револуцију, кад српски народ изневери принципе и идеју своје светле и дичне револуције, која га је озарила у почетку
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад узмогне ногом стати, Кад научи матер звати, Довешћу је гробу твоме, Ту нек каже: Мати, мати! Ох, како ће на те гласе Црна гуја јада мога Упити се,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не гледе на тајну и брака предели Како сам у Писму светом Господ вели: Остави человјек матер и свог оца, Прилепи се жени до последњег конца. Ретко се налази да се са мирази У садашње време жена с мужем пази.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер. Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.
А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и
Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом
Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље. Њихне постеље око Младена назирале су се,
вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.
иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе. Баба би му светлила.
И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: — Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. — Што, синко? — То!
Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер. Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.
празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: — Хајде већ! Докле то? Хајд̓ одмах! Она само клону. Виде да је све свршено.
— И сад збогом! Срећан вам пут! И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
из различитих имена ове биљке јасно је да је то сеновита биљка, и да стоји у вези са старинским божанством Баба (Терра Матер). М. д., скуваном у води, испира уста онај који има нузлу (афте, СЕЗ, 17, 568); м. д.
Ћипико, Иво - Пауци
Умилно муцајућ', пружи врећицу да купи кукурузова брашна. — Рекли су матер да ће платит' ... — Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?!
— Рекли су матер да ће платит' ... — Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа!
— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече: — Чувам малога брата док је матер за послом... — Не знају они за то! Оли платиће, оли у пржун, не бој се... А сада, ај ћа!
— Ваљало би да се не љутите за сваку малу ... — А ко ће управит' послом? Матер је за ништа! ... Они се у граду погосподио... Ти не можеш, па ко ће? — За поље имате наодара, а дућан затворите!
Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен. Поздравите сву вашу ,фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете! И поздравите све који за ме упитају!“ „Збогом, сто пути збогом!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (неугодно, с досадом зауставља матер): Ох, не то. Та није то. Не знате ви. (Оставља и матер и Стану и иде, изваљује се на миндерлук до прозора): Оставите
ТАШАНА (неугодно, с досадом зауставља матер): Ох, не то. Та није то. Не знате ви. (Оставља и матер и Стану и иде, изваљује се на миндерлук до прозора): Оставите ме, оставите ме. Болесна сам.
И кад си ти то знала, што ми ниси казала, да и ја знам, да онда човека не зовем, не досађујем му? (Од једа не може матер да гледа): Ама, сви ви тако! Сви ви знате.
Јесте ли мислили на децу, кад сте хтели да им мајку уништите? Пилићима квочку нико не може да замени а камо ли детету матер. Зато она мора да живи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ујутро се први дигне, почисти пред кућом, оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад друкчије није ни било.
И тако је и умрла, срећна, само много изнурена. У домазлуку је матер у свему заменила Станојла. Радила је девојчица као црв, удешавала оцу, поносила се њим.
Личио није ни на оца ни на матер. Ружно у његову неправилном лишцу било је друкчија ружноћа него она његова оца. Ванредне очи, не само ватрене, него
А с малим Луком, да видите, ђаволски жупник само на мом језику разговара. Зауставих једаред матер Лукину, нарочито, и запитах је шта она мисли са дететом које је, ето, одличан ђак.
— Честитам ти, Лука, и радујем се. Ти можеш светла лика стати и пред мртвога оца, и пред матер, и пред твоју „добротворку”, како си ме у последњим писмима називао. Заболело ме је то, али разумем.
Овде у кући, ја сам сав упреден у хиљаду планова моје матере које она не именује, али енергично изводи. Ја матер врло волим, али је то чудна и тешка жена. Увек незадовољна, брижна, увек у некој распри са својом савешћу.
Чика Јовину ведрину спомињу људи и деца. Твоја мати важи као узор кућанице. Баба моја тек заокупила моју матер: „Једнако по комшилуку оштриш језик. Питај фрау Розу како се кућа кући...
Да, да, ја сам пре осам година још имао ону детињу тешкоћу да лепо кажем р, и имао сам оца, матер и сестру. Сад знам казати р, али имам само оца... Осам је осам, господо!
Жене, мени је памет стала! — Кажу, Павле се решио на то да не би оставио матер. Болешљива је, кажу, њега једног има, обожава она њега, и он њу. — Доста тог обожавања!
Уосталом, то сам углавном и студирао. И уосталом, Јеврејин сам по матери, а на матер сам далеко више него на оца... Кратко речено: ја сам се инсталирао у трговини и у стручној журналистици.
Прво: туберкулоза господин-Васина стално је забрињавала; имао је он тешких часова и ноћи болесничких. Друго: Сока. Матер своју Сока је једва памтила, можда само уображавала да памти што је памтила, али се каприциозно дете, загледано у
— Ната лаже, али ради. Исплатила дуг, послала матер у бању. Као да је, прилично висока, још порасла, и још се угојила. Човек.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ова добра душа, велика у оној мери као што је Пантеина била, није баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фидију или Апелесу у смотренију лепоте за образац служити могла.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи Јер ја сам и њу, свету, вређао својом речју Опевао муке њене, не склопив очи пред Тајном Не питав за стид
ноћу беснео дивље, викао тајне речи, И међ онима, што ме коре, не бих разазнао род; Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи.
А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама! Ни оца, ни матер, ни Бога, никога не види и не слуша... Море, што камен не добих, него њега, сина?! АРСА Немој толико, хаџи! То је.
КОШТАНА (зарадована): Ех, зар ме баш толико волиш? СТОЈАН (занесено): Све прежалих! И оца, матер, кућу! Хајде! Коњи чекају. Један за мене, други за тебе! И где видимо, тамо ћемо, (љубоморно) само ја и ти! Нико више!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— перјају кроз село. — Ма зар и мој Николица? — зачуди се Николичина матер. — Док је Жују негдје сакрио, видим ја да нешто није у реду.
— сад се побуни и дјед Алекса. — Не дам ни ја свог Николице! — повика малишанова матер. — Нијесам ја ово одгајила зато да га штокакви пијанци бију. Кнез Ваљушко повиси глас шиштећи као гусак: — Шшшта!
Ако се не вратим, припазите моју стару матер, дрва јој донесите. — Хоћемо! — дочекаше у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ
— Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе. Претурали су по Николиној кући, викали на његову матер и сестру, тражили пушку и питали за Николетину. Најзад одоше пријетећи: — Чекај ти, стара, пашће он у наше шаке!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да видите матер, која је без бриге и без иједне муке на свијет дете недознано породила, а сад ето, од муке стреле ме пронузују!
Стајати више нејма где, спреми све своје што имаде и узе мошти свога му оца Стефана и братине, и матер а нигде их не остављаше, свуд их ношаше са собом. Диже се сеобом, те оде у Каравлашку к Радул бегу.
јерно били смо јоште из детињства зли и пакостни синови, а и на меру ставши људи, ништа нисмо бољи, помећући оца и матер своју.
Кадар је Бог у свему, те штогод хоће, таки оно и буде. Еда не може он и тебе девојком, учинити матером? И опет матер девојком?...
се хранити, те ја чистом девојком без узрока те поштену оставих код своје куће у дому, пак што то сад видим у теби? Матер непоуздану, а не девојку.
Зато ти и по други пут наручујем, гледај и заборави твоје људе, род и све племе, и дом твога оца. Остави оца свога и матер и дођи к мени!