Употреба речи матере у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Образ преблагословене Спаситељеве матере са три руке пишу! То што би у натури (сачувај боже!) чудовиште било, томе се на икони мораш клањати.

О таковом овде није реч. Ово наше тело, жиле и кости, од јела се је и пића, најпре у утроби матере наше, а затим и напољу сложило и нарасло; дакле, што је ту ново и необично да ћемо га једанпут свући и оставити?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја сам се родио 1777. године у селу Бранковини, сат и по од Ваљева, од оца Алексе и матере Јоване из куће Ђелмашевића из Гвозденовића.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја! Напротив! Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. Случају? — Јест!

Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. Боже мој, како су биле велике наше матере!

— „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере. Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“

— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере онај озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби.

Држао сам у руци некаку школску књижицу, али је нисам читао. Видео сам на прозору бледо лице моје матере, наслоњено на суху јој ручицу. У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим. Уједанпут шкљоцну брава.

Дај једну жишку! Капетан га више не слушаше. Његове мисли беху далеко: чак у Књажевцу. Тамо му је била жена код матере, чекајући да се ослободи бремена. Али тада су тамо били и Черкези! Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: »Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида

— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше... — Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја васпитавам моју кћер Јуцу — вели гђа Сида, а гледа једнако у Перу — боље је да јој кажем сад, него свекрва

А док је био поп Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала Сан матере божје од којега је неких десет-петнаест егземплара имала позашивених у лајбовима од хаљина и по шифонерима мећу вешом,

Читала Сан матере божје, крстила се једнако, и једнако надгледала запаљена кандила и мењала »дугмад« И доливала зејтин.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

На сваком гробу бели се прострт чаршав, а по њему поређано јело, пиће. Чело гроба клече старије, матере, а у страну млађе: жене, сестре. И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу.

И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу. Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво. Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Врати се кући. ИИ Љуба је код куће време добро проводио. У матере је остало нешто имања; даће се ваљда с њим што чинити.

Сада Љуба хоће Милену Милеуснићеву да проси. Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милениној матери. Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве.

Остајем Јуца Мргодић Љуби испаде писмо из руке. То је било писмо од матере оне богате партије. Љуба остане код куће. Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости.

За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће. Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси. Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.

Сад сам се мало раскуражио. Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи? — Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може ништа бити. — А хоће ли она?

— Па зар ми нећете ту љубав учинити? — За вашу љубав ’оћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам. — То је лепо од вас! Сад видим да имате наклоност према мени. — Још како!

Трећи дан Чекмеџијић са младом и великим мамурлуком доће у О., на радост своје матере, која већ није ни веровала да ће се њен Љуба икад оженити.

Сви веле: Марко је зјело учен — само желе да се ожени не би ли му се жестина утишала. Марко иде да проси Мицу у матере. Мици је то повољно па га уведе матери.

Африка

између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.

Али оне су и срећне у исти мах, толико срећне, јер су оне његове невесте, његове кћери, његове матере; њега који је најлепши, најмлађи, најљубазнији на свету.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: У, ху, ху! Па, па, па! Нову шешир! Милостиво госпођа! Кир Јања! Шешир? ЈАЊА: Ја сам и код моје матере шешир носила. ЈАЊА: Иди код твоју мати, нека ти купи. ЈУЦА: Ја мислим да сте ми ви муж. ЈАЊА: Немаш доста аљину?

Црњански, Милош - Сеобе 2

само једна кола намештаја, која је сенатор послао у Петроварадин, са нешто прстења и минђуша, преосталих од њене матере. Катинка, сем тог сенатора, није имала никог на свету.

Бежали су од ње тек кад би чули да је глува, а то су им матере осталих удавача у Новом Саду, у сенаторским кућама, дошаптавале, чим би стигли. Сем тога, да ни мираза нема.

Ту није било потребе за улепшавањем, за неком глорификацијом оца, или матере. Нити за неку сузу дирљиву. Трифун је то малтене схватао као неку милитарну акцију.

После би, у ноћи, каткад, долазило и до плача дечијег, горког. Крила су то од матере, као да имају матер туђу. Док је Трифун то јутро, на својој чатрњи, љутито, очекивао своју жену, која се није

Павле онда рече сенатору да има кућу у Варадину, какву, такву, али је жељан да жену, одраслу без оца и матере, венча уз весеље сватовско које ће да памти, док је жива.

Не само да је ванредно играла полонезу, него и сваку бечку игру. Научила их је, каже, још у детињству. Од матере јој је то, каже, остало.

Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу. Док су код матере, живе безбрижно, али то прође брзо, а после их, у браку, обично, очекује само кратка срећа.

Привиђало му се то дугуљасто, сетно, лице, које је имала и њена ћерка. Игра лепоте, која је била код матере двапут старија, код ћерке од матере млађа али у оба случаја необична.

Игра лепоте, која је била код матере двапут старија, код ћерке од матере млађа али у оба случаја необична. Бледа, са узвијеним уснама, које се завршавају руменилом и осмехом.

Цер се наднесе над њим, у долину, а он је сад пролазио крај матере, иако му је било тек три године и два месеца. Пролазили су кроз брдо, кроз шуме, кроз облаке.

Видећи га крај матере, на грудима, повика: Оће сисе је ли? – Видиш ли овај прут? Тебе матору ћу умлатити бијући само ако му још једном даш!

Ујна га, међутим, однесе код њене деце, у кућу. Тек изјутра виде да му нема матере. Тада га ујна узе за руку и рече: Ајдемо код Петре! Кад уђоше у кућу, а оно, заиста, његова мајка тамо.

Теодосије - ЖИТИЈА

А када узрасте до петнаест година, оделише му родитељи један крај државе своје, како би одлазио од оца и матере на забаву с велможајма, и да се с благородним младићима весели.

Одмах би доведен преподобни из Ватопеда у свој манастир звани Хиландар, и цркву у њему посветише Входу Матере Христа Бога у светињу над светињама.

Због тога не дај, Господе, молитвама пречисте Ти Матере, да ми се због жеље за пропадљивим наруга непријатељ мој! И ако није искушење противника него Ми је по теби Богу моме

“ Господе, не остави мене на радост непријатељу мојему, молитвама пречисте твоје Матере и приснодеве Марије, и светога оца нашега, твојега угодника Симеона, којим си нам показао да познамо тебе, исти нити

начелне војводе његове сазва, и њих од божаствених речи много поучивши, рече: — Ево Господ молитвама пречисте његове Матере и молитвама својега угодника, светога и преподобнога оца нашега Симеона поможе нам, и без коњске силе и снаге људске,

се од светих својих и излазећи из Свете Горе: ако је на мени воља твоја добра, молитвама пречисте своје Матере и твојега угодника Симеона, оца мојега, не остави ме да се због овога у скрби потапам и у неизвесности.

Клањамо се и целивамо икону пречисте његове Матере, и исповедамо ову као приснодеву и праву Богородицу. Клањамо се светоме дрвету, часном крсту, и овај целивамо, јер се

А ако су у старости и ако такви и децу имају, нека узму ову под скуте матере и нека се са њима венчају. А и сам свети пролажаше и обилажаше целу земљу својега народа, вером православља

,Не остави ме, Господе Боже мој̒, молитвама пречисте своје Матере приснодеве Богородице и светога твојега угодника Симеоне, оца нашега, учини сада са мном знамене на добро да виде они

Вретиште оштро уз тело ношаше, и о том не знађаше нико осим матере. Због тога још више мати његова над њим плакаше, гледајући цвет његове младости како се у посту суши.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. Госпођа Сока је имала диван пород.

Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути. И то је гризло.

Изброји му три хиљаде форинти. После му још да један материн прстен. — Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се

волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. У Шамике сузне очи.

— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? — Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. — Даје покрај ње педест хиљада. — Шта ми је новац, ја девојку тражим! — Није згорег и новац!

Ово је мој син. Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека. Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. Сад отац и син препоруче се, па оду. Започе се разговор о балу.

Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких. Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап. Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.

Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске? Тешко мени, тешко мојој старој глави! Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! — Хоћу.

Смрт је из те тамнице избавила. Катица је умрла. Туга је убила. Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере. Захвална деца плачући су је до гроба допратила. Велики удар за Софронија Кирића.

Пружи јој руку. Јуца прими руку. — Шта ће мати о томе рећи? — Над ово мало живота ја сам господар. — Могу вас од матере запросити? — Можете. — Ако буде противна? — Дужност је запитати је, друго је наша ствар. Уговор је готов.

Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе. Јуца уздахну, пружа Шамики руку. — Ја сам био код матере. — Знам. — Она не допушта. — И то знам. — Па шта ћемо радити? — Ко је од моје душе господар осим бога?

— И ја сам готов. Сад се договоре и сложе се у року. Шамика ће све приправити. Још једаред ће покушати срећу код матере. Мати га одбије. Сад Шамика припреме чини.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Међутим је стизао пуку улак за улаком, носећи поздраве и позиве од Принца и Принцезе Матере, који су им путовали у сусрет.

Исаковича и пратили га свуд, куда се по дворани кретао, газећи пажљиво за огромним шепутима и превезима Принцезе Матере. Знали су да су чувени са своје мушке снаге и били су охоли што и ту славу проносе по немачкој царевини.

У ствари, Вук Исакович клонио се и сам Принцезе Матере, мада га ни она није тражила. Клонио се да јој не мора гледати у лице и да јој не мора стати близу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 392) — У тврда оца крадљива ђеца. (Вук, бр. 5945) — У милостне матере крастава деца. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 404) — У мекана оца неваљала деца. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр.

(ЛМС, 1859, књ. 100, бр. 94) — Што год дете зло и погано говори, од оца је и матере чуло. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 492) — Тешко изађе добро дете од неваљалих родитеља. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр.

психолошки смисао ових пословица јесте: попустљивост у васпитању наноси штету моралном развоју детета („У милостне матере крастава деца“; „У мекана оца неваљала деца“).

„Матере децу размазе и покваре“ (у Војводини); „Одвећ добра мати — рђава деца“ (Шумадија); „У милостне матере крастава деца“ ит

„Матере децу размазе и покваре“ (у Војводини); „Одвећ добра мати — рђава деца“ (Шумадија); „У милостне матере крастава деца“ итд. Мајка у Србији штити дете од очеве претеране љутње и суровог кажњавања.

„Дјеца говоре што чују од оца и мајке“; „Пример чини више него реч“; „Што год дете зло и погано говори, од оца и од матере чује“; „Млади гуде како им стари гусле удесе“; „Дјелај колац као ти и отац“; „Добар живот — најбоља поука“.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Још за живота његове матере, царице Марије Терезије, када је постао сувладалац, у Аустрији су се почеле изводити напредне реформе.

Али пуна и права влада његова започиње после смрти царице матере, од 1780. Јака духа и воље, одлучан да буде онако како он мисли да треба да буде, он је ставио себи у задатак да

супруге и матере. Он верује да ће просвећене, моралне и вредне жене моћи више но ико радити на општем просвећивању српскога народа.

1844, у песми Филозофъ, астрономъ и поета казивао је то своје основно расположење: Ја сам предан слуга матере природе; Њезина је књига, таине пунана, Ради мога ока вјечно отворена.

доселила се у Јадар, у Србију. 26. октобра 1787, у селу Тршићу, од оца Стефана и матере Јегде, рођене Зрнић, родио се Вук Караџић.

Милићевић, Вук - Беспуће

пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.

петнаест дана, пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за Загреб. Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем.

Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећала

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Јовашу, гребем ти дио матере! — задављено опсова Микан губећи наду у било какву помоћ од брата. — И ја теби двапут!

— А и ви сте ми, матере, нешто боље од нас, а! Ено, и она моја покојница, лака јој ...лак јој онај облак под који је одлетила гаравијех

Кад сам с оне тамо стране, онда ја немам ни оца, ни матере, ни кума, ни пријатеља, никога. Опрости зато, кумашине, и ничем се не чуди кад ме видиш с оне друге стране.

Дијете је, канда, некакав мирничак, навикло на сваку невољу поред будаласте матере. Не чуди га, ваљда, ни то што се нашло само на милиционарском столу. Истина, мало је тврдо, али даде се поднијети.

— А мене је, видиш, маћеха кроз иглене уши прогонила, матере ни запамтио нијесам. Ова твоја, ако је и будаласта, бар је на сигурно мјесто оставила.

— Ех, ја. Па, болан, прича се да си о православним задушницама палио свијеће горе по партизанском гробљу. — То су матере радиле. А ја сам упалио само свом помоћнику, њему нема ко. Био је сироче, сеоски слуга.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш. У том дође са рада твоја мати.

Да чекамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гробља. Је ли — да је овако било? ИИ А после? Мајка је моја желела, да ја

И, као што рекох, све је било по старом. Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си штогод шила или плела, а ја читао.

кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере. Бог зна шта сам тада осећао. Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.

Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. — Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко

Он гурну силно врата и уђе. Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. — Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази!

У јелечету од плаве свиле, шалварама од ђизије, боса у нанулама, с благим и милим осмехом, дође и седе баш до моје матере. И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски.

— Тето, молим ти се, стани... Слатка тето!... — шапуће и све више у крило моје матере крије лице. — А... Не може! — викнуше остале. — Стани, ох стани! — шапуће она очајно.

Сви су се њега бојали и стрепили од њега. И да не беше матере Стојанове, жене милостива срца, можда би и Цвету постигла судба њених другарица, слушкињâ у тако богатим кућама, које

Разговарамо, тј. причам о њиховој деци, мојим друговима, шта смо радили, куда смо ишли са санкама, итд. Док, ето ти матере. Улази погнуто главом напред, тарући руке о бошчу. — Па како сте ми? Како на дома?

Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди. Па и то је чинио преко матере. Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то

Нисам могао. Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му. Нарочито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Како дође у собу змајеве матере, рекне јој: — Помози бог, мајко! — па јој приступи и пољуби ју у руку. Змајева мати рекне му: — Бог те помого,

Ветрова мати кад ји преслуша, запита ји: — А јесте ли ви били код месечеве матере, да вас преслуша? Ови одговоре да нису тамо били.

— па јој онда кажу како је било и зашто је ко себи иште. Месечева мати запита ји: — Јесте ли ви били код сунчеве матере? Они одговоре да нису били. Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери.

Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка. Ови се опросте од сунчеве матере и оду кући, те дођу својој матери. Одма јаве ди су били и шта је који учинио, па јој кажу и то ди су све били и како

После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, он заиште од матере ону пушку да иде с њом у лов, а мати му је не хтедне дати говорећи: — Нипошто, синко!

Тек што су га тичићи сакрили, али ево ти и њихове матере, тице орлетице. А то ти је та тица, мој брате, да јој се чудом не можеш начудити.

Онда му Усуд одговори: — То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ЦРНА БАРА, ИИИ Алге зраче са ломаче. Жарка рука плахте стере. Цвате очи у матере. Пева душа поврх драче. Звече, звече беочузи. Зрак се круни са пшенице у оловне препелице.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

А није ми толико ни за цену, као за то што је спомен Јеличин од покојне матере. Међутим, уверени будите да ћу ја такав исти начинити дати, ма пошто био, кад се таква несрећа догодила.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Зар... Допада ми се баш необично ова соба. Волим украсе везене код куће и домаће фотографије. Има ли и слике ваше матере? — Да, да, ево овде су моји родитељи; ту сам и ја сасвим мала. Смешно? — Личите више на оца.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

се оперише у Темишвару, и, кад је одустао од тога, рекао ми је да зна да ће умрети, али да то треба да кријем од своје матере. Да она не дозна. Вели, неће да је узнемирава. Треба умети умрети.

Број тих пакета није био ограничен. Мени је мати слала, редовно, језивим стрпљењем које само матере имају, такве пакете. Пет‑шест, дневно. Два‑три су стизала, и ја сам се тако хранио.

Рањеници који су то вече однети у болницу однели су глас о мојој смрти далеко, тако да је до моје матере, у Иланчу, допро.

Молио је своју жену, Бечлику, да моли једну принцезу Виндишгрец. А моја ујна, Бечлика, сетила се сестричине моје матере, која је, заиста, била калуђерица у једном манастиру у Бечу. О којој, да постоји на свету, ни појма нисам имао.

О којој, да постоји на свету, ни појма нисам имао. То је била једна госпођица Вујић, сестра од тетке моје матере, која је хтела да се уда, пре много година, у Панчеву. Али јој нису дали за оног кога је она хтела.

На Јелачићевом тргу има мртвих. Сем тога, све су везе са прошлошћу прекинуте. Не добијам више писма од матере, не иду тамо ни железнице.

Покушавам једним возом, пуним војника, да допрем до Пеште. Намеравам да одем до Темишвара, а одатле у Иланчу, код матере. Међутим, пре Пеште, у ноћи, воз стаје на отвореној прузи и вагоне опкољавају револуционарне патроле.

Најзад су ме тражили као војног бегунца. Ја сам то, из једног старачког писма, моје сироте матере, случајно дознао. Јавих се, дакле, па сам одмах и пошао.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Госпођица у школи каже да је данас празник матера и деце — Материце... Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо...

Горе је живима кад остану самохрани. Али Бог је милостив. Он подиже наше мртве у живима. И тако матере налазе изгубљену децу, а деца родитеље... Ајде са мном... волим те као своје рођено дете. Сироче: Идем!

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Темже мољу те, незлобиве Господи, ни малоје сије приношеније отрини, јаже приношу светому храму пречистије твојеје матере и надежде моје Богородици хиландарској, веру бо васпријех вадовичју принесашују ти две цете, Господи, сише и аз сије

Зато те молим, незлобиви Господе, ни мало ово приношење не одгурни, које приносим светом храму пречисте твоје матере и наде моје Богородице хиландарске, јер примих веру удовичину што ти принесе две цете, Господе, те тако и ја принесох

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале

Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се

Тек доцније, када Софка поодрасте, он је | више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима. Сам је почео Софку учити да чита и да пише.

Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу. И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.

И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки...

онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити. А међутим она ништа са њима није имала заједничког.

У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена. Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.

исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је

сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујни, претече Софку на капији. — Нека, Софке, ја ћу!

— Дођосте ли? — упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале,

— Ето! — одговори јој мати и уђе. Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку,

Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна. Уђе и она у собу код матере. У кујни је већ Магда радила.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

У давно доба, једна велика душа, преко умјетникâ, то исто камење, сложи у велељепно здање: храм Матере Божије и манастир на Кипурији.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров. Тај уме и из воде сув изићи. Ударен мокром чарапом Ударила га шљивова грана у главу.

— Рекла мати дјетету, кад је ово почело плакати, видевши да кум као гост једе јаје, и тражило силом од матере да и њему запреће у пепео на огњишту — и испече. Около, бого, у кућу, ђаволе!

Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу. У рукама носи бојно копље: Гдје те стигне да те жигне, гдје починеш да

! Девојка: Драгане мој, зар ти не знаш да сам соја господскога, једина у матере, па ме медом, млијеком и шећером хранила, зато сам ја била и румена, средњег боја од доброга соја.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, он заиште од матере ону пушку да иде с њом у лов, а мати му је не хтедне дати говорећи: „Ни по што, синко!

” Онда му Усуд одговори: „То је све за то што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да да, они не би ни

шта вели Усуд?” А он му одговори: „Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да

један пут освијести и рече шћери: „Ти си моја жена, тако је зар Бог осудио, и ти ћеш бити царица мјесто своје покојне матере.

инат ожени се и зовне вилу за кума и змаја за старога свата, те с ђевојком дома, говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је ненадно чудо не снађе „јер је“ вели „она некака жена удесне руке тако да су моја сва браћа и

каково је ово чудо.“ А он му одговори: „Небој се, ово је све моје посестриме и њезине матере, па и наше, само теке знади да се ми двојица не можемо њима на један пут изненада јавити, него ја отидох к њима да им

11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. Биле су двије сироте без оца и матере. Стојећи један дан на прозору виде, ђе испред њихове куће прође царев син, па ће рећи млађа: „Ах лијеп ли је они царев

са златнијема звијездама на челима, али матер његова на мјесто ово двоје ђеце подметне двоје мало штенади а ђецу од матере сакрије, | затвори их у један ковчежић и добро запечативши да их једној слузи говорећи: „Хајде с овијем ковчежићем те

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Приче 4, 20-5, 2) ,Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци поуке матере твоје'. (Приче 1, 8) ,Сине мој, сада послушај мене и блажен бићеш, јер блажен је муж који послуша мене и човек који

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

нити би још смела да ми сада ту... не би, јер би отишла и ти куда су отишле и оне друге, њихне матере. Али, овако, ну ми ти роди, њена мати постаде, и веза ми руке... МАРИЈА Не кажем ништа. Само није лепо.

Сва ти деца добра, и синови, и снахе. ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих... ВЛАДИКА А немој, Јовчо, доста си их. Доста! ЈОВЧА А и ову бих, и ову!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

светом ученија осијати и просветити, да на свој језик прево|де, састављају и на штампу што издају; да се постарају за матере своје и сестре, за супруге и кћери, преводећи им избране књиге учени[х] народа, дајући им на ови начин благопотребну

Било ми је тада девет или десет година. По смрти матере моје, два брата моја, старији Илија и млађи Лука, и ја, вратили смо се к нашем стрицу Грујици који нас је као родитељ

Он је имао у дому једну старицу сна[х]у с двема синовицама. Ова наша стрина, именом Босиљка, била нам је наместо матере како год двема кћерма својима, Синђи и Соломији.

Овде ми се чини да почиње први почетак живота мојега. У деветој или десетој години возраста, без оца, без матере, без сестре рођене, почео сам себе као страна и пришелца у истом месту рожденија мога сматрати, и моје срце почело ми

Почео сам био ходити у школу јоште за живота матере моје и памтим добро да сам имао велику радост идући с | букваром у руци у школу.

Не знам је ли то његова милост к мени била или мајсторија моје слатке матере, која је два посла с овим измишљењем исправила: мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем мештером довела и

А човек (будући даје тако воља божја) не може иначе на свет произићи и постати разве од оца и матере рођен. Из овога се јасно како сунце види колико мора бити богу угодно и мило брачно и законо чловека и жене

О, света и богољубезна молитва добродетељне матере која једно чадо своје доји, а другом јести даје и у школу га оправља! Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.

Од онога незаборављенога дна и до данас, како гди видим дете при сиси, споменем се моје милостиве и предраге матере, која ме је на исти начин при матерњим прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за њом, колико да је

ми не помаже и да не ваља време губити, метнемо се на пут и дођемо у само вече у Итебеј к тетки мојој, рођеној сестри матере моје, Јеври. Задуго ме је загрљена држала и нада мном плакала.

” Иг[уман]: „Што ћете овде?” Ја: „Наумили смо покалуђерити се. Иг[уман]: „Имате ли ви оце и матере?” Ја: „Ови мој друг има матер, а ја сам без оца и без матере.

Иг[уман]: „Имате ли ви оце и матере?” Ја: „Ови мој друг има матер, а ја сам без оца и без матере.” Антоније Велики (називљем га „Велики”, јер је и дужи и дебљи од свију био, и браде | више је имао он сам него

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Осим тога, обоје мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.

Идући к дућану, Шимета му исприча да је дјевојка јединица у матере и прилично имућна. Одједном Бакоња се трже и устави. Средином улице иђаху: Цонтрона, Врљока и Бакрица.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

оставим ни чувење о себи ни унуке да ме жале, остављам теби поуку, јер си ти, крвавче што њу располућујеш ноћас, крв матере своје. Ја, живомукац, једино ноћас завидим оцу твоме. Завидим му, али га не мрзим.

Па мог оца Луку — повиси глас. — И Турчин је случајно убио Василија Јовчића, првог мужа моје матере. Случајно сам се тако и ја родио. Могао сам да се не родим. Требало је да сви ми с Луком угинемо на киши, у врбаку.

Теби, Адаме, остављам ову поуку јер си ти, колико било, и крв матере своје покојне. Истину да зборим, није То ради поуке и твојега владања.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А неко ти дочује за тајне собе његове матере, те разгласај по граду, док глас дође и до његовијех ушију. Једнога ти се дана он смисли, па оде матери, те је замоли

Тек што су га тичићи сакрили, али ево ти и њихове матере, тице орлетице. А то ти је тица, мој брате, да јој се чудом не можеш начудити.

Онда му усуд одговори: — То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дâ, они не би ни

Шта вели усуд? А он му одговори: — Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да

ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА Осироти у некаквом селу једна ђевојка без оца и матере, без брата и без сестре, и нигђе ништа није имала него три-четири стотине гроша, па пође код једне бабе у селу и упита

Ђак није стио узети дуката, а када цар упита зашто не узме, одговори му: — Ја не смијем од матере, јера ће ми рећи да сам га ђе украо. На то ће му цар: — Узми, па кажи да ти је цар дао.

Ћипико, Иво - Приповетке

Живљаше тако неколико година прама прописима ипак добре и повратљиве свете матере Цркве, која покајницима радо опрашта, док наједном не привуче га к себи млада Морача, разблудна грјешница у граду.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере. Може се учинити да смо се сада знатно приближили Петровићевој „тајни рођења“, али са једне доста неочекиване а

са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој [...].

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Жуте тепсије преображавају се у стравичне очи које је прождиру: „Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Не, ти нећеш гладна зепсти Ни у Бога губит’ вере, Ма да немаш рођенога, Нити оца, нит’ матере. Ил’ ћеш наћи овде ко ће Да се душе своје сети, Ил’ ћеш отић’ вишњем оцу — А он ће нас све проклети.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Највиспренији неба дар јест стихотворство. ЕВИЦА: Молим, јесте ли што од моје матере добили? РУЖИЧИЋ: Мати јест пањ стари, Со својими дари. ЕВИЦА: Нисте ли какву бурмутицу добили?

РУЖИЧИЋ: Отишла је во своја си. ЕВИЦА: Еј, тешко си га мени! (Отрчи.) РУЖИЧИЋ (сам): Њест ли сија боља од матере јеја? Воистину, сеј образ јест идилскаго живота, сију да возму аз в супругу, не марећи что со материју јеја будет.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ То су болови, страшни грчеви, Што их сатане нокат изоштрен, Ријућ по старим груд’ма пакосно, Чупа из срца болне матере... ГЛАВАШ: Дакле, за сина тражи кћер? И ти си пристала?... СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Рађајући се, дете раздире утробу своје матере и његово рађање неминовно је увек праћено крвопролићем. Тако је исто и у развићу људских друштава.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и матере вриште. Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади.

Јошт браћа, сестре, оцеви, матере И кротка деца слатко почивају. Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека!

Нужда ал’ гвоздена свагда и свагди је мењала закон: Плачем сиротиње многе му с’ срце растрзало силно, Оца и матере клетва раздвајала душу и чувства; Сва се потресала природа: к небу сад севнуше очи, Верном па другу је пружио цев

От оца ми остала Лепа дара три: Име Срба, мач и крв Што м’ у срцу ври; От матере свети дар — Српски језик н олтар — Има сваки српски син, Прави српски син.

Кад је дошло Ружичало, Изишло је Цвет-девојче На гроб оца и матере. На све стране свет запева За милима у земљици, А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама

Ил’ је и мрачно матере ти крило Пристојно жељи која живот тражи? Да л’ што се овде зачне није било? Да л’ је где човек прије дана наших?

Кумо, посилајет ко мње сладосноје Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он заступајет мјесто мојеја матере, и ко мње во имја јеја писати благоволит.

Примите мој сердечни поклон к Вам и ко всјем домашњим Вашим с поздравленијем дражајшеја мојеја матере, дондеже сам успјеју пријти, процјеловати Вам Вашја прекраснија руки, јеже будет, јако же надјеју сја, в октоври

превода, као да су пропали („Што се његових стихотворних дјела каса, има јешче у рукописи, која се хране у Мохолу код матере његове, која су, по слишанију, преводи”, каже Лазар Бојић, Памјатник мужем, 1815, 73—4).

Трлајићева] бављења у Русији оно је дваред код своје матере у Молу, јер отац му није већ био у животу. Први пут не памтим, но кад је други ред у својој З7-ој години долазио, знам

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ одлази. Станојло с голом сабљом излази.) СТАНОЈЛО (ударајући на Ђурашка): Ту си, неверо! Копиле црно гадне матере, Сад ако живи, нек те оплаче. КАП. ЂУРАШКО: Ти си оплакан — можеш гинути! (Бију се. Станојло пада мртав.) КАП.

ЈЕЛИСАВЕТА: Мој отац, хе! Он рубинима и не тргује — Богат је страшно... има фабрику У магазину моје матере... Па у њој лије све девојчице, После их даје за крв!... Ха! ха! ха! КАП. ЂУРАШКО: О сени бедна!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ИИИ Јер видео сам све у теби тада: Сунца и сестре, матере и сене, Звуке и боје, реч и дрхтај пене. У мозак мој је дах твој био уткан.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. И после би и отац долазио.

значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала

Луда! За никуда ја нисам... И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби. Сву своју љубав преносила је на млађег.

у модрини зоре, готово у мрак будио би се. Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине. Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по

Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије. Јер када би она, онда шта је остало за друге? Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.

Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се

А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају. И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од

кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.

Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији. Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.

Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли. Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна.

Да је прво ту било свршено. Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио. И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као

Да је као пре готово сваки час код Младенових. Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца. Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Сарајеву, уочи Ђурђђевдана, дође девојка-удавача под в. и затресе је да не буде догодине код матере«. Онда наломи в. гранчица, и сваку намени понеком момку, па их све увече метне поред свог кревета.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

анђеле, јер је то доказ да је у њега вера постојана, али је зло што сам, на своју руку, преправља древне обичаје своје Матере Цркве и што то чини на пагански незнабожачки начин.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И Арес с осмехом стоји. Божица стидно се трже, И груди заклони брже. Ал' чиста капљица једна из груди матере младе Кô светла, јутарња роса на травну земљицу паде, И јасно затрепта тамо.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« Шта ти имаш да гледаш овде, и од чега да страхујеш?! Шта је то, кћери? ТАШАНА (окреће се од матере): Ништа. Остави ме. Не знаш ти. Сви ви тако.

А, који? ТАШАНА (прекида га): Дедо! МИРОН (јаросно): Који је? Који је тај што, поред свију нас, оца ти, матере, хаџије, који сваки дан долазе, обилазе те, надгледају те, ипак се усуђује да тебе и кућу ноћу...

« »Стани!« На шта? Да се дигнем, да станем? Треба да има на нешто да се ослоним. Да имам бар занат. Без оца, без матере а мали, слаб, неспособан за занат, могао сам само код бербера да послужујем госте и ту останем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А моја сестрица, сасвим друга, ударила сва на своју мајку. Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија.

Него, треба мало боље да видим и оног Србу. Чудно говори и много зна, тај балавац... Дете без матере, готова несрећа... Вечито је међ слугама и међ одраслима...

Ванредне очи, не само ватрене, него формално од ватре, нису биле лепе лепотом очију његове матере. На жалост, рано се показала јака кратковидост, и наочари на детету још су додале непријатности лика.

— Нисам хтела да ти говорим док си била болесна. Сва три писма су од матере моје. Видиш по датуму да су дошла једно за другим, а ти си лежала.

— Одједаред је настала сцена. С много узбуђења, Јулица је признала сестри: да хоће, или да иде код матере, или да се уда за Милушића. Госпа Нолаје почела да муцка од навале разних питања и помисли.

Кад се Павле уписао у гимназију, мати његова навалила је на њега с радом, да учи што год може и стигне. Од матере је Павле учио немачки; ишао је код оргуљаша да учи свирати у хармониум; од трећег разреда гимназије, посећивао је два

Павле се тад утаче у разговор и пре матере, и рече оцу: да он баш хоће много да учи, јер хоће много да путује. — Кад пре! И куда си наумио?

мојој фамилији, свеједно што су мој дед и отац пропали као трговци, било је и „свакојако друго фино бранш”, а од моје матере братов син био је капетан од фрегате, баш фрегатен-капитен, да, ако изволиш знати. — Шта!

И Павле је радо бацао паре у „турчина” или у ”фратра”, и научио од матере да стане и ослушне звек новца, и радује се што сад тај сексер више не може бити потрошен.

— Мали је после чешће чинио неке покрете прстима кроз ваздух, и то је био као неки пријатан и тајанствен знак између матере и сина. Насмејали би се, и почели да шушкају, и да пребројавају новац из материна џепа и састављају га у мале купице.

Овде у кући, ја сам сав упреден у хиљаду планова моје матере које она не именује, али енергично изводи. Ја матер врло волим, али је то чудна и тешка жена.

Павле га посматра и каже: — Ја сам крај тебе некако стари господин... Да, раса моје матере је на целом мени, а та раса је много стара, без освежења и добрих укрштања...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

што сваки отац жели да му је син бољи него он што је сам; а може ли за мене љубезнији — премда духовни син, јер је без матере рођен — бити него што је Роман?

Овај га соритес тако обнадежди да, хотја су му леђа мало надувена била, он слатко, спустивши се на крило опште матере земље, зарче. Фама међутим узме себи допуштење да о његовом затвору по граду разгласи.

Тако девојка која је благе своје матере совете презирала, и само својој провидљивој памети следовала, при појаву убитачног за њу знака, виче: куд ћу сад

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан У трбуху своје матере. Тако тесно обвијен као да сања о простору, О дубинама: о, да сна кошмарске размере И дрхтања!

Па ниједан живота сан Није тако чист И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без

ах, један два! У Београду, XИИ 1921. Прва песма Откровења ТАЈНА РОЂЕЊА О црвенило ми дотече из матере Светлост, чуј, из дома где се не враћа Пламени зрак, чуј!

То је дотицало богатство из матере Кроз кратерство тањирног круга, И сав ће, сав ће склад да раздере Огромност њена и туга, Огромност њена и туга.

У јутро су опет чанкови празни; никакво оснажење. То притицала је брига из матере Кроз дубину тањирног круга, И сав ће, сав ће склад да раздере Огромност њена и туга: О, ја слободом ништа нисам

се никада нећу истрошити у казни; Већ, као река својим целим током из планине, Тако духом потекосмо одједном из матере, Тело нам само прва брана коју гонимо Снагом што стално за њим надолази.

са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња звер: Улазимо у тебе тужно као што изиђосмо из матере, То је само повратак к њој; јер нема шта да се избере: До спустити и њу и себе у чашу бескрајне воде Као што се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

кулу; ја га таквог нисам ни виђела, ни његова стаса ни образа: љепши јунак од сваке ђевојке; већ, Илија, брате од матере, молим ти се, како брату моме, да ме дадеш овоме јунаку; ако ли ме њему дати нећеш, нека знадеш, жива бит не могу!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Дјечак је био сироче, без оца и матере, стриц га је отхранио и подигао уз помоћ дјечакова дједа и никад га није, колико се зна, истукао.

— И велико дијете! Па да, тако је. Ја сам заиста сирото велико дијете, без оца и матере, без дједа и бабе. Добри мој дека, како ме је само цупкао на кољену и тепао ми: „Јаре моје мало, јаренце!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Без ниједне ми помоћи мртве ослободих, и зарад тебе на земљи од твоје кћери девојке-матере ми родих се и обрезан по закону осмодневан бих...

А патријарх Серђије из цркве побра све те чудотворне иконе божије матере што на руку Христа сина свога држи; ношаше са свештеници и с калуђери, јоште и с остали христјани мушко женско, — што

наш којино свуда види где се што чини, изаради намољења му за христјане да не изгину пресвете девице Марије блажене му матере, раскиде им то скројено поуздање.

Одоше они с опроштењем се од оца и матере им с неколико катана јоште пратилаца им на добри коњи. А кад стигоше тамо доћи, нека је, лепо их дочека цар и прихвати

одговори му с тихошћу мирно; истргни од глобара обеђенога, не изнемажи на суду, буди сироти меште оца, сиротама мешто матере им, удовицама мешто мужа.

Који хваљени, који куђени. И тужба и вика на своје поглаваре и на саме оцеве и матере и духовнике своје. Беседа је ту разрока и старање се чудно. О чему чији посао није!

Те тко би њих надговорио и по томе приверио да ја Марија нисам злим путем пошла грешити изоставши без отца, без матере си ротна?

Јосиф Та већ видим те да си и ти Евиним трагом пошла, Маро, твоје прве матере! Ал' како је, она онда из раја прогнана за то била што је вражији шапат у своје уши примала, тако баш и ти из мога ћеш

Како год што смо се голи родили од матере, тако и тамо голи нази пред Бога ћемо стати. А од смрти ил' се бојали ил' не бојали, од тога часа нит се можемо

И од свега сародства и друштва се растаља, а не само оца и матере. Остала тадар и жену и децу своју и сав род и пород свој те се прилепи к својој земљи: само с једном душом отпутује на

Небесни то је цар, а не земљани. Свију владалац; из моје ми матере, јоште ш њених усти, похвалио сам ја њега у девојци му матери јако зачета.