Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
96 Кртина и мати њена Мала кртина почне једном говорити матери својеј: „ Мамо, ја видим смокве”, пак опет: „Мени замириса тамјан, а затим: „Мамо, ја чујем музику!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Та је краљица имала два сина у војсци, и тога са̓ију пропусте, и књигу однесе њи̓овој матери краљици. Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Изнесе му душу и срце као на длану. Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... — Стид ме, јаране!... Стид, бога ми. Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!...
— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. За вечером се водио обичан, домаћи разговор.
И прекрсти се. Његове речи ледише срца... Он онда приђе оцу и матери и скине капу: – Бабо! Нано!... Хвала вам на нези и храни!... — А куда ћеш, сине? Он се јетко насмеја. — Куда ћу?...
— Каква, мајко? — Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. — Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. — Како што? Зар он није хајдук? — упита Крунија. — Ако је! — Шта велиш?!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” И тако се он сасвим отпади од куће. Само ћути. Матери никад не гледа у очи. Нас децу не милује ни осорне речи да рекне, а камоли благе. Све бежи од куће.
Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха са усана. Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне. Ја гледах само у њу.
Ја јој пружих руку коју она узе. — А ви сте добра девојка — одговорих јој. — Лаку ноћ! Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе. Био сам уморан, стога сам легао у 11.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
газдинство, да претходи примером, на пример својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да... и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био. — Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида.
Тражиш и ’оћеш бело месо, а кад развијеш, а оно шија с главом! Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим! Од једног пилета оће стотину да угости; оће и да почасти и да опет мало кошта!
? Него та лепо стоји све уз своју искусну матер, па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, кòпуни живину, и ради све таке кућевне ствари, и учи се
Како је мислила да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, иако су они могли учинити да не дође до тога.
Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не дâ матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И зато муж јој, брат му, ма да је волео ту своју жену, развео се с њом, отерао је од себе због њега. Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори.
И тад би беснео. Долазила би му тада на ум она давнашња нека оговарања, шапутања о покојној им матери, о њеном ашиковању у младости с неким агом чији су чивлуци и сад њихови.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор. — Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство.
Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом. Татијанина мати брзо се спреми и каже кћери да не иде никуд, доћи
Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б. његове матере маћеха, која је тетка Милениној матери. Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве. Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту. Допадне му се Милева.
Анка и мамица, отишле у другу собу да се пресвуку. Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци и матери допада, а друго да времена дâ Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо. Чика-Гавра Љуби све ређа.
Иде Љуба са чика-Гавром да је види. Мираз му се допада, ал’ девојка не. Обрече да ће доћи. Дође кући, каже матери да је девојка врло ружна, ал’ леп мираз, и да жели само неколико дана промишљења.
— У башти. — Збогом и донде! — Збогом, само паметно! — Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити. Љуба оде к матери. Фрајла се шета по башти. Она је све то фино уплела.
Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали. Плаче, тужи се матери. Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке и Чекмеџијића.
Чика-Гавра каже му да се препоручи, јер је матери дао на промишљање два сата. Мати и кћи врате се. После кратког разговора гости се препоруче и оду.
Марко иде да проси Мицу у матере. Мици је то повољно па га уведе матери. — Госпожо почитајема, ви ћете погодити зашто сам дошао, — запита Марко матер тек што уђе.
— Задовољан сам. То ће скоро бити! Хвала, љубим руку. Марко устане, љуби матери руку и препоручи се. Кад изиђе напоље, дочека га Мица. Она је из друге собе кроз кључаоницу гледала и све чула.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
За таково што праведно је да се жена растави. — А шта ту треба више разговора? дај ми што сам донела, пак идем мојој матери. Живићу како ми бог да. ЈАЊА: Душо Јуцо, што си ти почела? ЈУЦА: Што сам почела, почела!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А док је у матери био сусрео ћутљиву сапутницу, смех те младе девојке понављао се често. Тај смех се одмах допао уморном Павлу.
У матери је наслутио, не само лепотицу, врло страсну, него и несретну, а у ћерци створење врло младо, са веселошћу, коју само вр
Нико не воли да га везују. Она се, као мати, нада више од капетана, него од ћерке. Ћерке матери, све, не кажу. Ћерка јој је, међутим, све испричала, шта би, на оном пропланку.
Али кад му мати рече: Иди! Видиш ли, даће ти пара! Он приђе. Затим отрча матери и даде паре њој: На, Пепо! Чувај ми ово! Да види деда Гаврило, шта сам добио!
Сећао се како су они, после, примајући дар, говорили његовој матери: Што си ти, Петро, то доносила? Видиш, весела била, да ти треба деци сваке године све више?
У том му деда уђе на врата и повика: Шта си ми, Кезо, донео? А он се онда окрете матери и поиска чутурицу и даде је деди Гаврилу. А деда Гаврило повика: Жив био, сине, кад си ми ово донео!
Водали су опанке Турчину, док им је Турчин, на матери, и жени, спавао, па шта сад оће? Сад су официри: Јего римскога царскога величества генералфелдмаршал‑лајтнантоберстера
Чак и у постељи, у међучиновима, она је Павлу причала о родитељима својим, нарочито о матери. Исакович је тако, иако их никад није сусрео, ни видео, знао добро старог Бергхамера, гостионичара, у неком малом
Још више је слушао о њеној матери, којој је кћи слала сву уштеду. А чуо је и за млинара, у оближњој вароши, са којим је била, у брашну, први пут, пала.
Узвикну само, љутито, да је срамота, што је дошла, у трактир, да је којешта то, што о матери својој брбља, а да је моли да, што пре, оде. Треба, каже, што пре да из његове собе изиђе.
Дабогме, долазила је код Зиминских, али је и код њега била. Осећа то она. Рекла је то и матери. А мати јој није поглед издржала. Него врда. Узела јој је толико курмахера, па јој је и њега, њену прву љубав, узела.
Ђурђе се бунио да жена, која, матери шесторо деце, отима мужа, буде сматрана као несретна. „Е мој Пајо!“ викао је Ђурђе. „Родила се та од оца гуслара.
Теодосије - ЖИТИЈА
Набрзо самодржац отац са пратњом заповеди да сви престану плакати, и благодаривши веома Бога, рече присутнима и матери детета: — Будите храбри, нећемо се жалостити због овога! Хеће пропасти син мој.
Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме утешиш срце моје и матери душу од смрти ослободиш, заслужићеш многа добра, више од првих, и ја ћy ти ИХ дати, друже.
и разведри му се лице, и весело гледаше ка пречистој икони Христовој и пречистој његовој Матери. Изгледало је као да поје са некима другима, а није нико могао разумети.
Онај који је умро и без душе се укочио и сасушио, и који је за погреб спремљен, да се преда матери земљи, молитвама светога опет добија душу и убрзо оживљује!
и многим сузама њеним тада задржан би да не оде И одмах по очевој смрти преузе бригу о кући, и у томе послушан матери својој радио је повинујyћи се у страху, али се још јачим постом покри; због тога су га са подсмехом звали „сухоједац“.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација. Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити. Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром
— Од слободне воље, — одговори Софија. Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.
Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега. Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. Да видимо где су наши путници.
Иште од Пере рачун како је манипулисао. Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине. Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са
— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? — Ја сам све матери дао. — Али колико? — Питајте њу. — Али колико си примио?
Деца не разумеју. Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб. Све је бадава, одлетела је птица. Све је жалосно у кући господара Софре. Тако се проводи жалосно.
Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем. Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао. Доведе оца и сина у посету. И оцу се Паулина допада. Код Шамике опет се договарају.
Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати. Дванаест хиљада. Отац је задовољан. Најпре отиде Шамика матери и брату. Погоде се. Паулина је већ онај дан заручница. После две недеље сватови. Паулина се уда.
Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио. Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик. Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мрате, јер овако поче да говори: – Поживе, моје православље слатко, многа љета у матери мојој, па ће во вјеки живет во вси моји потомци. Сладост јест и наша Русија.
Старија паде, у први мах, плаховитом радошћу матери у крило, али је исто тако брзо и остави, играјући жмурке међу шареним хаљинама што су висиле иза пећи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овца само бекну за њим, али не потрча а јагње како паде с ону страну на земљу, дочека се на ногама и дотрча матери. Тако је после бацао редом све животиње, и ни једна мати не потрча за својим дететом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крцун рече матери: — Причао сам ти јутрос све што су радили с њим и са сестром онај њихов поп и старији брат и отац! Нâко не каза нам,
Кад бјеху готови, Ђуза викну матери: — Бог ти, Стане, кад ћеш престати мијесити? Зар не видје да је Јанко устао? Кад ћеш попригати утробицу?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим! Ракије никад не пијем. ДЕВОЈКА: Али мало слатког. (Младожења узима.) ПРОВОДАЏИЈА (оцу и матери): Ја би молио, то јест, на две-три речи. ОТАЦ: Заповедајте. (Оду сви троје у другу собу.
Кад ће бити весеље? (Матери.) Јесте ли ви испитали девојку, то јест? МАТИ: Она вели, како старији уреде. ПРОВОДАЏИЈА: То је знак да јој је по
) ПРОВОДАЏИЈА: Збогом, пријатељу! ОТАЦ: Збогом! ПРОВОДАЏИЈА (у поласку матери): Пак пријо, само једну добру киселу чорбу за вечеру, то јест. МАТИ: Што год заповедате, све ће бити.
) МАТИ: И ова је прилика добра, али кад би она била... ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне). МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина!
Бацам ја, кашика је у кући. Кад, шта је било: украла слушкиња. (Дигне три карте са стране, па и паказује матери.) Ево, млад момак с венчањем стоји у кући. (Разгледа друге карте.) Цела истина!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Извади креду и почне по асталу шарати.) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија. МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал! ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви. први, други, трећи. 4.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у обновљеној Србији, увек жељан да што више научи и што више користи својој »милој нацији« и »слободној милој матери нашој Србији«, он је задовољно провео последње године живота. Умро је, после кратке болести, крајем марта 1811.
Поповић почео је писати. У његовој породици било је извесне књижевне традиције, дед му по матери, живописац Никола Нешковић, писао је стихове.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јован окиде. Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери! — Пали, комшија! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији, с којим се слабо и познавао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.“ Ђока скаче, матери око врата, Она с њиме одлази на врата.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јес ти видио алчака, па баш по матери. Ето какви сте ви, синови. Па де га сад роди и на својој сиси отхранида те убије, лопов.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.
А имала си и зашта. Јер мучно беше мојој матери приступити. Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само
ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме да твојој матери учини по вољи — милост. А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени, вама. — На, однеси им.
За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери. А твоја мати као и пре. Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад.
Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени. После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. Влага потока још више ме дирну.
— Седи. Видиш да нема никога! — и онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?
Увек само ћути, ради, допушта матери да ради с њим шта хоће. Ни с ким се не препире. Отац му да побесни. Једном га истукао на мртво име и истерао.
Да бисмо њој гроб ископали, морали смо стринин раскопавати. Станоја је већ био ту и радо пристао да мојој матери копа гроб. Узе мотику и стаде преда ме: — Миле, да идем? — Иди, Станојо, али лепо да скупиш кости. — Хоћу, хоћу!
— Узми, синко, узми! — додавала је радосно мати му. — Ама, не могу! — правдао се он. И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. Опет заћуташе.
— Ето, дођосмо — одговарала би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију.
И то не што је истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери, као умилила, те да се они не љуте на њу...
Нарочито ноћу није давала матери да је код ње. Волела је да је сама. Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
је нами корист од једног језика, којега, у целом народу, од десет хиљада једва један, како ваља, разуме и који је туђ матери мојеј и сестрам? — — — Нек науче — — — то је ласно рећи, али није учинити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: — Мати, где је наш отац? Она му одговори: — Синко, хоћемо га тражити.
Кад се Стојша већ спреми да иде, рече матери: — Имаш ли, мајко, какав знак од мојих сестара да понесем: ако да бог те их нађем, да би ми веровале да сам им брат?
побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века.
Они одговоре да нису били. Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери. Она ће вама то најбоље знати казати, јер јој син највише света прође. Ови се крену те дођу сунчевој матери.
Она ће вама то најбоље знати казати, јер јој син највише света прође. Ови се крену те дођу сунчевој матери. Не назову јој ни помоз-бог, него одма проговоре јој: — Послала нас месечева мати да нам кажеш чија је девојка — па и
Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка. Ови се опросте од сунчеве матере и оду кући, те дођу својој матери. Одма јаве ди су били и шта је који учинио, па јој кажу и то ди су све били и како ји је сунчева мати к њој послала,
Он онда плачући отиде кући и каже матери шта је и како је, а мати кад чује, о дго нори му: — Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и
Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и
Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: — Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити.
Онда се он врати кући и приповеди матери како је био опет с девојком и шта му је она казала. А мати му опе т рече: — Иди, синко, не били бог дао да ти опет
Ако ми је не доведеш, на теби нема главе. Момче кад то чује, отиде матери својој и каже јој шта је цар заповедио, а она му рече: — Иди, синко, тражи опет ону девојку, не би ли бог дао да те
Пошто момче саслуша девојку, отиде кући и каже матери све, па онда отиде к цару и заиште све што му је требало; цар му није могао одрећи, него му да, и тако се он крене с
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно. — Ти најбоље знаш, дете моје. А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам цео тај говор прерадио и он га је прочитао на свечаној седници. Вели, мојој матери: „Боље пише од мене Мића!“ Кад сам се разболео од шарлаха, донео ми је српски превод Рата и мира (или мађарски
Вели, то је тешко, зна. Саветовао ми је да учим, добро, и да се лепо понашам према матери. Отишао је из Темишвара, мирно, и никад га више нисам видео.
Скитао сам се после тога, до септембра, по Јадрану, а затим сам отишао матери, у Иланчу. Међутим, годинама, ја сам се стално враћао и туда пролазио и имам многа људска бића тамо, која сам познавао
А живот имам да захвалим матери једног Шиђанина (мислим кројача), која ме је узела у кућу кад сам лежао пред њеним вратима.
Одатле сам се јавио матери, преко телеграфа, у Иланчу. Може се замислити моје запрепашћење кад сам, кроз три дана, позват у болничку канцеларију,
Решавам се да одем матери, у Иланчу, и презимим у сиротињи једног, запуштеног, осиромашеног, изгинулог села. А пошто су и бродови стали на
Тако сам, заувек, отишао из Темишвара. Стижем, идућег дана, и до Вршца, и до Алибунара, а одатле се јављам матери, преко телеграфа. Возови не иду, а снег пада.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
НЕЧИСТА КРВ И Више се знало и причало о њеним чукундедима и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки. Њихова је кућа била стара.
Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу. Грдан је новац морао да дâ док се венчали.
И када је Тоне дошао да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.
одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало. И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.
И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина,
И заиста, и сама Софка с почетка није знала откуда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине. Али убрзо се Софка досетила.
А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери. Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада
Софка му главом потврди да је то. Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире. И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче: — Ете,
кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља — једнако извињавајући се | матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова. — Ће чекам хан’мо.
и после ће му испричати о њима, својим газдама: Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.
— прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило што јој одело тако лепо стоји. Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу,
Макар окуси. Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде. А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На то Циганин размахне шаком, те дијете по глави, говорећи: „Полако, враг ти матери! Шта си навалио: зар хоћеш ти сам све да поједеш?“ Забунио се као Циганин у луку.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се Стојша већ спреми да иде, рече матери: „Имаш ли, | мајко, какав знак од мојих сестара да понесем: ако да Бог те их нађем, да би ми веровале да сам им брат?
побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века. 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. Био један човек па имао јединца сина.
Кад тако прође двадесет година онда змија дође и проговори матери: „Ја сам она твоја змијица што си ме родила па сам од тебе у траву побегла; сад сам, мајко, дошла к теби да ми просиш
и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: „Сад хоћу да ме жените.” А они јој одговоре: „Ко ће дати за змију девојку, која ли ће девојка поћи за змију?
Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру.
” И она се склони за врата, али ето ти сунца, па назвавши | матери добар вече, рече јој: „Мајко! ту мирише рајска душица.
мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони, кад али ето ти месеца, како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: „Овде мирише рајска | душица.
за врата, кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће гдегод што нађе, сав изгребен и подеран, па како дође, назва матери помоз' Бог! па јој рече: „Мајко! овде мирише рајска душица.” А она му одговори: „Бог с тобом синко!
” Он онда плачући отиде кући и каже матери шта је и како је, а мати кад чује, одговори му: „Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу
” Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати кад чује, рече му: „Иди, синко, иди огледај, и онако
” Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: „Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити.
Онда се он врати кући и приповеди матери како је био опет с девојком и шта му је она казала. А мати му опет рече: „Иди, синко, не би ли Бог дао да ти опет
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
од Бога биће награда, за очишћење његових прегрешења а усто, истину да кажемо, поклон приноси Богу и Пречистој његовој матери и Наставници. Јер друго је одрицање и приношење, а друго дар и давање милостиње и поклон.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Иди матери. И одмах да ти кроји, одмах, да... ВАСКА (једва што показује знаке неке радозналости и радости, одлази и силази немар
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сестрица у петој години возраста показивала [је] особиту красоту и остроумије и да је живила, била би совршено подобна матери нашој. | И данас тужи ми срце спомињући ју. Жалим је колико да је јуче умрла.
Како је једној младој и милостивој матери, која има првородно чадо своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и
затим обикне, буде му много лакше и само ми почне искати повеће лекције, свако вече фалећи се зету, сестрами и матери шта га је научио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се,
А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар! А откуд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима? Да им то није Стипан казâ? Зар је Стипан галијот?
Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем да су се Кркотићи и Рорићи потукли. Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече пак, се врати у манастир.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто се малиша докопа снаге, рећи ће један дан матери: — Вала, мати, срамота је да ми просимо када сам ја, хвала богу, поодрастао; него дај да ми продамо оно мало башчице
— Ето видиш, мати, то сам ти стекао за коња. — А што ти то не каза својој матери циноћ, него те онако избих? — Ево ти кажем сад, него кажи ти мени јесмо ли се сад помирили.
Сада ти се истом он куриса у сарајима, па нареди матери да никога испред сараја не пропусти, него ко је гладан — да га нахрани, ко је жедан — да га напоји, које бос — да га
Када је била близу двора, опази је онај бивши сиромашак, па ће жени: — Ено некакове сироте жене, голе и босе, но реци матери нека је сврати, па нека је обуче, обује и нахрани. — Прођи се, бога ти, старијех бабетина!
и две године није од себе пустила никаква гласа, а кад јој се наврше двадесет и две године, она проговори и рече оцу и матери: — Сад хоћу да ме жените. А они јој одговоре: — Ко ће дати за змију девојку, која ли ће девојка поћи за змију?
Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод, главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру.
И се склони за врата, али ето ти сунца, па, назвавши матери добар вече, рече јој: — Мајко, ту мирише рајска душица. А мајка му одговори: — Нема ту, синко, никога; та не може
Кад али ето ти месеца; како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: — Овде мирише рајска душица. А мати му одговори: — Нема, синко, никога; та овамо не може
Кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће где год што нађе, сав изгребан и подеран. Па како дође, назва матери „помоз̓ бог“, па јој рече: — Мајко, овде мирише рајска душица. А она му одговори: — Бог с тобом, синко!
Он онда плачући отиде кући и каже матери шта је и како је, а мати, кад чује, одговори му: — Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и
Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати, кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и
Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: — Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
отвара врло широк поглед: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој - Софки”.
шта је могао имати на уму: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој Софки”. Неправилност се, по свему судећи, крије у употреби заменица. И то није случајно.
би заменило обликом о њеним: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прадедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и њој - Софки”. Део пре и део после двотачке опет су међусобно неусаглашени.
Први је део, наиме, усаглашен са заменицом они (њиховим, њима); други са она (њој, оцу јој, матери јој). Заменице су упућивачке речи.
анализоване реченице - то одмах примећујемо - није речено о ефенди-Мити, него о оцу јој, није речено о Тодори, него о матери (јој), што је могуће само ако се има у виду Софка.
Тада би гласила: „Више се знало и причало о мојим чукундедама и прамдедама него о нама самим: о оцу ми, матери, па чак и о мени - Софки. ” Први пут сада она делује као да су у мозаику све коцкице враћене на своја права места.
из првог у треће лице: уместо о мојим метнуо је о њеним; уместо о нама самим метнуо је о њима самим; уместо о оцу ми, матери метнуо је о оцу јој, матери; уместо па чак и о мени метнуо је па чак и о њој.
о мојим метнуо је о њеним; уместо о нама самим метнуо је о њима самим; уместо о оцу ми, матери метнуо је о оцу јој, матери; уместо па чак и о мени метнуо је па чак и о њој.
палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери”.
кафу, и одмах се диже и журно - и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља - једнако извињавајући се матери [. . . ]”. 136 На исти начин она опажа разлику између затвореног и отвореног простора.
мајке: „А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери“.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Није тако, мајко. ФЕМА: Каква мајка, ваљда ми није седамдесет љета! Зар ти ниси чула да кћери кажу својој матери мамица? ЕВИЦА: Али кад сам се тако научила.
ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери? ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа.
Ти нећеш више радити као досад, само ћеш за мном ићи, мене и највеће мадаме ...мадаме, враг им матери, нисам могла отоич погодити ...њи ћеш у руку љубити и с каруца скидати. ЈОВАН: А гди су нам каруце?
Какве су то речи: мико! мико! Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9. ЕВИЦА, МИТАР МИТАР: Девојко, шта је твојој матери? ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом.
РУЖИЧИЋ: Изјашчно, изјашчно! (Које различије между јеја и матери јеја.) ЕВИЦА: Ја нисам знала ценити филозофе, но сад, како сам разумела како су у великој слави и чести, волила би и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Где ми је син? О, каж’те, људи, јадној матери!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Присуствија твога на ме сила је толика, К'о матери свега, земљи, сунце, неба дика. Како холми у Данице взигравају жару, Тако у твог ја погледа восијавам дару.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи,
И за све морали њу да питају, од ње да ишту. Али и она се о свима њима по кући бринула. О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату. Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.
да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: — Младене, треба ми (то и то). Ако ли да узмем? Чак ни то њу није вређало.
И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан. Строг. Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са
увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: — На,
дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.
И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.
Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: — А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш? А камо и снашки? Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади. Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш...
Срамота је толики па да плачеш. После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«! И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.
вино, ракију... да их угости?... И они одоше, он оста. Заиста не оде. С осталима посла и своје. [Матери вели:] — Хајде ти! Доста. Не можеш све да понесеш. Али она није носила ништа.
Ћипико, Иво - Пауци
Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. — Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. — Бене! — одобри Американац. Попио сам једну, ма не смета... Баш сам се наспавао!
“ „Поздравите вашега оца шјор—Луку! Да му је на свему Фала! Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен. Поздравите сву вашу ,фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката. ТАШАНА (бесно матери): Где си, мори, мати? КАТА (зачуђено): Па ту сам, синко! ТАШАНА (унезверено, љутито): Како ту? Сви сте ви ту.
И онда ја све морам да знам, да бих за све ја била крива. (Сасвим бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да ја више овако и овде нећу и не
Ја то не рекох, и сада то име да се не спомене! (Нази): Јест, она, Ташана. И види колико си ми сестра: што ни рођеној матери не бих казао, ево теби казах, јер знам да из твојах уста неће изићи. НАЗА Нема сам као ноћ! САРОШ Да.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
није бивало, Сека клечи; Срећко је у штофарници забрављен; Риста утекао, јер је покварио метални будилник, и онда још матери дрско одговарао. Мајстор Коста улети натраг у радњу, дочепа неки предмет и расцопа огледало.
Отац га узе у радионицу. Пробадавадисао је две године: матери у кући одлична помоћ, али у радњи баш никакве вајде од њега. Дадоше га у обртну школу.
Волела је и она живот, и баш зато почела да цени своје способности. Слично својој матери, само Нола више памећу и карактером него срцем и страшћу, она се извешти да спречава да јој живот буде омашка.
много јасних знакова да јој годи живот у богатој кући, госпа Нола, једне вечери, подуже је причала с малом о њеној матери, о болесном оцу њихову који ће можда скоро доћи, о чика- Тодору и његовој реткој племенитости.
Али како се на салашу нико томе није дивио, једнога дана је затворила клавир, закључала га, и почела матери да помаже, и показала се одлична у новом послу. Некада танка госпођица, потхранила се, па и разбректала.
И матери својој је једаред недељно доносио од те воде, и то је испуњавао као дужност, с пуном одговорношћу, и с казном ако дужн
А Павле је баш тог Бранка највише волео, волео као брата и више него брата. Матери својој, кад је једном опет спомињао велику сиротињу Каленићевих, рекао је Павле скоро с правом претњом: — Казао сам
То су били мучни, немирни периоди, и он би тад говорио матери да би морао некуда мало отпутовати. Долазила му потреба авантуре, и неког рашчишћавања затим.
Бранко је матери казао нешто мало више но што је она знала. Павлу је казао још више, а све није казао никоме. У младића као да је гром
Уосталом, то сам углавном и студирао. И уосталом, Јеврејин сам по матери, а на матер сам далеко више него на оца... Кратко речено: ја сам се инсталирао у трговини и у стручној журналистици.
Улазио је Бранко у године, постајао ваљда далековид, и то му је вратило неку нормалност вида. Писао је и матери, и брату, и господин Јоксиму, да ће скоро доћи, али никада се више није вратио кући.
Лекса је задивљала. Матери је помагала у домаћем послу, али без воље. Њу је разапињало нешто друго. По неком мушки јаком нагону осећала је она
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да није волшебница каква њега под заштиту узела? — мишљаше мати. Но матери веровати што о сину говори, не види ми се бити советно.
Она га час једно, час друго запиткује, но он ћути, и ако јој што одговори, то је набрецито и сурово. Најпосле каже матери да њему није до њеног бапског разговора, јер он мора мислити.
— Заљубио? Шта је то заљубио? (Нота бене, ово је вопрос четрнајстогодишње девојке матери својеј управљени.) »Моја ћерко, моли се богу да нигда не познаш шта је то. Колико сам ја злопатила!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Једнога дана, када сам запазио на њој извесну прошену, поставио сам матери питање: — Зашто госпа Станка има надут трбух?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Привлачи је.) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не! МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
века, коју је Хекторовић забележио, и у којој Марко смртно рани Андријаша, и овај му на самрти поручује да не казује матери о томе кад се кући врати, а кад кроз гору пролази, да „кликује“ Андријаша не би ли се разбегли од његовог страшног
стасу и образу, јер га таког ни виђела није; једва Анђа сама себи дође, па се врати на бијелу кулу, па матери својој казиваше: „Какав јунак у авлију дође, таквог, мајко, ни виђела нисам: ја каква је стаса и образа, баш је лепши
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него још, још бар штогод ми проговори кано по завичају к матери даруј ми неко слово, који си сам, Бога Оца слово! Испусти ми коју реч благоутробија источниче, те прохлади ми срдце
другом све уз нос ходити, сиромаш не пазити, старијега и свештенике не почитовати, за цркве не хатати, оцу и матери досађивати, Бога се слабо сећати, по својој вољи ходити, те Бог и пусти свој бич на нас.
И он, што да јој напркоси, уби свога сина, одсече му главу, руке, ноге, — стовари га у сандук, — тако посла га к матери му на пешкеш!
Јерманин, иконоборац, мучио и немирио христјане, за иконе да их не почитују, јави се Богородица тадар у сну његовој матери, те јој рече нека напуни пуну с врхом чашу крви и напије ш њоме своме сину Лаву.
И опет штогод повише поизвуче себи млека. Матери је то за муку тужно, што јој дијете гмежди повлачећи узалуд празну сису, али што да чини?
Него ли одсад да и ми с узајмом од архангела Гаврила преузмемо мало нешто приноса ваљала, те по дужности нам матери божијој с гласом се прикажемо и с овим похваљивањем запопевамо говорећи на слатко к њојзи: Хор ...
Свију владалац; из моје ми матере, јоште ш њених усти, похвалио сам ја њега у девојци му матери јако зачета. Он мени живот даје и свему свету, те ето, зачета.