Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дика ти је било погледати!... Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако
Крунија изида из собе, бледа као мртвац. Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... Боже, што ти је срце материно!
Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: — Алал јој млеко материно. То је јунак девојка!... Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!
— рече болно Суреп. — Ох!... Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад... Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нећемо ми бити ниједно гладни док си ти међ' нама! Мој отац као да се мало занесе, па се наслони лактом на раме материно. — Марице, — поче он — зар ти?... Загрцну се, па покри очи рукама и ућута.
Црњански, Милош - Сеобе 2
име Павла Бакића – Паулуса Бацхитиуса, како Ђурђе има обичај да каже – па да он не намерава то име да изневери, нити материно млеко заборави. Јест, јест, уобразио је, каже, да у њему Бакићева душа живи и да ће је у Росију, са собом, однети.
Исакович виде дугуљасто, врло лепо, лице материно, које му се учини познато, и девојче, лепо израсло, које је већ личило на младу жену.
Толики људи болују песак вукући! Толика стока мањкала! Пропишчало у нас материно млеко којего јесмо сисали! Приближивши се ђерму, при улазу у Махалу, Павле виде како се и тамо ускомешаше људи, а
А очи су јој се сјале, као да се претворила у неку цариградску булу. Те очи су сад чиниле се крупније и личиле на материно око. Исакович је био претрнуо. Она је била бацила свој велики шешир на његову постељу и села, у смеху.
А ја онда чекам да чујем шта ће рећи, дебели, памтило материно. А Ђурђе ни у нос, него гура мене: Кажи му, вели, да нисам ја Мојсије!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика је право материно дете. Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²¹ Уторак јесте „најнесрећнији“ дан седмице. У песми „Врачање материно“ каже се: „Мајка сина свога сјетовала, да се чува и да се сачува од ујамка и од урезника, од суботе и од уторника.
које сажето исказују опште нормативно мишљење заједнице: „Као што је Бог за људе, тако и отац за своју децу“; „Материно име је свето и на небу и на земљи“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
43. Код куће нађо лице материно, И оца милог и љубезне браће. Виђења новог бајна ти милино! Све здраве видим, срце друго шта ће?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тако у соби лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би док буде готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код не у собу и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Два‑три су стизала, и ја сам се тако хранио. У њима је била кутијица сардина, и по једна паприка, црвена, као срце материно. Поменута млада девојка, слала ми је писма. Обично је било намирисано и плаво.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А све је то материно упињање било узалудно. Исто тако као што је за то материно заваравање знала, знала је и за све остало што се око ње
А све је то материно упињање било узалудно. Исто тако као што је за то материно заваравање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.
Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не
И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало. И она је сама помагала у томе, намештала,
— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи... — Немој, синко! Немој, Томчо! Ништа није! — чуло се уплашено материно утишавање... — А? Ми керпичи?! А они што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа. Ми керпичи! Ђубре! Аха!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно. — Мајчина љубав, дјетиње весеље. — Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Томе дјетету право име бјеше Јозица. Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла. Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од
Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. — Бог ће све на добро управити!
Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе. — Дакле, те нису изагнали, душо материна, срце материно — пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији. — Дакле, си баш послат? И то баш Кењу, губавом Кењу?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
то из свог доживљаја учитава: „Па онда, исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини,
Од среће, занета, једнако говорила: — Сада могу да идем. Могу, треба да идем. На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: — Могу сада, могу да идем!
И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање. Младен то није примећивао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
са испуцалим побелелим уснама од грознице, па оне крупне сузе које се котрљају једна за другом низ укочено лепо лице материно, па онда она јабучица очева што се диже и спушта низ грло. Јесмо ли одлучили да се одвојимо од људи? Јесмо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
вам она, као да смо уговор направили, не само ја и родитељи, него и жупник: „Господин жупник каже: дете је Божје, а не материно и очево.” — Како Божје?! Да нећете од њега попа да начините? — планем вам ја, господине претседниче. — То нећу дати ја!
А решили смо, жена и ја, да дете носи презиме материно. — Бранко изговори гласно, као с неверицом: Исак Брок. И уздахну. Кроника паланачка чека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песми Смрт мајке Југовића понављају се стихови који изражавају материно одупирање болу: И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно“. Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму „Синоћке те, леле, видо’, Зоне“.