Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Свирају „полонесмарш”. Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу. Престану.
Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду. Катица неће ићи на бал. Већ осам година како не иде. Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.
Сетио се шта мисли Шамика. Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере. Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави.