Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, исто, с. 398. 32 Фрејзер, Џ. Џ., Златна грана, књ. 1, БИГЗ, Београд 1988, с. 40—41. 33 Фројд, С., Тотем и табу, Матица српска, Нови Сад 1986, с. 212. 34 Уп. Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 78—80.
71. ²⁷ Милосављевић, С. М., исто, с. 85. ²⁸ Цхевалиер, Ј. и А. Гхеербрант, Рјечник симбола, Матица хрватска, Загреб 1983, с. 416. ²⁹ Миодраговић, Ј., исто, с. 24. ³⁰ Раденковић, Љ.
188. ³⁶ Фројд, С., Тумачење снова, ИИ, Матица српска, Нови Сад 1985, с. 12. ³⁷ Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, Београд 1948, с. 331.
, исто, с. 156. ³² Радојичић,. Ђ. С., Развојни лук старе српске књижевности, Матица српска, Нови Сад 1962, с. 213. ³³ Грбић, С. М., исто, с. 13. ³⁴ Тановић, С., исто, с. 8; Грбић, С. М., исто, с. 14.
, исто, с. 63. ³⁹ Станојевић, М., исто, с. 67. ⁴⁰ Тановић, С., исто, с. 9. ⁴¹ Фромм, Е., Заборављени језик, Матица хрватска, Загреб 1970, с. 298-305. ⁴² Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, Београд 1958, с.
150. ⁷ Даничић, Ђ., исто, с. 256—257. ⁸ Речник српскохрватскога књижевног језика, 4, Матица српска, Нови Сад 1971, с. 268; Народна енциклопедија, ИИИ, (ур.) С. Станојевић, Библиографски завод, Загреб 1928, с.
М., Црногорци у причама и анегдотама, Загреб 1929. ¹ Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица Хрватска, Загреб 1960, с. 239. ² Голубовић, Загорка, Породица као људска заједница, Напријед, Загреб 1981, с. 136.
анд Александра Марјановић (Едс.), Традитионал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, 1986. ³⁸ Хуизинга, Ј., Хомо луденс, Матица хрватска, Загреб 1970, с. 44. ³⁹ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 28—37. ⁴⁰ Ивић, И.
С. Кон (ред.), Этнография детства, Наука, Москва 1983, с. 93; Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960, с. 298. ⁸ Нушић, Б., Косово, Просвета, Београд 1986, с. 125; Станюкович, М. В.
49; Бенедикт, Рут, Обрасци културе, Просвета, Београд 1976, с. 95—96; Елијаде, М., Шаманизам, Матица српска, Нови Сад 1985, с. 71; Бетелхајм, Б.
јул, Београд 1988. Билан, М., „Снага неких ствари“, ЗНЖОЈС, 13, Загреб 1908. Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960. Богдановић, Л., „Српско народно благо“, Караџић, 8—9, Алексинац 1900. Богишић,, В.
Елијаде, М., Свето и профано, КЗ, Нови Сад 1986. Елијаде, М., Шаманизам, Матица српска, Нови Сад 1986. Елиаде, М., Мит и збиља, Матица хрватска, Загреб 1970. Елијаде, М.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али прво организовано књижевно и научно друштво било је Матица српска, према којој су доцније основане матице готово свију словенских народа (Матица чешка 1831, Илирско-хрватска
и научно друштво било је Матица српска, према којој су доцније основане матице готово свију словенских народа (Матица чешка 1831, Илирско-хрватска 1842, Лужичкосрпска 1847, Галицијско-руска 1848, Моравска 1859, Далматинска 1862,
1842, Лужичкосрпска 1847, Галицијско-руска 1848, Моравска 1859, Далматинска 1862, Словачка 1863, Словеначка 1864, Матица српска у Дубровнику 1909). Угледајући се на Мађарску академију, коју су мађарски родољуби основали 1825.
књижества и просвештеније народа србског«, да се »књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају«. Матица српска узела је у своје руке издавање Сербскогъ лѣтописа, почела издавати и књиге, и остала центар књижевне и научне
почела издавати и књиге, и остала центар књижевне и научне делатности код угарских Срба све до данашњега дана. Матица сербска, у почетку свога рада, прикупила је конзервативне елементе српскога друштва, нарочито се око ње истакли
1816. издао је у Будиму посрбљену мађарску приповетку Споменъ Милице, а 1830. Матица српска издала је два његова превода с немачког: Одѣло изъ Тпіецта од Ј. Ф. Јингера и Жертва на смертъ (Опфертод) од А.
1864. преноси се из Пеште у Нови Сад Матица српска, што је било од великог значаја; оснива се Српско народно позориште; 1865. гимназија постаје велика.
Највећи део српских листова и књига штампа се ту. Књижевни листови ту излазе: Даница, Јавор, Матица. Главни српски писци станују у Новом Саду.
кренула Матицу, која је, у издању Матице српске, излазила у Новом Саду до 1870, под уредништвом Антонија Хаџића. Матица је имала карактер омладинског књижевног органа, у коме се скупљали готово сви млађи писци српски, али је дала места и
листа све до 1865, док Стојан Новаковић није покренуо у Београду Вилу, која је за србијанске омладинце била оно што је Матица била за војвођанске омладинце, али са нешто научнијим карактером и модернијим идејама.
Када је 1865. Матица српска дошла у руке младих, пала је и последња брана новом правопису. Од краја шездесетих година нов правопис је општи
У Задру је 1849. изишло треће издање, четврто издање дала је Матица хрватска у Загребу 1888, а пето, дефинитивно издање, према исправкама самога Томазеа, дао је Данило Петрановић 1898.
Милићевић, Вук - Беспуће
Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу. Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица. Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне стене и вртлози — Благи Боже, де помози! Шикће вода, а чун реже, Бежи вртлог, стене беже —
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица машала! — диван ли је! не буди му урока! маштрафа — чаша с дршком мензилски — поштански миндрос — клупа за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он јури ветар и мучи коње. Све ће ово остати пусто и туђе. Наслоњен на врбу, стајао је на обали Мораве. Матица се завлачила под ледене окрајке; водени чопор мљацкао је слабине његове њиве.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Живеле, вели, сестре Чешкиње! Понесе, дакле, Јаћима она матица живота што све носи за собом. И тада, кад то рече, он лепо осети да је после тога жив и здрав остао, и силно му би
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тражили сте да наведем једну. Ево је: У лебдивом животу Ирене Грицкат, коју је Матица српска објавила 1994. Са разних сам страна чуо да је то књига за језичке сладокусце.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
222), који сматра да је Плач Сербији штампан у пролеће 1762. год. Та књижица је данас веома ретка, и зато ју је Матица српска 1950. год. издала фототипски у 200 примерака.
280—5); због реткости и важности ове књижице, Матица српска ју је год. 1950. издала фототипски у 200 примерака. Да је дело Орфелиново, први је изрекао Г.
О. в Новом Садје 1764; и ову књижицу је Матица српска год. 1950. издала фототипски Оженил би се, да женат будем. но мислим: зашто да ланац узмем на моју главу?
љето сочинивши при желању многољетства всјем представљајет З. О. в Новом Садје. Књижица је данас веома ретка па ју је Матица српска 1950. год. издала фототипски у 200 примерака. Мора да је она некада била тражена и радо читана када ју је год.
33, 49; прештампано у књизи: Ђорђе Рајковић, Изабрани списи И, Нови Сад, Матица српска 1950, стр. 136—42) то „дознао из уста неумрлог Вука”, као и то да је песма написана 1810. год.
(в. Босиље, 71) Јаков Игњатовић је писао у роману Трпен спасен (Одабрана дела Јакова Игњатовића, Матица српска, Нови Сад 1949, ИВ, 141): „Нови Сад — српски Париз.
да смо ми преузели од Мађара и њихове шовинистичке експанзије XИX века; тако смо Осек звали Франкфуртом на Драви (Матица ИИИ, 1868, 114), Земун — српском Венецијом на Дунаву (Матица ИИИ, 1868, 209), Сремске Карловце — српским Хајделбергом
XИX века; тако смо Осек звали Франкфуртом на Драви (Матица ИИИ, 1868, 114), Земун — српском Венецијом на Дунаву (Матица ИИИ, 1868, 209), Сремске Карловце — српским Хајделбергом (Д. Ј.
духовенствоблагородство, грађанство и земљеделство. Затим Матица узвиси глас свој и овако нам беседити почне: ,Ја сам Српска матица, мене је мати народност родила...
Затим Матица узвиси глас свој и овако нам беседити почне: ,Ја сам Српска матица, мене је мати народност родила...’“ Пошто је у целини донео овај дуги не незанимљиви родољубиви говор алегорично
и Даницу представљале, ову песму отпевале: ПЕСМА СРПСКОЈ МАТИЦИ у сванућу целог света И развитку српског цвета. Матица нам процветала, Родољупцем буди хвала!
” (Јаков Игњатовић, Рапсодије из прошлог српског живота. Мемоари, Нови Сад, Матица српска 1953, 31) Павловићеве Народне новине од З. децембра 1842, ч.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Главни књижевни центар налазио се у Пешти, у којој је основао прво научно друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од 1873) излази и данас.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Седим у води окренут лицем низводно, пуштам да ми се једва приметна матица раздваја на врату и потиљку, да пола иде преко левог а пола преко десног рамена.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Преводио је поезију немачких романтичара, а као песник јавља се у часописима (Даница, Матица српска, Млада Србадија итд.). Узор му је био Бранко Радичевић.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Само овде-онде, где или пешчани пруд сече правилан ток, или матица врти своје коло, тамо вода тек одједаред скочи увис, распрсне се у широка крила, и та крила, баш као да збиља одлете,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нити они моле за помоћ, нити би им ко могао помоћи. Овај неумитни нагон за опста-нак стреми као неумољива матица речна, ваља, обара, руши, остављајући за собом изнемогле као непотребан терет. Они ће пропасти, умрети.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И спусти, ево, матица до зоре тајног живота: Тишину где, мир и грех, убрзга распуклост густа И неки страх без смисла; галије гладних
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Још једном, последњи пут долете Белко мравињаку и у задњем часу зграби кошарицу с мрављом децом: матица воде ју је већ вукла к дну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Велику збирку јуначких песама издала је Матица хрватска (почев од 1896, у више књига). Бугарштице је објавио (поред Богишића) Миклошић у књизи Волкѕепік дер Кроатен,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Што смо имали посла код бело, црно искати? Где се матица смести, све остале њене се пчеле онде саберу. Отрове своје прогута ка курјак замотат бријач.