Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Узели смо гордо у своје трофеје Све твоје огњене заставе и маче, Опленили твоје смарагде што зраче, И твоје матице развели у леје.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Друга је метода у томе да се забележе разлике између становништва земље матице и становништва земље колонизовања која је истога порекла.
Нови Сад је био духовно средиште панонских Срба све до средине XИX века, па и неколико година доцније. Осим Летописа Матице српске, који је заузимао прво место у овој новој књижевности, у Новом Саду су излазили и многи други књижевни и дневни
Свака словеначка породица сматра за потребно да учествује у раду родољубивих друштава, а издања књижевног друштва Матице у Љубљани свуда су распрострањена.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
су пословице које су објављене у књизи Народно благо Мехмед-бега Капетановића Љубушака, затим пословице у Летопису Матице српске и, најзад, оне које се налазе у делима Милићевића, Врчевића, Мићовића, Мијушковића итд.
ВИИ, Београд 1907, с. 387. ⁹ Бота, Ђ., Народни живот и обичаји у селу Јарковцу (у Банату), сепарат Зборника Матице српске, св. 10, Нови Сад 1955, с. 34. ¹⁰ Мићовић, љ., исто, с. 160. ¹¹ Опачић, С.
ССО Србије ЈАЗУ — Југославенска академија знаности и умјетности КЗ — Књижевна заједница Нови Сад ЛМС — Летопис Матице српске НВ — Нови васпитач ННЖ — Наш народни живот САНУ — Српска академија наука и уметности СЕЗ — Српски
, Правни обичаји у Словена, Загреб 1867. Бота, Ђ., „Народни живот и обичаји у селу Јарковцу (у Банату)“, Зборник Матице српске, 10, Нови Сад 1955. Бошкових-Матић, Милица, „Обичаји о рођењу“, ГЕМ, 28—29, Београд 1966/1967.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стара незаустављива кола са цркнутим акумулатором носе ме сада средином носталгичне матице сарајевске јесени 1953, када је Сеад зарађивао за живот у некој смешној представи ударајући као шашав по лажном
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
оних вреднијих остварења, њих радо читају и одрасли: она се, дакле, поново укључују у Књижевност, из чије су главне матице за часак била скренула.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али прво организовано књижевно и научно друштво било је Матица српска, према којој су доцније основане матице готово свију словенских народа (Матица чешка 1831, Илирско-хрватска 1842, Лужичкосрпска 1847, Галицијско-руска 1848,
49 у Пешти кренуо Ђорђе Магарашевић, а од 1826. прешао у власништво новоосноване Матице српске, и све до данас остао главни орган научне делатности угарских Срба.
1832. примио је уређивање Сербскогъ лѣтописа, потом је постао секретар Матице српске, коју је ставио на сигурну основицу. Он је покренуо два важна српска листа: Сербскій народный листъ 1835.
У Пешти је 1826. положио докторат права и постао адвокат. Као ђак био је један од главних оснивача Матице српске у Пешти, 1830. постао је директор новосадске гимназије. Од 1830—1831. био је уредник Сербскогъ лѣтописа 1837.
Како се Јавор није могао одржати, то је Омладина 1865. кренула Матицу, која је, у издању Матице српске, излазила у Новом Саду до 1870, под уредништвом Антонија Хаџића.
Једна глава из Шекспирове библије, Матица, 1866; Око Ромеа и Јулије, Летопис Матице српске, 1907). На те своје преводе Костић је много полагао и сматрао их као једну од својих највећих књижевних
приповетке штампа у засебним збиркама: Из Црне Горе и Приморја, две књиге (Нови Сад, 1888; Цетиње, 1889); у издању Матице хрватске Из пріморѕког жівота (3агреб, 1890); Са Јадрана (Београд, 1891); Из београдског живота (Београд, 1891); Из
Поред тога остала је од њега занимљива аутобиографија Биљешке једнога писца (1898—1903, у Летопису Матице српске). У Мавританији су успомене на бављење у Црној Гори.
локалне књижевне органе: у Босни и Херцеговини књижевну Босанску вилу и научно-културни Преглед (од 1910); Летопис Матице српске у Новом Саду, најстарији српски часопис, успешно продужује свој научно-књижевни рад; Бранково коло (од 1895)
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ала красно челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
16. Светозар Мл. Бајић: Српске народне приповетке из Баната, Нови Сад 1905 („Књиге за народ“ Матице српске, св. 115). 17. М. Б. Милићевић: Живот Срба сељака, Београд 1894 (друго изд.) 18.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Маман пали четрдесету цигарету тога недељног преподнева и тражи у именику број Матице исељеника. У том тренутку — врата се отварају и матори уфурава у огромним количинама, носећи најблесавије ствари које
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Затим, исто тако на изглед ефемерно и неприродно као птице и слепи мишеви, струје кроз свет електричне реке, матице зрачења и таласи.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Саду: Александар Гавриловић, професор, и А. Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош. физик; — у Панчеву: Др. Пеичић, физик варошки, и С.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нелагодно ми је само што се толики страх чује. На средини сам. Под табанима су леђа матице, ту је најдубље. Сео бих и размишљао о нечему. Исплатило би се, сада, и баш овде над њом, разумео бих нешто.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Откаже послушност, одбаци пушку, раздере пореске књиге и матице, попали неколико среских судова и жандармеријских станица, провали у магазе и слагалишта државне војске и разјагми
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
изучава могуће књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач Србије, Летопис Матице српске, март 1952, књ. 369, стр.
369, стр. 224—5; 2) Плач Србије у кругу њему сличних песама, Летопис Матице српске, мај 1953, књ. 371, стр. 387—8. — Плач је несумњиво била популарна песма и радо се читала; узроке томе Радојчић
Др Димитрије Кириловић је у чланку Популарност Орфелинове песме Плач Србије, Летопис Матице српске, децембар 1951, књ. 368, стр.
1810; данас је ркс у Библиотеци Матице српске), у којој је сачуван препис прве 23 строфе Орфелинова Плача, можда из год. 1770.
драж његових стихова, сва упарађена као и Орфелинова и више него Орфелинова, гласи овако (она је штампана у Летопису Матице српске за 1842. год., књ. 59, стр.
ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ... (стр. 90). Објављено у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 38, у низу Соларићевих посмртно објављених стихова; фрагменту сам наслов дао ја.
МИЛОШ И РАДОВАН (стр. 91). Објављено у Летопису Матице српске 1827, ч. 8, стр. 46—51. У очевидно рђаво штампаном стиху 29-ом уметнута реч (ја) стављена је у угласту заграду.
МЛАДЕН И МИЛОЈЕ (стр. 94). Објављено у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 45—52. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА (стр. 98). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 35, стр.
Објављено у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 45—52. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА (стр. 98). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 35, стр. 58—9.
— Бога славенског Дида објаснио је Г. Трлајић (у коментару своје песме Плач, Летопис Матице српске 1830, ч. 21, стр. 74—5, фуснота) овако: „У наших праоцев, во времја језичества бјаху многи бози; первоначални
ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 100). Штампано у Летопису Матице српске 1828, ч. 13, стр. 30—1. Реч уметнута у претпоследњи стих стављена је у угласту заграду. ХУДА СРПКИЊА (стр.
30—1. Реч уметнута у претпоследњи стих стављена је у угласту заграду. ХУДА СРПКИЊА (стр. 102). Штампано у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 56—8. Реч уметнута у ст. 11-и стављена је у угласту заграду.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
којој је основао прво научно друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од 1873) излази и данас. Та високо развијена грађанска средина била је одбојна према иновацијама с југа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
живот и обічаје Јужних Славена ЛМ — Ауѕфüхрлицхеѕ Леxікон дер гріецхіѕцхен унд рöмиѕцхен Мyтхологіе ЛМС — Летопис Матице српске Прилози — Прилози за књжевност, језик, историју и фолклор РИА — Рјечнік хрватѕкога ілі ѕрпѕкога језіка
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За три године написао сам и објавио у „Летопису Матице Српске“ тридесетак својих писама која су, са још неколико њих, отштампана 1928 године као засебно дело под насловом
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Завршио је права у Пешти, докторирао филозофију и правне науке. Био је адвокат у Пешти, уредник Летописа Матице српске, цензор српских и румунских књига, књижевни критичар, антологичар, састављач уџбеника, активно је учествовао у
Писао је родољубиву и љубавну поезију; објављивао у Даници, Јавору, Летопису Матице српске, Стражилову, Преодници, Голубу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А ваља посматрати те професоре, те видети са каквим задовољством увлаче полако ђаке у све дубље и дубље вирове и матице, пружајући им погдекад и руку, не би ли их само довели до средине реке, где су огромне дубине, и где ће га дочепати
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам неба цепана од муња, и знам водених труба И сударе и матице; знам за вечерње хриди, Пијану и усхићену зору ко народ читав голуба, И видех каткад оно што човек мишљаше да види.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Године 1966, у напису Јуначке пјесме и властела („Зборник Матице српске за књижевност и језик“, стр. 308—363), Зоговић овако спомиње своју вулгаризацију из времена пре рата: „... Н.