Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
– Рекао је да остаје мајка“. Стога је у праву Јован Христић кад у предговору изабраним делима Душана Матића у едицији Сто књига српске књижевности каже: у Матићевој поезији, језик нас доводи до сазнања не само својом изјавом,
И учинио је то на јединствен начин у нашој поезији. Јер нико осим Матића није тако и толико реактивирао свест о границама стиха и о потенцијалноме двосмерном читању између тих граница.
Сада је, изгледа, бар делимице разјашњено шта је уопште навело Матића – јер сигурно није само чиста жеља за језичком игром – да склапа говорне низове према обрасцу који је крајње очигледан
Милан Богдановић, на пример, очито није знао да чита „Море“ Душана Матића и Попине песме, иначе не би написао оне реченице које данас изгледају готово невероватне, али које су, истовремено,
писцима, поред Настасијевића – Попом, Миљковићем, као и „међашима“ попут Станковића, Диса и Црњанског или Растка и Матића.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: Јаој, пуштај ме, хоћу да га пробуразим. ЧЕДА: Кога море? РАКА: Срету Матића. ЧЕДА: Зашто, бре? РАКА: Опсовао ми је оца мандаринског. ЧЕДА: Па што ниси и ти њему опсовао?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
истом тексту давани час стихови час проза, а што је код неких надреалиста касније прешло у манир (рецимо код Душана Матића и Милана Дединца). Али, то је био само један, спољњи и мање занимљив пут зближавања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1770. По Светозара Матића Опису рукописа Народне библиотеке, Бгд 1952, бр. 198, стр. 140, види се да је у Зборнику студеничког ђака Веселина од
Давидовић у писму Вуку од 17. фебруара 1829. (Преписка ИИ, 84) за аутора ове песме сматра Бранковића и Матића (о томе Петру Матићу Вук 1845. говори веома позитивно: в.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Његова крхка лирика повремено подсећа на М. Дединца. На другог старијег песника, Д. Матића, подсећа поезија Јована Христића (1933).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Узео га Матић. Па сад ако се млади Замфир не ожени — а по нашем рецепту не треба да се ожени — радио је за Матића, који уосталом има безброј кћери. — Па то и јесте: ожениће га Матић својом кћерју, и даљи Замфири ће бити Срби...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
владе овако је отприлике изгледала: спољних послова, као што рекосмо, ја; за министра просвете узео сам неког Чеду Матића стога што је понављао и први и други разред гимназије па се дуже бавио на школовању но ми остали; па онда био је и два