Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Није случајно што овакве Матићеве песме имају, с једне стране, стих с почетком који је некад доследно а некад повремено обележен синтаксичким
У ово се потоње, разуме се, не можемо посебно упуштати, јер бисмо се тиме: одвећ удаљили од Матићеве поезије. Али зато можемо указати, а то нам и јесте циљ, да је Матићево искуство и у том погледу драгоцено.
Нема сумње да и једни и други чине основ особенога ритма и, знатно више, особене мелодије и мелодичности Матићеве. Али док се паралелизмима лако уочава и тумачи дејство, дотле се код ових потоњих нити уочава нити тумачи дејство које
значајна је пак она зато што представља творно језгро или, другачије речено структурни образац према коме се неке Матићеве песме организују на различним својим равнима, а и у целини се (композиционо) склапају.
У једноме другом примерку из Матићеве поезије активиран је елементаран однос између субјекта и објекта: тополе не бацају више своје сенке сенке не бацају
Два наведена примера из Матићеве поезије мало би шта у контексту овде изнесених тврдњи могла да значе да не представљају честе, готово редовне поступке
Такве су, рецимо, међуратне Матићеве песме. Надреалистичка доктрина писања песама код њега није уродила плодом. Али кад је једном „откачио“ језик, и то