Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
После смрти попа Станоја отац мој запони брата његовог Пантелију, који је учио мало у манастиру Студеници, и попа Мату, који је учио код Снетогораца путујући.
крадом у Варадину дао оправити, и кару и све као најбољи топ спремити; и кријући и топ и ђулета и топџију, некога Мату Немца, на Кленку, крадом ноћу претури. Добисмо топ, сад тко јако ми Срби!
Најпре смо од све нахије саставили на Рељину Пољу скупштину, одредили Петра Читака из Мушића, Јована Рабаса и попа Мату из цркве бранковичке, јербо је у цркви бранковачкој онда било четири свештеника; и дали смо им два пандура.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме! Нуто, нуто! — Шта, куме? — упита Мато узјазбен. — Нуто оно доле — ви'ш?...
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: И ако хоћете, право да вам кажем: мени ова девојка, кад је човек мало боље загледа, помало личи на покојног Мату. ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа.
Кажем ти, одличан правник. ТАНАСИЈЕ: Најбоље би било кад би покојног Мату огласио за лудог. Јер, молим те, зар то није лудо да он мени остави 5.000 динара. Замисли 5.000 динара!
своје стабло, јер је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је унук кнеза Бељајева. ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А можда ме се већ дуго није уопће сјетио! — Што је од осталих? Виђаш ли кога од старих? — Понекад Мату. Срески је ветеринар, наиђе каткад овамо. Имат ћеш прилике да га видиш. — А што је с Петром?
Нема смисла лишавати је те предности дугим накнадним коментарима. Испратио сам Мату до свратишта. Шетали смо под црним сјенама кестенових крошања. — Јеси ли га само видио? Увијек је овакав.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта је, ко те шаље ? — Јово ме послао. Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. — Зашто ? — Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. — Не може бити!