Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
говориле да се са овим разредом завршава један значајан период нашег живота и школовања и да ћемо за две године бити матуранти. Вероватно су и Рашиди и Весни говорили нешто слично. То је уобичајена песма.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
има нешто тужно: усред искључиве младости, само су они стари; а кас се с матурантима скоро другарски зближе и навикну, матуранти их остављају некако бездушно, звиждућући, са сигурним надама, а они, професори, испраћају матуранте с језом и
А какве су огромне лукове и отскоке гледали пред собом свршени матуранти! Међутим, ко зна, можда су ноћашње ноћи, можда тога часа, Усуд и Урис решавали и решили какви ће и колики бити и ти
Када год буде дошло до тог испраћаја, исто ћу се питати, и, чини ми се, кад матуранти зађу за последњи ћошак, закључаћу се у свој разред и чупаћу косу с главе... Куда? докле? зашто само дотле?
— Пази, рукавице, на шест крупних дугмета. — Али штап, побогу! Штап носе само матуранти и старци. Старе жене, ни оне га не носе, него се воде под руку. Здрава и млада к'о срна, а штап.
Пред вече шетају крај Тисе. Забораве понекад и лупус, и прохујале године, и сву своју прохујалост, и чини им се: матуранти, су, и негде их чека неко велико изненађење. Тешка болест сузи болесника.