Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Одатле је могао да види чак и село, које је, пре, било турска Махала, а сад било насељено његовим Расцијанима. Он је био јако наклоњен тим својим војницима.
Он је био јако наклоњен тим својим војницима. А село Махала, где су се биле сместиле њихове породице, и није имало изглед правог села. Није нимало личило на слику Темишвара.
Улево, у даљини, назирале су се палисаде, и шумица багрења, и у њој село Махала. Сунце је било одскочило и на трави заблиста роса. На небу није било ни једног јединог облачка.
Она је полазила на Бегеј другим колима. На тој чатрњи, као на неком чардаку, у ладолежу, откуда се сва Махала видела, било је иначе постављено неколико миндера, и столова, са џезвама и шољама, и Трифуновим чибуцима.
Оглашене су по целом Потисју и по црквама, па се сматрају као светиња. Махала има да издржава око тридесетак инвалида, да их храни, па је грех тражити, сад, неке, заостале, порезе, на неки
Сутра, прексутра, поћи ће и он, да се укрца на дереглију, на Бегеју. Ни један Исакович неће више остати у Темишвару. Махала је, ето, још дан, два, ту, у багрењу, са његовим ветеранима, инвалидима, рођацима, кумовима, и његовим успоменама.
Она је била ту, пред њим, и лежала је мирно у багрењу, на сто‑двеста корака. Махала је била још ту, али за њега – који одлази, са читавом својом фамилијом – као неко привиђење, које заостаје за нама.
од коже – нека жена, у жутој, свиленој хаљини, до земље, повисока – а иза ње, млада девојка, у зеленом, која им је махала руком. На кући су били упаљени сви фењери, а у прозорима су гореле свеће.
Људи су се бунили и викали: Сухим кола возимо, Дунавом лађе вучемо. Гарсули је, у Павловом сну, тражио, да Махала пресели у Вијену неку зимску башту, цвеће, лонце, стотину, хиљаду лонаца.
Према том црном капуту, трчала је сад и сва Махала. Само су два хусара одјурила, према Темишвару. Кад је отрчао до човека, који је лежао на трави, Павле виде, око себе,
Где то, Пајо, има? Ваљда охрабрени дерњавом тог човека, и остали се продераше на уво Исаковичу: Нећемо да се Махала премешта! Толики људи болују песак вукући! Толика стока мањкала! Пропишчало у нас материно млеко којего јесмо сисали!
Регулирали и лани. А сад понова! Веле, Махала не ваља! Довлаче ужета, да премештају куће! Да зидамо куће, све на линији! Да буду као на конопцу! Право! У фронт!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имена готово свих махала у Маврову су са аромунским завршетком, као Дабеска (15 кућа), Тримческа (20 кућа), Кичикоска (4 куће) итд.
У Жрноници се један крај још и сад зове Поповска махала. Менталитет ових поисламљених веома изненађује: њихове жене и њихова деца још увек долазе и траже лека у Бигорском
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Опет се осетих као да неко преко мене пребацује оно идиотско стаклено звоно. Можда је Рашида махала руком? Можда бих је видео још једном? Можда би се нешто дало учинити? Врага! Сулејман ме је брзо разуверио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
их је била подавила и утегла, заједно са целим грудним кошем, тако да су добиле, иако плитак, али још допадљив облик. Махала је непрестано лепезом по којој беху ишаране тичице и јагањци, а у чијем је дршку био учвршћен мали сат.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
да, да. Али зато, сјећаш ли се, лугарева Драгица дуго ти је махала иза ниске ограде у цвијећу. Кад си већ завијао иза окуке, она се нагињала далеко над пут, ломила се у пасу, и кад си
над пут, ломила се у пасу, и кад си се посљедњи пут окренуо, видио си још само њезину дугу мршаву руку, која ти је махала. Зар ниси пожелио да се још једном вратиш за корак-два натраг, да је још једном ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Био је син неке просјакиње Назе. Она је умрла одмах чим га је родила. Махала га очува а и сама не знајући како. до шеснајесте године није се знало којима највише долази, али кад узе седамнајесту
СТАНОЈА Цела га је чаршија и доња махала знала. Кад дође пазарни дан, узајми ма од кога два- три динара, па тргује ситнуријом препродајући је.
ИВ После, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно. Умре он, Мита. Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му
Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке. Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прост
! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање. А оно се надалеко чује. Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Доста је... Па и они имају ваљда мајке... Била је прибрана када сам полазио. Испратиле су ме до станице. Сестра је махала рукама све док им се нисам изгубио из вида. Тачно у одређени дан вратио сам се у команду. Наиђох прво на Александра.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Полети као тица покрај махала ка њиховој улици. Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух, поче да их шиба. Тек се свањивало.
Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат-кулом. Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи,
Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле. Полако и уморно је ишла. Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури, Плачко, пожури! Позвани смо на свадбу морске звезде!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мрачног простора: „Ишли би путем широким, голим, чија је једна страна била озидана зидовима, усечена улазима махала, док је друга била гола, ојендечена, и од које су се пружале баште, њиве, поља, села.
Мајка му, чисто прибојавајући се, ишла је ближе, уз ону страну пута где су били зидови, улази од махала, јер отуда би се чуо покаткад какав глас, из које куће видела светлост, док с ове друге стране све се губи у пустоши“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ето, да вам докажем... — Доказ! — гледала ме презриво и махала главом. — А шта ви мислите... ми живимо од ваздуха? — и она климну главом. — Опростите! — Извукао сам новчаник.
Очајно сам испружио руке према Арлети, која је трчала поред вагона. Из очију су јој текле сузе. Махала је рукама говоређи: „Драгіцха, Драгіцха цхéри!“ - Воз убрза. Она застаде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Је ли ово село Струпино? — Не. Ово је Биџа-Махала. — А село Струпино? Он равнодушно слеже раменима, стави нож у уста, па поче да вуче затегнуту јагњећу кожу.
Командир је полегао, а руке прислонио на врат коњу. — Где ме водиш? — Доњи Пожар. Пред нама се указа село Биџа-Махала. — Туку ли овај простор? — Не знам... можда. — Зауставићемо се иза села рече ми.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ГРКЉАН (расплакано): Стари смо, газдо! За хлеб ћемо без ње да помремо и изгинемо!... ЧЕТВРТИ ЧИН Циганска махала. Сниске ограђене кућице.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела! И у твоју башту сада, ево, уђе И шедрван осу. С мрамора бијела