Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије. Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели,
Не могах ни ја више да издржим. Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.
Њих две остану саме, и кад Аница почне да разбира за браћу, и остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред сетила, прекине и почне по кога да хвали:
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух, поче да их шиба. Тек се свањивало. Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли. Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се до дна на њеноме крају: од неприкосновеног големаша, пред којим варош стрепи, постаје суманути, божји човек што по махалама иде „у папучама и белим чарапама”, а варош му се из прикрајка подсмева.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију,
И по махалама и у чаршији се неколико дана само о томе говорило. А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, —
и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах“, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!
Полако се спушта мрак, ноћ септембарска. Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама. На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће
— док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.
И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.