Црњански, Милош - Сеобе 2
Није био рђав човек, чак се Махалчанима и смејао доброћудно, али је понављао само једну једину реч, српски: „Плати“. Махалчани су на то псовали бога и
Натерала га је на то и нека духовна веза, која је те Исаковиче – крај све разлике у сталежу – везивала са Махалчанима и том сиротињом, која је са њима у Потисје била прешла.
Жене у плавим сукњама и плавим марамама, деца у плавим плундрама. Чинили су се Махалчанима као нека плава поплава. У том тренутку, Трифун, иако је био човек прост, уморан од живота и фамилијарних брига,
грофа Мерци, потрчаше, и окупише се, сви, око Гарсулија, који се видео како стоји у својим колима, и удара бичем по Махалчанима, који се беху стрчали, са очигледном намером да изврну кола.