Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
дана баш приспео је са положаја као реконвалесцент капетан Воја, командир митраљеског одељења, иначе старешина Бране „Махера“. Брана нам је одмах казао да му је надимак „Фикус“. Наредио је управник да га сви потпоручници сачекају у павиљону.
Ја ћу својим примером претходити. Сад можете бити вољно. Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос? — Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило.
— Још си жив? Зар те поз-позадина није још убила? — Он прилази Брани и љуби га. — Мој рођени! — Онда гледа „Махера“ полуотвореним очима. — Знаш... погинуо каплар Стојадин, онај... и Марко, и Радован. — Његове очи напунише се сузама.