Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
реда, па им се, за тренутак, чинило да пред собом имају све сȃмо божје цвијеће у прољеће, а не згољне препредењаке и мацане, који само ждракају шта би се дало придићи и што није за небо чврсто приковано.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Мачак је близу, овамо с њим“ – трже се Пијетлић и диже вику из торбе старе: „О, кукурику! Мацане, брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!
Мацане, брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!“ Делија Мачак заигра брком: „Нисам се, Лишче, надао вас!
И опет Пијетлић нададе вику из торбе старе: „Кукурику! Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!
И опет Пијетлић нададе вику из торбе старе: „Кукурику! Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!“ Узалуд Мачка дозива друг, далеко бјеше зелени луг.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мачак стиже до жбуна за којим се крио Стриц и поче около њушкати, дугајлија изненада ско- чи преда њ и дрекну: — Пис, мацане! Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши. — Хоћеш да се бијеш? Чик!
— дрско дочека Мачак измичући се мало подаље. — Види ти Мачка како фркће! — подсмјехну се Николетина. — Пис, мацане-кобацане! Мачак се поизмаче још даље, заклони се за једно дрво и нашкиљи отуд само једним оком на бившег војника.