Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Не буди ти жао, госпо мацо,“ — рече јој папагал — „међу мојим и твојим гласом ваља даје каква нибуд разност | и отличност, кад тебе нико радо не
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Гле како Миодраг личи на деду и баку, и обратно! Мацо, промени му пелене! Хај де, Миодраже, дај пусу дедици! Шта ћеш бити кад поластеш, душо, а?
— Зар не, Мацо? — зеза се он у наступу благог лудила. — Зар не, татице? Резервисали смо пријатно месташце на једном слатком новом
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4 Седи маца на препреду, Једну ногу оточила, А другом се повалила. Питала је девојчица: — Шта је теби, моја мацо? — Мен’ су жене потвориле, Да сам њима сир изела: Сир ли би, хлеб ли би, Моме зубу меко би!
Да бих јоште жива била, Ја бих мацу подранила: О ти, мацо, мау, мау! А ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи
А да бих још пожив’јела, Ја бих вука подранила: О ти, вуче, бау, бау! О ти, мацо, мау, мау, О ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи
А да бих још пожив’јела, Ја бих овцу подранила: О ти, овцо, стриго моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти, мацо, мау, мау, А ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи
пожив’јела, Ја бих козу подранила: О ти, козо, бриго моја, А ти, овцо, стриго моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти, мацо, мау, мау, А ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи
А ти, козо, бриго моја, А ти, овцо, стриго моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти, мацо, мау, мау, А ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи
А ти, краво, музо моја, А ти, козо, бриго моја, А ти, овцо, стриго моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти, мацо, мау, мау, А ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Затамњење.) ИВ СЛИКА Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други! АНЂЕЛКО: Ајде не причај. Вама је сваки после првога други. ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем?
А, видиш, чудо и мени синуло! Да се курталишем и ја онога Репишта! Чујеш ти мене, мацо? АНЂЕЛКО: Ама немо ти мени мацо! ЦМИЉА: Малопре ти није сметало! АНЂЕЛКО: Малопре је за малопре!
Да се курталишем и ја онога Репишта! Чујеш ти мене, мацо? АНЂЕЛКО: Ама немо ти мени мацо! ЦМИЉА: Малопре ти није сметало! АНЂЕЛКО: Малопре је за малопре! ЦМИЉА: Да ти кажем како сам испланирала!
СТАВРА: Ја се све питам шта је то било соном његовом ногом! ЦМИЉА: Тако ме то потресло! Да није, мацо, било тебе, била сам спремна свашта од себе да учиним! СТАВРА: Немој ти мени „мацо”!
Да није, мацо, било тебе, била сам спремна свашта од себе да учиним! СТАВРА: Немој ти мени „мацо”! ИКОНИЈА: Ајде по једну за покој душе! МИЛЕ: Не знам смао коме је требо поп! СТАВРА: Спаси Бог!
Кажи ми макар да знаш како ми је! СТАВРА: Нама је свима жао... ЦМИЉА: Шта жао, проституткиња једна! Ја тебе, мацо, никада не би флашом! ИКОНИЈА: Што може да ти уради поштена, то ти курва никад не би урадила!
Дижи ту корпу, мајку му, није ти дрвена! И пожури! (Иконија и Миле излазе) ЦМИЉА: Да ти ја кажем, мацо, шта сам смислила... СТАВРА: Реко сам ти да ме пред светом не називаш „мацо”! ЦМИЉА: Добро, нећу, не љути се!
СТАВРА: Реко сам ти да ме пред светом не називаш „мацо”! ЦМИЉА: Добро, нећу, не љути се! Гледај овако! Ја имам нешто мало уштеђевине, и постељине, колко за први
ЦМИЉА: Ово је стварно киша над кишама! С леве ћу ићи кад се будемо венчали! А ти знаш, мацо, да си ми био други? (Руку подруку, испод кишобрана, излазе са сцене.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. — Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” — „Човек, а не жена. Ал' опет, кад боље проштудираш, жена; боља и од тебе, Мацо, и од сви' вас кол' ко вас је ту Бог ил' ђаво дао.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зурио је укочено у дјечака, па истом заврти главом. — Знамо се ми добро, мудра мацо моја. А гдје си ти сакрио оне алатке из твоје мајсторске радионице?