Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми од Мачве наредимо кметове да га на Дрини дочекају. У Шабац пошљемо кнеза Милована Грбовића са 50 коњаника, а на Палеж оде Јаков,
удари у Грабовац ваљевски, по̓ара један дућан робе некога Ђорђа Маџара и однесе; и тако све узгред зулум је чинио до Мачве; по Мачви, ̓ода и истражује где што турско да нађе.
Човек уговара, а Бог решава. (И ово сам заборавио. Кад смо ја и Чупић дошли у ордију, застали смо попа Галоњу из Мачве, и више од двеста кочија мачвански̓, где догоне дрва и траву и други измет по ордији Турцима чине.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ДЕО: ОДМЕТНИК 1. ЦРНА БАРА Нема веће равнице у Србији од Мачве. Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...
Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... Ето, таква је била Мачва. На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара. То је старо село. Прича вели да се негда звало „Јордан“.
Крунији се одсекоше ноге. Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. 3. ЗЕКА Северозападни део Мачве покривен је самим барама. Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.
Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их
Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде. С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица. Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У обичајима и у народним умотворинама има много балканских утицаја. Тиме се ово становништво везује за становништво Мачве у Србији и за оно у северној Босни.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
– ребра , Ченте – моменте , шкољка Пупољка , трагу — рагу, капуту — на путу, ђаволи- заволи, кућица — Вучића, бачве - Мачве, итд.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
живот једнога сталежа или једнога краја, да описују само сеоски живот, или да буду описивачи појединих покрајина, Мачве као Јанко Веселиновић, Шумадије као Милован Ђ.
Он је био песник Шумадије, али не онако једнострано идиличан као што је Јанко Веселиновић био песник Мачве. Ранковић није затварао очи пред стварношћу и није се успављивао илузијама, но је живот на шумадијском селу гледао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
100 КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО 105 НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ НИВАМА МАЧВЕ 110 АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА 121 ПО ЗАКОНУ ОТПОРА 129 СТРАШНА ВЕСТ 135 СЕЛА СУ ГОРЕЛА 142 У ИШЧЕКИВАЊУ СМРТИ 147 ПА ДОКЛЕ
Шабац се још димио. Ми скретосмо поред вароши налево и загазисмо средином Мачве, све до Липолиста, где стигосмо при заласку сунца. ПРЕКО САВЕ Опет ситни мирнодопски послови.
Ево га и село где смо синоћ били, изиђосмо изван села и идемо право у средину Мачве. Људи су весели што смо само избегли опасност на Парашници, јер су се сви жалили који су тамо били.
И ту где смо се зауставили, остали смо четрдесет и два дана... НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ ЊИВАМА МАЧВЕ Од Митровице до близу Шапца протезале су се линије пешачких ровова, ближе или даље, а било је места где између њих
БИЛО ЈЕ ТО ДВАДЕСЕТОГА НОВЕМБРА После тридесет дана одступања и толико ноћног бдења, почев од најудаљенијег кутка Мачве до села Даросаве, лежимо данас при благом јесењем сунцу на једној заобљеној узвишици и чекамо — напад непријатеља, или
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вратио се, јер више није могао без Мачве а Мачва као да је могла без њега. Мање је било оних који су му се радовали, више оних који су га се плашили.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Свилара заустави се најпре на дубокој модроцрној рупи више сисе и на мутан један јесењи дан у рововима мочварне Мачве, код села Штитара...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кулин прође сву Босну поносну, Семберију земљу па до Дрине, Дрину пређе, украј Мачве стаде, поред Дрине улогори војску, па Србију зове на предају; од Србије нико доћ му неће, већ Кулина у дубину маме,
љевши — лепше, лепши љељен — јелен љето — (значи и:) година: Ево има сто и шесет љета Љешница — варошица наврх Мачве, близу Јадра и Дрине љуби — љуба, супруга љубимни — љубљени, вољени, драги Љубовићи — позната стара херцеговачка