Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Његово гвоздено срде зазвечаће у додиру с јадима, тријумфално као што звече мачеви. Његовим путевима ће да певају хорови поклоника. Једног дана дете је постало човек.
ДОДАТАК ВРБАС Носи, српска реко, крв наших синова, Јер крваве реке свуд су наше међе; Мачеви убијца сви су истог кова — Сад носи унуке куд носаше пређе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
СТОЈАН И Долине, брда и тутње и јече, И цикћу пушке и мачеви звече, У месо бију ти проклети топи. И ране јапе, врела крвц(а) лопи, И мозак кладе, и шкргућу кости.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! СОФИЈА: Шта је, шта гори? ЈЕЛИСАВЕТА: Знаш ли где су мачеви? СОФИЈА: Откуд ја да знам? ВАСИЛИЈЕ: Зар нису у плетеном коферу? ЈЕЛИСАВЕТА: Тамо су перике!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али је свуд тишина. Знам само да, насред града, има катедрала лепе, бретонске готике. Све друго је било, као ти мачеви, весело, безбрижно, и витко, у том граду.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
свог последњег дана Челичну руку на душмана диг’о, У његовој крви љагу с части спрао; И оставио да га тад разнесу Мачеви и копља варварских тисућа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне. Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази. Ал' изневери паклени пород, Вук.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Чита.) „Трошне су, кћери, наше галије, Мачеви слаби, да их потисну — Ти, кћери, мо’ш...“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна!
Па где су браћа? Где су витези? С мачеви голи да јој потисну С темена ропског — покров мртвила?... КАП. ЂУРАШКО: Па ти кô мислиш Ми смо браћа та?
РАДОШ: Јест, оче! Ал’ кад за дужда паднемо сви, Шта ће нам после њини мачеви? Шта ће нам пушке, што ли штампара? Ил’ да Латини после штампају С поругом њине оштре досетке Пропасти наше луди
КАТУНОВИЋ: Шта говорите кâ у грозници! А где су деца ових планина? ПРВИ СЕРДАР: Где су мачеви? ДРУГИ СЕРДАР: Где су бичеви? ТРЕЋИ СЕРДАР: Којима ћемо скота шибати...
— КАТУНОВИЋ: Али да јоште живи осветник! ПРВИ СЕРДАР: Живимо јоште ми! ДРУГИ СЕРДАР: Још су нам оштри мачеви! КАП. ЂУРАШКО: Реч ви је плам, браћо!
РАДОШ: О гнусна часа бедне старости! О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода! О где си, снаго, где сте мачеви, Којимано сам Турке секао — Да њима изрод срца покољем, Да мачем збришем грдну поругу Што ми на име деца бацају?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА... РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ Кроз векове дуге пале се и трну Ватре лудске моћи, вере и сазнања, На
(1912) ЗЕМЉА ОЛУЈЕ ''Не додируј ме!'' Мачеви дачки, секире Јапода, Легије римске и хорде Татара, Или витези с византијских вода, Крвавили су ова поља стара.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како непријатељи пред њим као муве падају!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
прошлост И они је једу Сипа им у путире белих божура Њихову рујну будућност И они је пију На коленима под столом Мачеви им тихо реже У чанцима на столу Огледа се вечерње небо И на небу крај сутрашњег боја На десну руку венцоносца Слеће
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Храмови, палате, градови, шуме од намолованога платна; круне од хартије, одело од лажнога злата, мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси, лажна узбуђења и лажне радости, а све то да би се рекла она велика, она вечита
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ороз на пушци се високо кочоперио гледајући другарицу на другом крају цеви. Сабље и мачеви били су широки, сабље криве, а мачеви прави.
Сабље и мачеви били су широки, сабље криве, а мачеви прави. Шаку је чувала накрсница, која је некад могла, испреплетена, изгледати као права корпа.
То је прави двобој речима, изведен изванредно вешто и снажно. Те речи делују као мачеви. И док би гавранова црна крила и грактање људским гласом у другој ситуацији савременом човеку изгледали наивни и
беже Љубовићу, он поскочи на ноге лагане, довати се сабље оковане: „Ао Бајо, пивљанско копиле, што ће мени ришћански мачеви та код моје сабље шамлијанке?“ Уста Бајо на ноге лагане, обојица на двор изиђоше, изиђоше, пак се растадоше.
Пребио га на три половине, тј. на три дела. И на њима три пламена мача, тј. мачеви светли као пламен, и који пале кад секу, или који су у облику пламена („измјенице накривљени на једну и на другу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на коњи, у гвоздени оклопи, у панцири, колчаци жељезни на руку, са штитови и стрелами, с бојним копјами и с голи мачеви у руку им.