Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
- Петар и Милоје, - око чега? - око тога ко ће испред кога! Крв се са кнежева рашири у народ и, дубље него мачем из облака, расцепи се, расколи српска земља - на шта? - на петровце и на милојевце!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОБОЖНА ПЕСМА На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату? Личи ли страшни ангел с мачем Судији моме или брату?
А лаж са уста која пољубим (Отров у златној чаши причести, Убијца с мачем својим стогубим) Мрачи све путе моје ничести.
Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње, Увек с пером ноја и новом периком, С рухом од велура пуног фине воње, И с мачем што виси лепше него иком.
Тада он поче да их гони, дан и ноћ, по пољанама и горама, својим краљевским мачем и својим дугим копљем дивљачког борца.
Теодосије - ЖИТИЈА
И гле, као против Мадијамаца негда Исусу Навину, и овоме против љуте змије анђео господњи с мачем у рукама појави се и стаде пред њим.
Сада ћеш видети славу Бога нашега!“ И кад се приближише улазу у пештеру, двоструки напад — анђела с мачем и старца с мочугом — змија не поднесе, него са врха пештере низ провалију побеже и незнано куд у бегу бежећи отиде.
Дођосмо да те коначно убијемо. Шта ћеш сад, лудаче? Опамети се бар, и послушај нас: Устани, иди, да мачем заклан зло не умреш.
“ А они који се налажаху пред вратима пештере, вичући и оружјем клепећући на њ наваљиваху, и скакаxy да га копљем и мачем убију. И копљем гурнyт, свесвети мој уназад посрну, и уплашен рече: „Господе, помози ми!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао је седајући на столицу, а Станика је, као Архангел Михаило с мачем правде, стала иза њега. Весна је, вероватно, била негде код зечева.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пламен у коме се изгори, од жеље за једним даљим и лепшим и слађим жићем. Терезија. Мачем пробијене, беле, руком мушком нетакнуте груди! Па онда сјај. Свој народ треба да уведу у сјај. А сјај је у католицизму.
је био остао траг свега што је својим очима видео, идући не иза тих словенских војника, већ са њима у првом реду, са мачем у руци. Они су га у рату начинили чувеним, клањем и покором, и он је и после остао при томе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
милости божјој и благослову светитеља из Раса, ја, цар Срба, Грка и Арбанаса, земљама које од оцева наследих и мачем освојих, које повезах крвним судовима својих војника, дајем законик, и нека нема других законика осим мојих.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Зато ти Јанко каже: „Удри гдје хоћеш!“ А-ну, почињи већ! Сијеци, море, тијем љутијем мачем! — Е, кад је тако, држ’се! — викну Лабуд и започе ударати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува.
Ао Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува.
Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува. Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче!
на високо, Равно поље на широко, А на пољу два окола, Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива — Прети мачем па дозива: „Ој Угрине, курво, амо, Амо да се огледамо!
Њега спусти, Ферату се врну; Ману мачем, јој, големи Боже, Само Србаљ тако удрит може! Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му
Та доба је, пуштај жељу тајну! Ол' ће сада, оли никад неће! Устај, устај, бритким мачем плани, Преко Дрине сестрице задани! А ти, Босно, што с' не крећеш туде? Да задуго ти мртва лежаше!
та де ли је Цвета, Та да види што чини Милета, Како с' пред њим Турци побијају Ка с пред ветром трске савијају; Мачем маше, лете турске главе, Кâ пред косом што падају траве.
Хеј Турчине, куд си се нагнао? Та већ те је ђаво потковао! Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице, Испаде ти сабља из деснице!
Вришти коњиц, жали господара, Господара, пријатеља стара; Али Србин свак' весео певне, Када таки под мачем му зевне: Млоге л' српске мајке ј' ојадио, Млоге л' Србе преваром згубио, А најгрђа беше најпотоња, Де погибе
Куд он шеће, све остаје пусто. На њега се Влајко сад нагнао, Ал' га Русто љуто дочекао, Залуду се Влајко мачем чува, Довати га Туре више ува, Више ува или малко ниже, До десне га слабине престриже.
“ Плачи, турска мајко! Улетео у злотворе Бајко, Вељу пушку турио о рамо, Коњем врда и тамо и амо, Оштрим мачем око себе маше, Две је љуте посекао паше: Баш Халила и тебе, Тахите, Скинуо им главе поносите, Још посече неког
— Али Јусуф не збори никако: Српским мачем она српска рука Пресекла је Туре више кука. Сече Бајко, не мож' да опрости, И пресеца и сабље и кости, Та чудне је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се једна стреса у оквиру, икона Ђурђа, свеца намастиру, стреса се слика у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем, замахује љуто све жешћим махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту ти се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи стоји, нејаке штити, крвнике гази, тражећи правду под земљу слази, разбија браве, отвара стијене ил
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Два се бога о тела њихова отимљу и безброј риба. Куда сад, питају ме са кривим мачем у грлу, куда? Узводно, кажем као да смо праве рибе, рано је још за одмор у мору, идемо бистром камену под окриље
Кавга се заче и битка је храм подигнут брзо у ништавилу неба, двојника сусрести с мачем треба да не постанеш земља, да не останеш сам. Сад бирај, царства ти се нуде, битка се и кроз облаке вуче.
Па сада крени с њима у одлучни бој. Лазар гологлав, велик и неспретан мачем размахује, Југовићи гину, одлети одједном по сто турских глава.
књизи, цркве се најеже, жене се стежу, шкољке, но војска је кнежева мекша но пиктије и клизи преко моста, широким мачем Лазар је гура натраг у бој и шлемом на узбуну зове и гледа тог душмана тако спремног да сече и гризе и главом кроз
Или само стоји поред арханђела с мачем? Кога ће на суду да брани? Да ли ће Ништог заобићи? О, Дух ће помиловати људе своје, и заједно с њима на светлост
Мономаха и у тешком злату лик богосиромаха иконокласти сад са сувом лађом ору ореоле и вичу Осана Осана суштини! мачем пресецају архиве преко паса да нико више никог не позна ни дете ни оца ни ону мајку мудру избачене су из употребе
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” (Загрливши га, извуче његов мач и, с исуканим мачем, који у њега упери, брзо се одмакне.) „Гледај, зликовче, шта ћу сад с тобом да учиним!
ВАСИЛИЈЕ: Молим вас, не обраћајте пажњу на њега! ФИЛИП: И да дрвеним мачем не може да се пробурази аждаја, или да се прободе тиранин? И да дрвеним мачем не могу да се одбију ударци челичног?
ФИЛИП: И да дрвеним мачем не може да се пробурази аждаја, или да се прободе тиранин? И да дрвеним мачем не могу да се одбију ударци челичног? ЈЕЛИСАВЕТА: После мачевања, то би могло да служи као ситнина за потпалу!
Само што смо се распаковали, поново пакуј! (Затамњење) МЕЂУИГРА (Са исуканим дрвеним мачем, на смраченој сцени се појављује Филип.
) ФИЛИП: Ја ћу да устанем, згажен, згромљен, тлачен, на челичне војске са дрвеним мачем! Деци која цвиле, мајкама што плачу, донећу слободу на дрвеном мачу!
Освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу! Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ!
Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ! Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају!
Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају! Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач!
Донећу из облака, у сенку и пену, девојку дрвеним мачем освојену! Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем!
Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем! (Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина.
Из мрака и ветра, и сам у великом узбуђењу, са исуканим дрвеним мачем, пред њу искрсава Филип. Препречи јој пут. Она га не препознаје. Покушава да побегне од њега.) ФИЛИП: Стани, јаднице!
За њима излази Мајцен. Носила спуштају на земљу. Из мрака, са исуканим дрвеним мачем, пред њих искорачи Филип.) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан? Ја бих мачем почаст шинуо и тихо реко: Јер сам мушко. Једне лепе јесење зоре рујне, да ме на изданку нађе, под кикотом труба.
То, да постоји човек који мене набада као лептира, а да му ја, са мачем у руци, ипак, не могу ништа, ама баш ништа, мени се чинило као фантазмагорија, чаробна. Ја сам зато остао на Ријеци.
Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да спусти руку.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ Мат. ИИ., 16. У глувој ноћи безљудних пустара Бежећ пред мачем крвника Ирода Девица — мати с чедом се одмара После толика пута, мучна хода.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Еј, човече, у грабежу не знаш границу: Све пригрћеш, шаком, капом и мачем. Путујеш на Мајорку, на Блед, Планицу. И до земље поклањаш се Најјачем: Нек ти буде!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На чудо сам и ја на сан био бранећи се од некијех пасах, и пет шест сам мачем пресјекао. Да сам ђегођ у чету кренуо, доиста се бих поклâ с Турцима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Доносе их редом с далеких равница Оборене мачем, у борби и лому. Носила се нижу. Препланула лица, Наши пали борци враћају се дому.
Навући ћу оклоп вечне мржње тад, И с отровним мачем у ноћи ћу тој Поћи у крвав и трагичан бој Што бесни, тутњи, комеша се сад; Где падају жртве, где се кости мрве,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стари његови оставише трајан спомен у повијести своје отаџбине — спомен који задобише неки мачем а неки као високи црквени достојанственици.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ао, Сремче, гујо лута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува!
Ао, Сремче, гујо лута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува!
Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува! Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче!
Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онамо јуре сви ови витезови на мегдан јуначки да, копљем и мачем, освоје срце своје обожаване. Да сам песник, и ја бих пошао онамо да присуствујем тој романтици, но пошто сам на
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тај моменат ево како је текао. Дакле, Лепир Алекса (укршта свој мач са мачем Вука Бранковића и прети): — П... п... пази, вели, В... в... в..... Вуче, сад О... о...
срца жацнут болом, Алекса Лепир, једним муњевитим покретом, испуштајући у исти мах свој мач, принесе тада онај Вуковим мачем посечени палац устима и стаде га сисати, тако срчући крв да је она, иначе врло акустична сила, просто од оног сркања
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Око ње су се плеле интриге злотвора, због ње су се лијевале сузе старе вјерне дадиље, због ње укрштавали мачем, због ње дизали кликтаји младог кнежевића.
Ту се још доста да опозвати, повратити, поправити. Додуше, и на пробама кнежевић прободен мачем пада мртав, а Она остаје неутјешна. Али ту Прободени опет устаје, Неутјешна се опет смијеши.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем. Та слутња што данас у срцима влада, Тај страх што к'о зима све погледе леди, Шта у себи носи: живот давних
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
При томе се мисли на одбрану нације у најширем смислу речи, тј. одбрану барутом и мачем, а потпомогнута научним проналасцима, ако нас нападне брутални непријатељ.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У свима нам срце бије, Које српска мисô креће, Ал’ Стевана Каћанскога Мајка родит’ скоро неће. Куд си мачем наперио Туд си пером надмачио, Сведок ти је живот цео, Сведочи нам што си хтео, — Хтети бива и занаго, Ти си могô
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Било је ту бивших комита, који су за време турског режима штитили наш живаљ огњем и мачем од крвожедних турских јаничара и Арнаута. Имало је доста граничара.
Зар си ти добровољно пристао да ти разбију око, и разлупају уво?... Непријатељ је упао у земљу огњем и мачем, палио вароши и села, убијао све одреда.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека! Већ данас серпска падоше светила Под мачем злобе: Речити Алекса Ненадовић, и с њиме дрски Бирчанин Илија, добри Рувим!
Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију.
водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам падати жертва под јарости мачем? Докле и светиња наша се газити ногама турским?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Ох, Венецијо! Што нисам муж? Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима... (Чита.
На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да је разори — И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви,
О где си, снаго, где сте мачеви, Којимано сам Турке секао — Да њима изрод срца покољем, Да мачем збришем грдну поругу Што ми на име деца бацају?
“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа! Кад с оштрим мачем мртви устану И безброј живе војске подигнув Мртвачким гласом дрско заишту Непогребено злато престола. КАП.
Та сви ђаволи Противу тебе да се завере, Та мачем бих им тело ваздушно Немилостиво донде шибао, Докле се не би земља распала, Да прими цара мрака вечитог. ....
КАТУНОВИЋ: А ти непоштен, рђо, и сада! Потурчен измет... Е, где је снага, Да бојним мачем сада измахнем, Па да издахнем — издајниче, ти!... БОШКО: Та што га гледаш, тог клеветника? КАТУНОВИЋ: Убиј ме ти!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вековима се врх лешева клало А земља, старог господарства сита, Све ново жели, да, када би пало И њему мачем опело очита.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
духовно јединство пред турском опасношћу, његов земљак Константин Филозоф тражи храброг ратника кадрог да се с мачем у руци супротстави иноверном освајачу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће нови глас.
Ох, свети ме, Црногорко, Не кукањем и са плачем, Већ крвавим љутим мачем: У бој, у бој, Црногорко! А на дому храни синке, Моју наду, Црногорко; Оне дивне мушке слике, Оне храбре
Изгинућемо!.. „Па изгините!“ Подсмеха твога горди је збор. „И гинућемо, гинути славио — Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор! Изгинућемо — али слободни, Јер Србин неће да буде роб!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Поповци, пак, верују да човек може доћи до п. семена ако ноћу уочи Ивањдана стане на папрат, направи око ње бразду мачем вуковцем, ту бразду поспе благословљеном сољу, и не препадне се од »нечистих душа«, него тако чува до сутра, кад ће
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
неприлично би било за једног калуђера да јури унаоколо у широкој црној мантији и да витла изнад главе тешким мачем за две руке. Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око.
Ништа остало није моје. Ни кров под којим живим, ни постеља у којој лежим. Ни мишице којима витлам топузом и мачем. Оне су продане за комад хлеба. Ипак сви завиде Дадари.
Просто, радио је оно за што је био предодређен, млатио је буздованом и мачем кад је требало и кротио успаљенице, засејавајући им њивице својим здравим крепким семеном.
Напали су их курјаци! Дадара би изашао накрај са три чопора. Кад он почне да коси мачем... Видео сам кад је одједном одрубио две главе некаквим Грцима у Пологу. Снажурда је то. Ма какви курјаци!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) Столећа древна су прошла од Рахманове владе: Боабдил побеђен беше, и славна Кордова паде. Под арагонским мачем јекнуше дубраве родне, И пожар обузе села, вароши и земље плодне, Бришући спомене древне.
1884. ГРАЂАНСКА ВРЛИНА Строг и узвишен преда ме је стао, Оружан мачем и гранчицом крина... Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина.
змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем повргава, Он белим крином роба увенчава.
А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети. Ја га познајем пре много столећа, Од како служи правди и врлини, У дворанама државничких већа, У
Безумно, страсно, са смехом и плачем, А оружани мржњом на тиране, С буктињом, лиром и са бритким мачем, Прославићемо осветничке дане И као звона грмићемо тада Са равних поља и са барикада. 1888.
стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем. Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто...
1889. СМРТ КАТОНОВА Кад су пред царским мачем, код Тапсе и Фарсале, Квиритске легије грозно са древном слободом пале, И тиран, под царским венцем, лукаво праштајућ
факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу, страшним се удари мачем. И онесвешћен паде.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда буде, мачем се огледати.
палате било је спавање, и баш су се случајно сви у овом положенију находили кад је наш витез у најхитријем трку с мачем у руци под бедем долетио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
од Ла Фуенте, који води порекло од знаменитог Кастилијанца дон Хиацинта Нунеца де Коркуеле, који је лично својим мачем одсекао главу Мухамед абу-Сахибу Барбароси, а чији је унук Дон Пелажио од Мондонеда, са Шпанцима из Кастиље, опколио
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свиралом о појасу и чаробним мачем у руци и зарече да ће освојити Златокосу.
— обрати се Златокосој с прекором у гласу. — Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан? Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку... кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга.
С том ли сабљом идеш у хајдуке! А да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!“ Па га мало мачем заватио, али га је љуто обранио, лијеву му руку осјекао, клону рука низ чошну доламу; но су лаке ноге под хајдуком, у
С том ли сабљом идеш у хајдуке! А да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!“ Па га мало мачем заватио, десну му је руку осјекао, клону рука низ чошну доламу; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге
Ал’ да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!“ Па га мало мачем заватио, два му вита ребра пресјекао, виде му се џигерице црне, виде му се и црне и б’јеле; но су лаке ноге под
Да си мени јуче побјегао, опет бих те данас сустигао!“ Сустиже га накрај поља равна, удари га мачем на довату, до рамена одс’јече му главу, па он виче слугу Шабан-агу: „Врат’ се натраг, слуго Шабан-ага, те ти скидај
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сине човечији, узми врло преоштрен себи мач ка бријаћу бритву, пак узми четири рифа платна, те насред града Јерусалима мачем начетворо расеци. Те четврт сажежи насред града ватром до краја, а другу четврт такођер после наситно издроби и сажежи.
Пак измакни мач, и терај свуд овам-онам та парчета с оштрим мачем. СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ Мећу израиљским судијами тако врло се је био застарео да придобије себи земљано
И наручи онај му градић Сихар, што је био себи селиште код њега купио, а и град је с мачем достао, на дељењу им земље да оно Јосифову племену од Манасије сина му буде. И тако допосле то и учинише.
Рај оста празан од сељана и запусти. Животно дрво с плантитим ватреним мачем давно се чува. Врата од берићетнога места с храном затворена су. А нашто је кад нико није за то?
Виде Давид са својих полата ангела с мачем што хоће да учини. Паде с образом к земљи, рече господину Богу: »Ја сам тај што сам згрешио, ја сам пастир који сам
Паде под први Ветил град и те ноћи врло се опи вином под шатором својим. Одсече му главу његовим мачем једна удовица жена Јудит и однесе је те је на бедену на колац метнуше.