Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше им нешто тешко на срцу. А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка преде... Боже мој!... Онда сам се још умела и насмејати, а сад?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117 Папагал и мачка 152 118 Папагал и друге птице 154 119 Брат и сестра 156 120 Лисица и курјак 158 121 Лав и миш и лисица 159 122 Јагње
виде сени, пак ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда протрчи, или мачка ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже мечтаније и узбуни кров,
И право има. 63 Мишић и мишица Мишић, кад прирасти и почне из рупе истркивати, упази први пут у животу мачка. Пита мишицу каква је то ствар? „Не пштај, мој синко, зла и опака! Зове се мачак.
Никако! Располагати од разметати, и давати од разбацавати и просипати, далеко су отличне вешти. 117 Папагал и мачка Неко купи папагала, донесе га дома и метне га у један леп кавез, гди он по свом обичају начне све што зна говорити и
Дође дома па мачка, гледа га са свих страна, чуди се која је то беда. Запита га које и откуда. „Ја сам птица”, — одговори папагал —
Овдешњи домаћин купио ме је данас, и малопре днео ме и ставио овде. — „О несмислена и нерасудна сатвари”: , — рече му мачка — „само од малопре си дошао у ови дом, пак чиниш толику вику и праску.
Друго чему нас басна учи ово је: да не чинимо непристојна сравњенија и сприуподобљенија, као мачка која полаже себе у сравњеније с папагалом. Иста ствар која једному може лепо стајати, другому стоји весма ружно.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А што остане, изнеси где на раскршће те проспи. А добро би било да откинеш мало чупе од црна мачка без белеге, па да га накадиш... Добро утуви што ти рекох! — Хоћу, пријо. Е, бог ти дао!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све до саме круне нема ниједне гранчице. Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка. Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу...
Он је видео борбу, ужасну борбу... Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем. Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... Иван се диже. — Куда ћеш? — упита Маринко.
Он свакад зна где смо ми. Збогом!... Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. — Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања.
Објесићу те, нека се приповиједа!... Страшан је био Турчин. Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка. Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти. У кући није било никога...
Почеша се иза ува. — Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... Прошло је неколико дана од дана оног окршаја... Станко је био у Парашници.
— Па... шта ћемо сад? — рече. Лазар онемио. Станков га поглед окаменио. Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. — Па, јаране, што ми не одговараш?... Што ти је?... Што си се скаменио?... Што се ти мене бојиш?
А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: — Препни се на ову тополу, те види. Заврзан се успуза као мачка уз дебло. Потраја неколико тренутака у највећој тишини. — Бију се! — рече он. — Где? — упита Станко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па кажи госпоја-Сиди: »Поздравила вас, кажи, моја госпоја да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.
Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове. ’Ајд’, иди сад. Стој! Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.
!« Питање сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то. Имали су и поп-Ћирини мачка. Али је поп Ћира несретан био са својим мачком.
Он је био нешто сасвим друго. Био је идеал правог доброг мачка: јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба
овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, зато што и сеоски нотарош није шиљио него рашчешљавао бркове, па
овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, зато што и сеоски нотарош није шиљио него рашчешљавао бркове, па је изгледао
Ержа је баш као што ваља потрефила. Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта, и запамтила му све, и стас и лице и косу и очи и одело, и својим рођеним
Чим се вратила и донела мачка, кога одмах однеше и затворише у »шпајз«, одмах је салетеше с питањима и мајка и ћерка, гђа Перса и гђица Меланија, а
ваша супруга? — Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ Кирило! А шта би к’о хтели? Деде немојте обилазити као мачка око вреле кобасице! — Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас...
— Само кад је ваша кућа пример селу. — Богме и јесте. — Додуше, имате се чим и поносити; к’о мачка с огорелом шапом! — Но тек на вашу се кућу нећу угледати.
Зато је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ја волим храброст и снагу. И она широко отвори очи, па га погледа некако непомично чврсто-укочено и опрезно као мачка, погледом у коме се видела сва она пожудна чежња и страст за снагом.
Африка
Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки
Никакав одговор. „Мачка!“ кажу црнци који не смеју чак ни реч „пантер“ да изговоре, како га тим не би привукли на себе.
— упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека животиња ушла за време док сам писао. — Сигурно тигрова мачка, — рече он дремљиво; — само она долази до колибе! Не бојте се.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Не знаиш, убио ти стрела од гром, кад си слушила на врата? Ти си оно мачка што преди за фуруна, а гледи што ћи да кради. Ти си ону Езопову лисицу што вичи: „Цили мили, кир Јања!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА
ГЛАВА 26 ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА 29 ДВАНАЕСТА ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА 37 ОПРОШТАЈНА ГЛАВА 40 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ УВОД Ови доживљаји славног мачка Тоше и његових пријатеља Миша пророка и пса Шарова написани су уз помоћ Тошина
ГЛАВА 32 ТРИНАЕСТА ГЛАВА 35 ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА 37 ОПРОШТАЈНА ГЛАВА 40 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ УВОД Ови доживљаји славног мачка Тоше и његових пријатеља Миша пророка и пса Шарова написани су уз помоћ Тошина дневника, који је пронађен иза псеће
Осим тога био је умазан сланином, нагризен од мишева (колике срамоте за једног мачка!), а на посљедњој страни писало је крупно, псећом азбуком: „Овај дневник заплијенио је и прочитао Жућо пас, овдашњи
Тако је заиста. У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити свог неваљалог мачка Тошу, али нигдје да пронађе тако добар вир. Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира.
— Мириси из непознате крчме — О, баш морам да умлатим овога свога крадљивца, овога љенчину, овога неваљалог мачка, кога мишеви већ и за бркове вуку!
Тако се сам са собом разговарао чича Тришо, а баш му је било жао његовог Тоше, крупног бркатог мачка, чичиног јединог друга у усамљеној пустој воденици.
Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.
— тврдио је чича Тришо. — А можда смо обојица млинари — викао је крчмар. — Идемо да питамо мачка, он ће то најбоље знати — предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци, гдје је чича био спустио свој џак, али
— Киша од ракије — Мудри оглас и проглас Ујутру, кад се добро разданило, чича Тришо пође низ ријеку да тражи свога мачка.
рибљем језику значило, по прилици ово: — Зар ти, чича, мислиш да смо ми баш толики сомови па да ловимо тамо неког мачка у џаку?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
А вечер је падала као слатка киша. Нисам чуо Рашиду кад је дошла, али не мислите да сам глув. Она хода као мачка и у томе је цела ствар.
Градић се чинио као заспало дете, али то је било погрешно поређење. Караново ни у сну није спавало до краја. Као мачка која полусклопљених, сужених очију вреба миша, и Караново је полуотворених прозорских окана вребало љубавнике,
Кад га узех у руке, учини ми се да се миче. Сигурно неки зец или мачка! Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида?
” Мој отац је био испарио. Важи, Рашида? понових. - Зец или куче? Може и мачка, иако их не миришем. - Не може. Донела сам корњачу. Видећеш на светлу како има диван оклоп.
- осетио сам нагли трзај читавог њеног тела, а већ је полетела на мене и ноктима и коленима и зубима као мачка. Нисам могао да се снађем, још мање да схватим то што је говорила, али било је то нешто као питање: ко онда има право
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је. Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.
Профит устане. — А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је. Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.
Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. Смеју се.
Смеју се. — Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? — То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова
Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка. Но јели су телетину. Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. — Дајте Чамчо, тог доброг „теја”.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Била је сишла са осветљеног зида као нека бела мачка, пузећи по стварима и по пећи. У тај мах госпожа Дафина примети и другу, која јој беше заобишла са леђа и која је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁹ Не ваља се, кажу у Скопској Црној Гори, да трудница удари мачку или псето да не би дете маукало као мачка, односно лајало као псето.⁵⁰ (У Гружи, пак, верују да ће у том случају дете имати болове у стомаку.
) Овај необичан скуп животиња које трудница мора да избегава, а који сачињавају: змија, мачка, вук, зец, јастреб, црв, пас, мечка итд.
Многобројне хтонске силе имају као атрибуте црну боју, а такође и многе животиње (петао, мачка) и разна средства (нпр. нож) која се користе у магијским поступцима често су црне боје.
“ По сличном принципу изграђене су и следеће брзалице: „Ремен — уз букву те јемљем“, или: „Два мачка гредом греде, једном име Кундрац, другом Макокундрац: шиш Кундрац, ћера те Макокундрац“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Читав ред плишаних животињица оцртава се према тамно, тамно плавом небу. Жирафа, жути медвед, мачка, Пинокио: из купатила се чује шум воде из туша како добује по младој затегнутој кожи.
тада носиле широке сукње, стегнуте у пасу јефтиним пластичним каишевима, а из њихове косе ширио се мирис парфема »црна мачка«. Кад би прелазиле салу, те хаљине су се клатиле тамо-амо, попут зањиханог абажура стоне лампе.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
То значи: жена је у кући господар, јелте? (Извуче.) „Може ли вам се на вашу реч веровати?“ ДЕВОЈКА: „Мачка је мени најмилија у кући.“ МЛАДОЖЕЊА: „Шта би мислили кад би се удали?“ ДЕВОЈКА: „О, како су срећне удовице.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
обележено је том врстом надахнућа: Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А мишеви шапућу: дабогда!
У сећању мојем нигде светла зрачка; Оца ми је, јаој, прогутала мачка, Једноставно је несрећна животињица која би, да може, управо тако оплакивала своју муку.
Међутим миш још мрда, мишу су мало и мраз и мачка мишомор. У обе наведене песме избор речи био је веома скучен, циљ необичан и јасно одређен — илустровати употребу и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Како га је раширила! О како је леп!“ Рече дете, па упусти, Утече му тица лепа, А мачка се за њом спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао!
“ Па с' помами, па силно поскочи, Засјаше му с' кâ у мачка очи, Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо, свете луди, Кôно данак теби јадну
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дана, иза Бурћева, кад се Раде с Брдара већ био устоличио у нашој кући, стриц Ниџо мотао се около накостријешен као мачка пред псом-уљезом. Сви су га смиривали и митили: — Дај болан, не рондај више. Пусти на вољу старом човјеку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.
И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво. После? — Мирно је, тихо. Чује се како мачка преде и кокош у кујни кљуном бије по тепсији и саханима тражећи мрве. Све куће миришу на масно и силно.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна уједанпут постане мачка па врапца за врат!
Господар се обећа и узме његов новчић, па пође на пут. Путујући тако нађе крај мора неку децу која су била изнела мачка да га убију и у море баце. Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: — Шта је то, децо?
Онда он извади новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка. Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка.
Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка. Он однесе мачка на галију па пође даље путовати: и тако путујућу једанпут дуне јаки ветар те однесе галију богзна
Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка. Он однесе мачка на галију па пође даље путовати: и тако путујућу једанпут дуне јаки ветар те однесе галију богзна куда, да за три
Онда се господар од галије сети свога за новчић купљеног мачка, па рече домаћину: — Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана.
После вечере отиде господар од галије те донесе свога мачка, и рече домаћину да лежу без сандука, али они опет не смедну нипошто, него он сам остане тако да спава.
Онда он пусти мачка, а мачак кад опази толике мишеве и пацове почне их хватати и давити па све на гомилу свлачити, а и миши и пацови
А после три дана није се могао ниједан ни видети. Онда домаћин за мачка напуни путнику галију пуну сребра и злата. Потом наш путник пође с галијом кући.
— Здраво био, путниче! — одговори мачка. Војник се зачуди мачјем говору, па јој рече: — Који враг тебе научи људском говору?
Војник се зачуди мачјем говору, па јој рече: — Који враг тебе научи људском говору? — Е, научих се — одговори мачка... — Него окле ти сад, војниче, овуда?
— А били ти служио? — запита га мачка. — Би', зашто не би', — одговори војник — само ако има доста 'љеба и ракије. — 'Ајде са мном, — одговори мачка —
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Ваше пиће? —Парадајз-џус с малим белим мишевима. —Какви сте ви, у ствари? —Ја сам као мачка: баце ме на главу ја паднем на главу! — Шта мислите о најбољим годинама за једну жену?
Само се некако сва увучем у себе као мачка, а једино се примећује да сам узбуђена по томе што као малчице пребледим и што ми глас пређе потпуно без икакве везе у
Увати ме паничан страх. Најрадије бих се завукла у рерну нашег шпорета и тамо прела као мачка. За почетак, уфурам у телефонску говорницу и обрнем неку Љиљу. Није код куће!
Одједанпут, та мачка је вриснула: „Јао, ено га Том Џонс!“ и, заиста, био је то Том Џонс, али шта има везе, мислим, кад већ држи свог човека
Чека ме једна мачка! Сутрадан се појављује сав изгребен и изуједан. Седи и смешка се тајанствено, онако швалерски. „Три грозда“ захватила
Смак света! — Не можете ни да замислите каква је мачка! — хвали се Аца Кец својим шлогерима за столом. — То је невероватно осећање, када се пробудíш, а она поред тебе на
Без ичега! Онако, мислим . Што је нај смешније, испоставило се да Аца Кец није ништа лагао. У питању је заиста била мачка — али права! Провалили су га кад јој је куповао сардине и белу џигерицу.
Чак и он. Луња тако наш ил шљакаторе улицама, база ли, база, кад види — нека мачка из унутрашњости, исто сама! Да је пардонирам?
Па где ћемо? Код мене. А где радите? На телевизији. Може, каже мачка из унутрашњости, само не знам шта ћете после мислити о мени? После Чега? — пита ил шљакаторе.
„Јао, што имате феноменалну станчугу!“ — каже мачка из унутрашњост и разгледа телевизор у бо- ји, каучеве , бар и регале „Јао, што је дивно код вас,“ каже она и разгледа
После ти се они покрију завесом, па буји баји све до сутра по подне. У шестака по подне пробуди ти се најпре мачка из унутрашњости; неко јој, то јест, прича одмах поврх главе. Ко је шта је?
“ И таман да каже: „Режија, молим филм!“ —- кад у кадар, ни пет ни шест, улази мачка из унутрашњости огрнута само завесом и то провидном. Боса, на часну реч!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођ
Пијетао дотле кукуруз кљуца и богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла виткога стаса, на сваком
Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!“ Узалуд Мачка дозива друг, далеко бјеше зелени луг. Стари се Мачак за ловом вије, Пијетлића свога ни чуо није. . . . . . .
Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај.
У густом мраку без једног зрачка однесе бура барку и Мачка у дивљем трку свом... На небу зора јавља се сива, по мору капа Мачкова плива. Пусто је на све стране ...
Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти, лола стара, све за душу Мамузара.
је Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на мачка пијевац скочи, па дрекнуше сви у глас: „Драге газде, ево нас!
Мамуза рибу и лулу чачка. „Пожури, соме, чека те мачка!“ Наједном Тоша допаде трком, у крило чичи лупи ко врећа. „Помагај, стари, ако си другар, долази, ево, најезда
“ Само што рече избечи очи погрби леђа, на мачка скочи. Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву.
У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.
тресе се сав, док пред њим риче гривасти лав: „Ви ли сте Трифун, овдашњи млинар, иначе назван Триша, ви ли то мачка мучите Тошу попут најгорег миша?! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?!
! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу, и сир, дабоме, и разне ствари подобно томе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Фирија дракулуј! — мрмљао је Крста колутајући очима, и пође лагано као мачка, гледајући испод ока, не би ли га нашао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— О Аго, викну Анђа. — Ој, одзива се ч'а Марко. — Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. — Е јес', неће мачка рибе. Деде ти само почни, па да видиш 'оће ли. — Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
(за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.
« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И ЗЕЦ 98 ВРАНЕ У СВАНУЋЕ 100 РАСПРАВА У ПАРКУ 101 МИШЕВО РОЂЕЊЕ 102 ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ 104 КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ 106 МАЧКА 107 ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК 108 БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ 110 КАКО МИ СЕ КРАЈ УВА ОГЛАСИЛА
Миш зачикава мачку, а она Или неће, или не сме: Седи на прагу, сва преподобна, И слуша народне песме. Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не? ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу.
То ти је прави живот: у каквој старој појати Спавати и грицкати; грицкати и постојати. МАЧКА На рубу шуме: црна мачка. Ах, та упорност посматрачка! Да ли је заспала?
То ти је прави живот: у каквој старој појати Спавати и грицкати; грицкати и постојати. МАЧКА На рубу шуме: црна мачка. Ах, та упорност посматрачка! Да ли је заспала?
Ал чини ми се да знам шта му је: Заљубљен је, тако ми Бога, Иако ни сам не знам у кога! Јер има негде једна мачка, Светла и добра ко играчка, Са очима ко два маслачка, Ах, тако ломна, и слабачка, Чиста ко љубав прва, ђачка...
Јер има негде једна мачка... БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео
Недеља мирује ко роса на цвету , И све је благо као полусан... Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он избуљио очи а наћулио уши, чисто као да се диви и у себи есапи: е мачка није а мачија работа! А кад му се додија слушати, одиже гушу, па поче и он и утањи што је љепше умио своје предиво.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија. Глади се као мачка. Гледа као маче у тиче. Гледи ко змиче из траве. Господски иде као патка по дубоку виру. Грају као овце с попаса.
Пало му на памет као псу рамати. Подмеће као кукавица јаје. Понио се као да је добио бијеле пчеле. Промеће се као мачка међу стаклићима. Провукао се као пас кроз росу. Ради као кртица. Раширио се као жаба на води. Ретко као бела врана.
Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило. Ћути као риба. Ћути у добру као буба на дудову листу. Умиљава се кô мачка. Ушкиљио очима као лисица на кокош. Хукће као јејина. Цепти као риба на просуљи. Цичи као змија у процепу.
Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски. Пазарио као пас на вашару. Пазе се као мачка и миш. Паметан као попино прасе. Плива кô сикира по земљи. Поуздано као кратак штап у дубокој води.
ЧАРАТАН Човјек који се роди у марчаној свијећи (луни), па прије него је крштен, пријеђе преко њега мачка или другова какова погана животиња, зато послије остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога
где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе, где петао не пева, где не лаје, где мачка не мауче. Иди и тамо се скраси, овде места немаш. Пошао Станимир, Санимир и Гинимир.
“ — Нећу! — Причекај се, један мишу, Ја ћу на те мачку довест’, Нека тебе мачка једе. И доведе једну мачку: „Једи, мачко, овог миша!“ — Нећу!
И доведе једног хрта: „Једи, хрте, ову мачку!“ Стаде хрт мачку јести, Стаде мачка миша јести, Стаде миш седло јести, Стаде седло коња бити, Стаде коњ воду пити, Стаде вода ватру гасит’, Стаде
Мени пласт рече: — Ево има три године дана Како мене подгризају миши. Ја одох мачки, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека
Мени мачка рече: — Ево има три године дана Како нисам окусила сала. Ја одох браву, Да ми брав сала дâ, Да ја сала мачки дам,
Ја одох браву, Да ми брав сала дâ, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека
Ја одох ’расту, Да ми ’раст жира да, Да ја жира браву дам, Да ми брав сала да, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама.
ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.“ У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гувно, и тражећи миша стане шушкати по слами.
Свиња подигне главу, да види, шта је, | а мачка помисли од њезине сурле да је миш, па скочи, те свињу шапама за нос. Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у
Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа
148. Буа. 149. Катанац. 150. Трн. 151. Кантар. 152. Вериге. 153. Точкови. 154. Витао. 155. Саонице. 156. Мачка и миш. 157. Крмећа сурла. 158. Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар.
Господар се обећа и узме његов новчић, па пође на пут. Путујући тако нађе крај мора некаку децу која су била изнела мачка да га убију и у море баце. Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: „Шта је то, децо?
” Онда он извади онај новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка. Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка.
Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка. Он однесе мачка на галију па пође даље путовати; и тако путујући један пут дуне јаки ветар те однесе галију Бог зна
Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка. Он однесе мачка на галију па пође даље путовати; и тако путујући један пут дуне јаки ветар те однесе галију Бог зна куда, да за три
” Онда се господар од галије сети свога за новчић купљенога мачка, па рече домаћину: „Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана.
” После вечере отиде господар од галије те донесе свога мачка, и рече домаћину да лежу без сандука, али они опет не смедну ни по што, него он сам остане тако да спава.
Онда он пусти мачка, а мачак кад опази толике мише и пацове почне их хватати и давити па све на гомилу свлачити, а и миши и пацови
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.
— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ! — Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку. — А куда ћеш ти? — пита Срдар Мачка. — Ја... онај... — Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.
хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу. Мачка остави пред црквенијем вратима да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно
Зар не видиш да се „обука“! Зар ниси знâ? — О, Исусе! О Дивице! — узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.
Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога. Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи. Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12—13 година.
Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка. Бакоња је само истрчао из кујине да види тај обред, па се опет вратио.
Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца. Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: —
Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка тако је био разјарен. — Е, јес губа! — рече најзад Бујас... — Сад виђу каква је губа!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Хоћеш у Алексу да ти се закунем да ми је Ђорђе давао прасе за онога мога шареног мачка? Каже ми: „Дај ми га, Анђо, ако за Бога знаш, остаће ми Роза без ручка.
“ Ни за кесу дуката не бих ти ја дала да закољеш мачка, рекла сам му. — Откуд би, жено, таква госпођа као што је Роза јела мачке кад носи чизме боле од среског капетана?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка? Једва сунчева зрака понекад залута, заигра по зиду, каже: — Улови ме, улови! — па оде. Девојчица напрегнуто ослушну.
Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка. Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе!
— Ово ти није ни за страшило! — Знам да није! — одговарао је старац. — Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови?
Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака. Убрзо оданде допре неки лагани звук. Ах, то је мачка прела! Старац се окрете ка дворишту, али у први мах не спази ништа.
Тако и зору дочека. Виде голубове превртаче на небу, чу шкрипу ђерма и одлучи да не спава. Смешно се истежући, мачка је лизала реп, а сунчане мрле шарале собу. Сат откуца осам, па пола девет.
— узвикну Ферфелин онога дана кад царевина Ферфелина освану ограђена високим, стрмим зидом, уз који ни мачка не би успела да се попне. — Ко каже? — као жива ватра плану цар Пелетин.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Један од његових ученика, Глаукос по имену, а најмлађи од свих, примаче се као каква мачка њему „Причај нам, учитељу, о Египту!“ „Та причао сам већ!“ „Али не нама најмлађима!
Онда га папа посла у изгнанство. Но као што се мачка, како год је бацио, дочека на све четири ноге, тако и наш Георгиус издејствова своје помиловање, врати се у Рим и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Збогом. У бунар, сигурно у бунар, као мачка. Или можда јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола вештица, а можда сам ја баш та
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим би се два по три пута сав промешкољио, као да хоће да кроз овратник истјера мачка који му се увукао под кошуљу. Онда је покушавао прислонити подбрадак на виолину тражећи прави положај.
Извини, али, за овај пут, то се неће дозволити!... А, тако! Онда је опет све у реду. Ти се играш са мном као мачка с мишом!... Ох, ох! Малко претешка ријеч! Реци радије тврдоглавост, или тако нешто!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту баџа нареди те га бацише у рупу, а за њим бацише једну велику стијену. За њим бијаше пристала мачка и куче, те по бабиној наредби и њих двоје за њим бацише у јаму.
До неколико крену кучка и мачка опет да иду, а он ти се лијепо ухвати штенету за реп, па за њима понајлак побаучке. Нијесу дуго ишли, кад дођоше на
Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину. у некакав вилајет. Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па почеше давити, а миши сви побјегоше к цару.
Док ево ти некаква старог сиргавог великог мачка, изиђе пред мачке, па виче: — Камо вас, миши! Излаз̓те да видимо какав начин одсада бољи но досада међу нама.
на њему самар, а магарету ни коњу не слични; ено ножице као у терзије, а терзија не може бити; ено брци као у мачке, а мачка бели није.
се зовну најстаријега и најпаметнијега из села да им он каже шта је; а он: — Скакавац није, ни терзија, ни тица, ни мачка, него нешто живо те једе и пије, а како се зове то наш посао није.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
”О, око педесет девет”, одговорио сам. “Зашто?“ “Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.” Месец дана пре него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Нос јој је као струк каранфила, образ црвен као кармажинска кожа, а коса црња него нашег мачка реп. ФЕМА: Ух, ух! Иди, док нисам све повратила. Анчице, дај сирћета! ЈОВАН: Немојте, сад ћу ја сам донети. (Пође.
Петровић, Растко - АФРИКА
Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки
Никакав одговор. „Мачка!“ кажу црнци који не смеју чак ни реч „пантер“ да изговоре, како га тим не би привукли на себе.
— упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека животиња ушла за време док сам писао. — Сигурно тигрова мачка, — рече он дремљиво; — само она долази до колибе! Не бојте се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А она четворица још се нису вратили. — Трчи до пешака док нису отишли. Он излете као мачка и погурен отрча. Наскоро су се вратили са сандуцима муниције које су нашли код пешака. Били смо мало мирнији.
На кревету је лежала једна мачка! При светлости, и од лупе врата, мачка се протегли и умиљато изви на леђа. У једном углу била је прислоњена пушка, а
На кревету је лежала једна мачка! При светлости, и од лупе врата, мачка се протегли и умиљато изви на леђа. У једном углу била је прислоњена пушка, а на земљи је расуто неколико бомби.
У једном углу била је прислоњена пушка, а на земљи је расуто неколико бомби. Све сурово и хладно. Само је мачка уносила неку интимност у ову подземну јазбину. Позвао сам онога војника.
Али ми никако није ишло у главу откуда ова мачка у пешачким рововима. Помиловао сам је. Мачка се опружила и почела да преде.
Али ми никако није ишло у главу откуда ова мачка у пешачким рововима. Помиловао сам је. Мачка се опружила и почела да преде.
Земуница командирова била је осветљена. На столу су лежали његов револвер и шест бомби. Када смо ушли, мачка скочи на сто, и поче главом да трља око бомби, као да се умиљава. Затим оњуши револвер и стаде да га лиже.
У земуници је владала гробна тишина, као да међу нама лежи мртвац. Мачка се протегли и скочи му на крило. Он је погледа, потом превуче руком преко њених леђа, климну главом и тихо проговори:
је погледа, потом превуче руком преко њених леђа, климну главом и тихо проговори: — Е, мој, „Баћко“ — тако су звали мачка — нема више нашег доброг друга Драгана.
Ћипико, Иво - Пауци
—И насмија се. — А да! Да вам право кажем: Петар купује мачка у врећи. Ја не бих, али свако је господар својих пара! Старци и сестра слушају.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Обрео се он тако једнога дана пред Лаушем. Околишио је најпре као мачка око вреле каше, курвински се око њега окретао неколико дана, док му није издалека ставио до знања како је он ето и од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
од њих, омањег је раста, широког чела, обријана лица, упалих образа; и очи су му дубоко упале, али се светле као у мачка. То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Кроз наоко свакидашњу сцену игре детета и птице која се грубо прекида вишом силом/сплетом околности (мачка уграби птицу пред очима детета) песник слика прву спознају о тамној страни живота која, представљена кроз симболичко
Како га је раширила! О, како је леп!“ Рече дете па упусти, Утече му тица лепа. А мачка се за њим спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја сам је прозвала златном рибицом; и шалила сам се с њом, кад не слуша, да ће је мачка појести. Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону
На крилу госпа Нолином је мали Бата Милушић, а у његовом крилу корпа, а у корпи мачка и шарени плајвази за цртање. — Погледај га добро, Јулице: по лику, чиста и јасна баба Талијанка, твоја мати; а на тебе
се деси нешто што људма збуни памет и отвара срце и кесу: неочекивана болест, туча, запаљен шпиритус или бензин, бесна мачка, утекла слушкиња, обијена фијока, анонимно писмо, јединац синчић на крову с којег не уме да сиђе, итд.
језика и чисто паланачких истурених прозора који су по дну имали стаклену плочу тако да ни уза зид приљубљена мачка не би могла проћи неопажена; сем тога двога, а можда и још десетак других ствари, паланчица је била у неким правцима и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
је његова помајка питу или завијачу сакрила коју он не би нашао, или сам, или ако би му млого било, с децом појео. Мачка у кући није нигда мирна била, нит је дана прошло кад је не би он с кером завадио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Та вежба ми је донела и друге користи. Када год би ме потерала каква организована породична хајка, ја бих се као мачка гоњена псом успео на високи орах, сео бих горе на гране и гађао бих орасима своје гониоце.
“. Министар полиције успузао се као мачка уз једно дрво и одважно скочио са овога на кров, јер га је момак каменицама гађао, а ја сам сретно прескочио плот,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како је весело крчкала чорба! Како успављујуће прела мачка, пролазили облаци иза окна, падале кише, смењивала се пролећа и зиме.. — Држи се још мало, стари! — шапутао је старац.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се
ме тетка Гњави ме чешаљ Машна и четка Гњави ме брица Који ме брије и брат од стрица Који ме бије Гњави ме мачка Кад лови миша Гњави ме мокро Кад пада киша Гњави ме ујак Гњави ме ујна Ујак је широк Ујна је бујна Гњави ме
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним очурдама.
— А ти на дрво! — дочека Стриц који је пред свим потјерама и опасностима увијек бјежао на прво дрво попут уплашена мачка. — Не, не, у шуму, у хајдуке, као мој чукундјед Јованче.
— Не знаш, па зато нећеш. Не знаш, не знаш, баш, баш! — Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти! Обојицу је данас истуко. Ено их, остали су у затвору.
ђаци те школе читавог живота замишљаше земљину куглу у ономе положају у који је постављена вјештим рукама дјечака Мачка на полумрачном тавану сеоске куће, уз опасно зузукање оса, које су малишану сметале и поквариле му мајсторију.
Лазара Мачка подиђе језа. Чврсто затвори очи и поче да шапуће: — Знам ја, знам, нијесте ви ни бабе, ни дивови, ни медвједи.
Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали. Кврцну само ороз, али то мајстора Мачка више уплаши него да је загрмио топ. — Пази, заборавио сам да је потпрашим барутом! Е, јесам нека шепртља.
Оно звијере, као да је слутило да се ради о његовој кожи, одједном подиже главу и загледа се право у Мачка. Дјечаку од страха стадоше очи. — Мајко мила, колики је! Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави!
“ ВИИ Дружина малог Јованчета полако је расла. Дан-два послије Мачка и Потрка, Стриц је у логор довео новог друга, Ник Ћулибрка.
ИX За малу дружину сад је настао најзанимљивији посао: уређивање логора Тепсије. На предлог Лазара Мачка најприје се приступило изградњи колибе.
од кутије за ципеле на коме је стајао натпис од крупних штампаних слова исписан широком мајсторском оловком Лазара Мачка: „Овдје живи храбра чета харамбаше Јованчета.“ ИX Настављало се уређивање логора.
Све је то трпао у двије старе вреће мајстора Мачка, па су он и Вањка Широки носили у логор. Ђоко Потрк и Ник Ћулибрк чували су за то вријеме стражу и чим би се чуо
— Јеси ли ти то, Лазаре? — Ја сам, ја. Еј, не бацај се! Иза стијене, са стране, помоли се ознојено лице Лазара Мачка. — Шта то радиш доље? — зачуди се Јованче. — Доћи да видиш. Јованче се спусти у Јаругу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му Маном.
Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута... Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Призрен!... Мори, па и да си нема паре, што је па заб то?!