Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У част мачкова повратка, чича Тришо приредио је велику гозбу и на њу позвао крчмара Винка Шљивића. Било је то славно весеље и пијанчењ
Одлазе у госте у велико војводство Миша пророка и тамо под старом крушком воде дуге разговоре. Једном годишње на дан мачкова повратка, чича Тришо и крчмар Винко Шљивић састају се код воденице, пију као рибе и пријете мјесецу: — Чекај ти само,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова друга, покојног Пијетла.
На небу зора јавља се сива, по мору капа Мачкова плива. Пусто је на све стране ... Тужно се јутро над водом рађа. Куд ли је твоја отишла лаћа, јуначки капетане?!
СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) УВОД Оглас по оглас ево се ређа у славном листу „Мачкова пређа“. Читам их редом пред први мрачак, пишу их: деда, псето и мачак.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ехе, идем опет на ону крушку. Тек сам био почео да берем. Иза букве се опет показа Мачкова глава. Ударац поново тресну по спавачу. Стриц скочи сад још више поплашен. — Шта је сад ово?!
А ове рупе на шеширу? Погледајте само! Је ли ово од пушака или од мачкова репа?! Ник и Јованче стадоше радознало разгледати прорешетани шешир, док је Луња презриво зурила некуд у страну као
на туру у јаругу, а кад Јованче извуче жбун из пећинског отвора, старац повири унутра и рече с олакшањем: — Ех, света Мачкова Пећина! Добро сте јој име дали. Ја бих јутрос и за мишју рупу дао дукат, а камоли не бих за оволику јаметину.
А погледај рупе на мом шеширу! — разгоропади се Стриц — је ли то од пушчаних зрна или је од мачкова репа? Битка се преносила некуд улијево од Гаја, а кад изненада запуца однекуд и с десне стране, Ник Ћулибрк само
— Близу је поток, воде има доста, близу пут, а у близини је и она чувена Мачкова пећина. — А зашто је зову Мачкова? — зачуди се командант.
— Близу је поток, воде има доста, близу пут, а у близини је и она чувена Мачкова пећина. — А зашто је зову Мачкова? — зачуди се командант. — Због неког дјечака, Лазара Мачка, који је први пронашао улаз у њу.
— Ово ће бити мој насљедник, пазите што вам кажем. Једина Мачкова мана била је та што је почео мало с висока гледати своје старе другове, све сем Јованчета, вође дружине.