Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е јест, вјере ми. Ђаво је однио, алај ме престраши! — Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи. — Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив!
весело је јездио на хајдуков гроб, да се закуне на вјерност чети и трком се враћао назад у Гај да се нагледа логора и Мачкових мајсторија. А у логору је, ваља признати, сваки дан дограћивано нешто ново.