Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Пао, па пао, што се то тебе тиче! Како је још увијек био поспан, он пригрну Мачкову врећу и поново леже. — Ехе, идем опет на ону крушку. Тек сам био почео да берем.
Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у Стричеву, па у Мачкову и тако редом, брао кукуруз, копао кромпир и чупао роткве и слатку репу.
Једног зграби за ногу, другог за тур, некој стрини подера сукњу. Морадоше јој зато набацити на главу стару Мачкову врећу, угурати је унутра и врећу завезати. Па ипак је куја и унутра ђипала и урлала да је врећа све поскакивала.
— Сакријте се у нашу пећину — промуца Јованче узбуђено. — Какву пећину? — прену се Николетина. — Нашу пећину. Мачкову — објасни Јованче. — То је Мачак пронашао кад смо се прошле јесени крили од школе.
Нико од њих није ни слутио да је муниција већ склоњена на сигурно мјесто, у Мачкову пећину. Кад чу за бомбардовање, Стриц се сјури низ дрво окретније од какве вјеверице. — Дружина, трком у пећину!