Јакшић, Ђура - ПРОЗА
се зачују као гајде, после кукурече, рекао би човек неки огроман петао; а кад замауче, заклео би се да је најстарији мачор што га има у селу... Е, не мож’ поднети!...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
једног ловца мишева — забрунда Брко, а његова срдита жена само ме погледа и викну: — Па то је неки стари препредени мачор, лопов од главе до пете, по носу му се познаје! Кладим се да ће тај читаву ноћ висити горе на нашој сланини.
Посљедњи који се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у туђе кујне и крао јела. И Јову је често посећивао и пленио га, зато га је Јова и прозвао
Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио (»јер тој поганој секти не може се веровати«, — говорио је Јова).
И заиста, мачор се још три пута јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва три пута
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
као и невиђеном љубављу за сав људски род, укључујући ту и нас две — милује маман по коси, грли је и умиљава се као мачор у фебруару, обећавајући брда лове, прави виски, праву кућну помоћницу, све, и то већ до следећег примања вештица,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад погледаш са врха горе видиш у дољи — трепери море, бијеле се једра сјајна ко дан, то плови Мачор капетан; вије на вјетру заставу ратну, по свијету тражи рибицу златну.
А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут,
А даље, корак само, новога чуда ето: некакав мачор строги купцима нуди псето. Насред вашара бучног голем се курјак дере: „Продајем целу шуму, идем у калуђере!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану. Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану. Оно што пролази, то се не враћа: Спавају сложно као браћа.
ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК У соби, крај прозора, мачор тугује Са неком тајном муком другује; Мутан, ко сунце после олује, Неизрециви бол болује. Годинама мачор самује.
Годинама мачор самује. Шта ли му је? И шта да му је? Ох, не питај, не дирај тугу! Све се врти у страшном кругу: Час на северу,
Све се врти у страшном кругу: Час на северу, час на југу, Сунце клизи низ своју пругу. Погледа, каткад, мачор кроз стакло: Е да ли се штогод помакло? Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”).
БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је
је јео, пред вече тихо прео И никад није закорачио у свет бео; — А летос, у јулу — јер јул је месец луд — Мој стари мачор оде незнано куд. Ходајући, волео је, тако, мало да гега.
Чинило нам се — у веке тако биће. Чудан је, и неухватљив, свет мачији; Мачор мој, у свему, бејаше другачији — Лен, доброћудан, трапав као слон, Узвишеним мислима и философији склон; Волео је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бре, што си чудан!... Зар не видиш колико је и он ужагрио очима као мачор — вели Топлица Живадину. — Није ваљда луд. Него ти си пијан, те не видиш.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Дај руку, ја ћу те повести — протепа добродушна Луња. Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води! Нећу, па макар ишао на глави. Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И сам стари пензионисани председник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор“, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, — он би се бранио да му није ни до каквог
и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство. Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи!