Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом. Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: — Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
излазило, Крваво је онда залазило, А сувише два крвава данка Гореаше огањ без престанка, За небо се пусти дим машао — Онда сам ти оца упознао.
Проклета му и душа и рука, Својим гвожђем допануо мука, На мукама руком се машао, Живо срце себи ишчупао! По средини пресече он Рајка, Остаде му саморана мајка, Још раздвоји на коњу Радојка,