Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Још ти се швигар огњена репа у вечној муци вражија чепа по паклу вије, А ти се жељом искушитељке машаш очајно пропала раја, да паднеш опет са златна краја празне петељке: Та још ни репа ниси расплела од умиљаја
још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом славе твоје надрту, евински роде! Ал' нема раја!