Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
80 16. ПРАВДА И КРИВДА. 81 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА. 83 18. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 85 19. ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. 86 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. 88 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА. 90 22. КОПАЊЕ БЛАГА. 91 23.
(Правда и кривда), 19. (Ђавоља маштанија и Божја сила), 20. (Побратимски дарови), 21. (Калуђер и четири грјешника), 22. (Копање блага), 23.
И тако остане и до данас. 19. ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. Крене једно јутро царев син у лов. Гацајући преко снијега почне му точити крв из носа, па гледајући
Ондар царев син виђе да су ово ђавоља маштанија, прекрсти се пут истока и кликну јакога Бога у помоћ, док пуче муња из неба те сажеже ђевојачку мајку, и под њом се