Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зна то моја Стојна боље него ма ко... Мађије су оно!... Хе, главо! — Биће, Никола, биће баш да су мађије... О томе су ми већ и други приповедали, — рече
Зна то моја Стојна боље него ма ко... Мађије су оно!... Хе, главо! — Биће, Никола, биће баш да су мађије... О томе су ми већ и други приповедали, — рече кмет-Радован.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
покретањем изазива равномерно притицање зрна под камен чекмеџе — фиока чест — део чилаш — сив коњ чини — враџбине, мађије чошне чакшире — чохане чакшире чрез — помоћу, кроз Џевап — умирење, задовољење џенабет — зао, напрасит човек Шара
Африка
мистерија добија и по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота. Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци.
Оплођење је дело мађије, а физички сусрет је један од услова да се мађија збуде. Код примитивца не постоје појмови о природним законима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар погибија тог несретника, на Бегеју, да разори брак Трифунов, који је био тако топао? Зар то нису некакве мађије? Петар се, међутим, свему томе смејао. Каже, одобрава Трифуну! Мушкарац прави, не би ни требао да се жени, официр.
А узалуд и жеравицу уносили у кућу, на ватраљу, против раних снегова. Ни мађије у његовом завичају не помажу. Неке веће силе, од човека, тамо, кроз облаке, владају. Зима не пита.
Нема му, кажу, ни двадесет, а ашикује са женом која има шесторо. Прати је, кажу, као сенка. Све су то неке мађије у људском животу. Ђурђе је почео да прича, до ситница, како су нашли ту несретницу, што је отишла у Бегеј.
Да су то неке мађије у људском животу. Да се то, са њима, игра онај крвник стари, свих људи. Нечастиви! Покуша дакле да освести жену, да
Да га чује, још једном, да каже: Некакие су враџбине, уроци, мађије, на капетану Радоевич. Сања, каже, неке Францезе, које је поклао, па му у сну долазе, да га везују, и кољу.
Трифун се хвалио да ће, наксутра, преузети команду, над ахтирским пуком, као заменик команданта. Некакве су мађије на њему, каже, јер наксутра је понедељак, а дан Светог Трофима – као наручен. Чега све нема – рече Трифун – у Росији!
Руски народ, Москву, Санкт-Петерсбург неће ни видети, нити познати. Између њих и росијског народа, као да су некакве мађије, неки зид – они ће бити ајлугџије и неће га ни сагледати, ни пољубити. Комшије су им Козаци и Татари.
Али су ћутали. Неки удес зао, неке мађије, претварале су њихове жене, каткад, врло брзо, из пупољка у ружу, а затим у краву.
и остали, верни, својим дебелим женама, баш зато, што су то била нека чуда, која су се са њима догађала, неке грозне мађије у људском животу. Нису напуштали жену, поружњалу, која је децу родила.
Море, то су биле за Исаковича, и све те исељенике, неке мађије. Павле је, у рату, био стигао до Прага, до Францеске, па чак и до Оландије, али на обалу мора, никад дотле, стигао био
Онако, како је замишљена, из људске фантазије, росијске фантазије. Њу је створио Петар, цар, несхватљиво, као из мађије.
Биће да је, уочи рата, помислио да су, не само љубави и швалерке преваре и мађије, у људском животу, него и то доба у ком је живео, и та Европа, кроз коју је био пројахао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
скинули ове чини, купају се у води у којој се налази расковник, биљка позната по томе што може да растури, раскује мађије.
⁵ Молитва се обавезно ставља у воду за купање новорођенчета због тога „да га не обиров мађије“.⁶ При повратку, онај ко носи кући „водицу“ мора добро да пази да нигде не спусти суд са молитвеном водом, јер ако
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Путник никако да се начуди чуду, те га упита: какве мађије зна. Овај извади мараму и рече да она има ту силу. Онда онај: — Хоћеш да ти дам овог магарца за мараму?
Они се дигоше да путују, царев слуга на магарцу а путник пјешице. Путник никако да се начуди чуду, те га упита какве мађије зна. Овај му исприча да ту силу има марама коју је добио од цара.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“. Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми
КНЕЗ ЈАНКО Не ђетињи, кукала ти мајка! Збиља ти је памет сву попила. ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“ Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања,
не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа. А међутим, Софкиним одласком, жене и де— војке као да се сасвим ослободиле.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сачувао те бог као јаје с тавана! Све ти црно, а очи бијеле! Смеле те најтеже мађије! Сунце ми те кроз воду гријало! (тј. да се утопи). Траг ти се по злу познавâ! Трње вро, по трњу ’одио!
је мало налик на вјештицу, али се не може као она претворити у другу животињу, него носи уза се различне мађије, као на примјер игле без ушију, сиједе длаке из главе, осјечене нокте, пређу која је сагрињала, црну вуну итд.
Приповиједа се да су гдјекоји овако замађијани људи молитвама свештеничкијем (испод петрахиља) избљували све оне мађије којима су замађијани, па најпослије и само своје срце.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Имаше некакав цар јединка сина, који му већ до оружја дорастао бјеше, па шетајући један дан наступи на мађије, оболи и клијенит остане савртијех нога и рука.
Петровић, Растко - АФРИКА
мистерија добија и по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота. Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци.
Оплођење је дело мађије, а физички сусрет је један од услова да се мађија збуде. Код примитивца не постоје појмови о природним законима.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Прилепило му се кај ч. за јајце« (каже се, као утук, о женама које чине мађије, Караџић, 1, 1899, 18). Ч. боце, стуцане, самлевене и испржене у масти, употребљују се као спољње средство код
Орач ћути док оре прву бразду — »да га не фатив мађије« (као што и жетвар ћути док носи последњи клас до амбара — »да мишеви не гризу семе«, СЕЗ, 86, 95).
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! Овој су мађије!... Куче куде је водило оро?“ па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи. Али некако не може.