Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То је било марта месеца, а маја га сахранише... Леп је то месец, тај мај!... И гробље је у њему лепше: на сваком гробу цвета по једна ружа, а босиљак својим тужним мирисом мирише.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама? Зар ћеш обувен у крваве чизме лећи у земљу, крај босих отаца? 21. мај 2000. МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ По двадесетом певању Одисеје Твој тањир је празан.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Адвокат га стишава. Тако је Пупавац дочекао у Смедереву и 25. мај. Нико не зна шта ће ту и шта чека. Знаду само да му је име Пупавац и виђају га кашто с адвокатом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чује се још од винцилирове куће ларма у кући. Једно чудо... — О мај! И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија.
— Нисам ја мáмина. — Па да чији сте? — Нисам ничија! — рече Јула као љутито. — Баш ничија! О, мај!... И-ју! Фрајла Јулијана, па, ’ајде будите ондак моја. — И-јуф!!! Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сујеверје, ишло је, код Исаковича, уз слатко православље! То је био дан преподобног Пахомија Великог. Мај петнаести. Ђурђе је одлазио, са својих пет хусара, а имао је троја кола, која су сад вукла три коња – тројке.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА 8 БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ 9 ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ 11 ЖУРКАТА НА АКРЕПИТЕ 12 КАД АЖДАЈА НИЈЕ У ДОБРОМ СТАЊУ 14 СЕЋАЊЕ НА АСПИДУ КОСАНУ 15 БАБА
БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ
БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ
ОПЕТ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, НА ДРВЕЋУ ПУПЕ ЗЕЛЕНЕ ЋУМИЦЕ ЗА ВОЛАНОМ "ЛАYЛАНДА" СЕДИ ЗМАЈ НА ЛИНИЈА КАЛЕМЕГДАН — ШУМИЦЕ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
о новом дечјем вртићу, експерименталној настави физике у нашој гимназији, трци двогодаца која је померена за 25. мај и другим сличним, узбудљивим темама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
679. ³⁰ Требјешанин, Ж., „Здравица српској здравици“, Задужбина, бр. 10, мај 1990; Видановић, Божица, приређивач: Српске народне здравице, Вид, Београд 1989. ¹ Караџић, В. С.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Кад се сви буде, Србин спавати не сме. Скупштина је одређена за први мај; ту ће се поновити наша стара права, избраће се војвода и патријарх, и установиће се војводина српска! ШЕРБУЛИЋ: Охо!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја мора ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах оставити сјајно верно око, А то је мене тиштало дубоко.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Окреће се болница. - У пламену шарлаха таласају јецаји: Дај-нам, мај-ко, кај-ма-ка! ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО И Читајући Данила (књига Башта пепео где се суђе помиње, послужавник,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Како год ви знате. АЛЕКСА: Дакле, ја имам чест мај комплимент учинити. (Пође, но удари на Јелицу.) 5. ЈЕЛИЦА, мало затим МАРИЈА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕЛИЦА: Господин барон,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица поцрвене, задрхта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем... — Мај... мајко моја!... мајко !...
— Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај. Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...
Хе-хе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да!... А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти си у мају свог живота цветног, — А мај је диван и без сунца жарка; — Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста варка.
АЛИЛУЈА Били смо деца, и на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо тихо, на помолу снова, С невиним хором скривених славуја, Мутну и тужну песму: Алилуја!
Да, мисли, жеља, снова незнан крај Хоће ли бити у гробу ил’ ван? Где црви миле, ил’ где цвета мај? Јер све је, ипак, само шарен сан!
САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје! Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се
Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад... Је ли то вечна веза, стари крај Свих трошних нада што клијају сад?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Да ми дâ познати шта је туђинство и туђ хлеб, одведе ме у Тамишвар и даде ме једном мај-стору капамаџији и трговцу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка, али принц ништа не рече. Принцу је било досадно. Баш досадно, па ето!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А један цветић што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио Најтајниј' уздисај. Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси.
Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу
Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани
Ј. Јовановић 3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засијала.
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је
“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада - сен празнога сена!
Ј. Јовановић 3мај XXИX Пођем, клецам, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без
Ј. Јовановић 3мај XXXИ СПАЉЕНА ПЕСМА Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму забачену, Што је нико чит'о није.
Зар је пеп'о тако веран, Па не пушта миле своје! - Аој, песмо, туго моја! Ој пепеле, добро моје! Ј. Јовановић 3мај XXXИИ Еј, пусто море! Еј, пусти вали! Поносни бељци, срчани ждрали!
Моје тице мале, јадни сиротани, Прошли су ме давно моји лепи дани Увело је цвеће, одбег'о ме мај; А на души оста, к'о скрхана биљка, Ил' ко тужан мирис увела босиљка, Једна тешка рана, тежак уздисај.
Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида!
“ Дижите школе, Деца вас моле! Ј. Јовановић 3мај XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ Да ти Бог да много лета, А што више с отим боље, И дуката пуста злата, Да те пуно задовоље!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
премудрост је вјечна својом вјештом руком сочинила: свеколике небесне равнине покрите су цв'јетним ливадама, мај вјечито на њима царује; боја цв'јећа вјечна и прозрачна, у правилност сваки цвијет ника ка вјештијем ткањем
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Јок. Шта је било. — Ништ’. Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији. Хо мај... како се ова младеж не чува! — А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. — Та оно није да нисам, знаш...
Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај... Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« — Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. — Имаш ли ти пасош?...
А сад да идем и ја... Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и зору; Једва чекам вече да и мени сване. 1904. КАКО МИ ЈЕ...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“Вила” се сложила са својом мај ком и ја сам спремио своје ствари и отишао са гостољубивих обала Делавера. У Филаделфију сам се вратио истим бродом
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Књижевне новине, 15. мај 1997. ДРУГИ ИНТЕРВЈУ САБРАТИ СЕ У СЕБИ САМОМ • Професоре Петковићу, пред нама је ново, прво самостално издање
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” ЖИВКА (кипти од нестрпљења): Ама, не заобилази, Васо, него читај име! ВАСА: О мај...каква си!... ЖИВКА: Прескочи све друго. Читај име! ВАСА: Ево, де! (Чита.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ТИХЕ СУЗЕ (Јуст Кернер) Тек што је данак сванô, Пробудио те мај, Ти видиш јутром рано Ведрога неба сјај. А док си ти проспавô, Купећи нову моћ, — То небо, сада плаво, Даждило
Април радо вара, уме да обећа Ал’ од речи своје издајнички бега; Но зато не клони: Мај је месец красан, — Уздај се у њега.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Распламтела си љубав, И разлила си сјај Задахнула си цвеће, Повратила си мај. Отворила си чесме Кроз горе убаве, Оснажила си песме Да славу прославе.
— Да обиђем, да посетим Твој румени цвет. Да ја видим око цвета Како трепће мај.“ Тако ми је прошаптао Један уздисај.
преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио, Најтајниј’ уздисај.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А сад, браћо! — превуче руком преко лица „Фикус“. — Позивају да се тркамо... „Ди“ су ти коњаници, мај-чини синци, и ви артиљерци, ш’о гађате: плотун здес-десна! — Ја ко пешак хтедо да погинем на... астал...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
да своје, И ти се за твоје Не штеди, но дај: Све више сведочи Да благослов точи Твог имена језик к’о небесни мај. 1841. Никола Боројевић ТВРДИЦА Разболи се ћифто (големе невоље!
дана тог најмања, Изложе се разна јела, Савијача и гужвача И пребеле погачице, Шеширићи за пекмезом, Лукумићи и мај виши И печења сваке струке, И црвена јаја ту су, Радост деце о ускрсу.
369, стр. 224—5; 2) Плач Србије у кругу њему сличних песама, Летопис Матице српске, мај 1953, књ. 371, стр. 387—8. — Плач је несумњиво била популарна песма и радо се читала; узроке томе Радојчић је тачно
у чланку Павла Стефановића, Концертни живот, Књижевност, мај—јун 1951, стр. 628. Ванредно леп пример како, скоро спонтано, настају нове песме по старој мелодији изнео је фра Грга
61—2, објавио следећу песму, која је ропска копија Суботићеве: МЛАДА СРПКИЊА Ја сам ружа пролећа, Мој је живот мај; у том ми је сва срећа Кад ја стварам рај; Нит’ на небу чека нас Од те среће бољи час, — Вели млада Српкиња, Славна
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Моје тице мале, јадни сиротани! Прошли су ме давно моји лепи дани — Увело је цвеће, одбегô ме мај; А на души оста, кô скрхана биљка, Ил’ кô тужан мирис увелог босиљка, Једна тешка рана, тежак уздисај.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ауѕ В. у. Н., 7, 1901, 695—696. ЈАБЛАН Паппел (популуѕ пyрамідаліѕ). Јаблан. У Пољици (Далмација) ј. се узима за мај: он бива 1. маја посечен, окићен барјаком, и уз пуцање пушака усађен пред кућу главареву, где остане дуго времена.
Ј. има извесну улогу у љубавној символици. На дан 1. мај момак га поклања својој драгани (ЗНЖОЈС, 10, 51). У народној поезији испод ј.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај. Но даље с тугом!... Мило дете, Тим нећу да вас морим сад, Ја волим кад се насмејете, И мене онда мине јад.
Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди? Увенула младост, ил' одбегли мај? Куд ми сетни поглед у даљине блуди? И чега се тиче горки уздах тај?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
помоћник министров саопштио велику новост: Васељенски Патријарх, највиши поглавица православне цркве, сазива за први мај у Цариград конгрес свију православних цркава.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај!
Тамо цвеће дивно цвета, Ох тамо је сада рај, Не можемо мировати, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај! Тамо ћемо цвеће брати, Ти нас Боже погледај.
Тамо ћемо цвеће брати, Ти нас Боже погледај. Ми ћемо ти хвалу дати, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај!
Славуј ће нам попевати, Док не буде дану крај, Ми ћемо се наиграти, Весел' ће нас мили мај – Хајдмо сви у гај! МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју. — Ако хоћеш, веруј ми. — О, мај, то сад први пут чујем. А је л' свако који напише песму треба да буде осуђен на робију?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
28 Земља дуго тврда и нехатна оста, Но мај цветни дође, па издашна поста: И све кличе. све се смеје и весели, Само моје срце смејања не жели.