Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Јања има новци, Јања има велико дукјану, Јања је богато човек. О, оћи да умри Јања, оћиш да вичиш: „Јао, мајки моја, да правим Јању од блато!“ ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, ПЕТАР ЈУЦА: Ево Петра. Можемо га послати по жице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да пол испитаника, како то показују резултати, није повезан са високим вредновањем порода, односно да између очева и мајки нема статистички значајне разлике у погледу овог става.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох! Благо оном, ко ће да гу пије. ЉУБА: Однеси мајки. СТАНИЈА (окреће се): Кјерко, ја би ти села. ЉУБА: Па ти седиш.
То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити. Сваки дан је боље и боље. ЉУБА: Мојој мајки не допада се ни ова мода, него оће по старом.
СТАНИЈА (Љуби): Па ко беше то момче? ЉУБА: Кажем ти, наш Велимир. СТАНИЈА: Зар нешто не може? (Устане.) Велимире, мајки, што ти је? ВЕЛИМИР: Није ми ништа. ЉУБА: Тако он има нарав. СТАНИЈА: Ама ја видо отоич, где се он искриви.
Куку, ко ће га још покварити? ВЕЛИМИР: А који је народ просвјештенији од француског? ЉУБА: Зашто не приповедаш што мајки, како се живи у Паризу. Дела, вере ти (узме му новине из руке и метне на астал), приповедај што.
ВЕЛИМИР (опет треје чело дишући): Ја! Ја! (Узме новине.) ЉУБА: Та де приповедај јошт штогод мајки. ВЕЛИМИР: доста сам приповедао. ЉУБА: Али опет, какви су театри, какви балови?
ЉУБА: Ако што примјетим, јавићу вам у писму. МИЛАН: Ја се томе надам. СТАНИЈА: Еј, црна Љубо! ЉУБА: Мојој мајки није право што се тајно разговарамо. МИЛАН: Ја мислим да идем.
ЉУБА: А кад нема мајку? СТАНИЈА: Родбина. ЉУБА: А момак? СТАНИЈА. Он је казао мајки, или роду, која му се допада. ЉУБА: Па онда? СТАНИЈА: Пријатељи се погађају, докле не угоде. ЉУБА: А девојка?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И чега све нема у тим хитовима, Чарли; Цигана, крчми, муња и громова разних врста пића, сиротих мајки, родног им краја, птица певачица, кумова, сирочади,увелог цвећа, свачега!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А сав онај народ избеглица, прозебао и измучен, ишао је са нама. Често су преморени војници узимали децу из наручја мајки, па их носили поред топова и разговарали са сељацима.
Ко ми те узе!“ Као одјек после оне страшне грмљавине топова и победничких поклика, разлеже се сада земљом лелек мајки, сестара, жена. — То ти је наличје рата — вели Милутин уча.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Скин’ те с мене зелену доламу, На долами три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу
“ Ал’ дочуше цареви дворани, Цар их прати Јовановој мајки: “Ид’те, ид’те, слуге и војводе, Довед’те ми малена Јована.“ Искаше га и данци и ноћи, Искаше га ал’ га мати не да.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна. Све што год је им'о све је Србин дао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
жене баш у тој одаји у хору певају праву нарицаљкунабрајалицу као што је ова: Роњте се, роњте, вишњице, Кâ мојој мајки сузице. Роњте се, роњте, вишњице, Кã моме татку сузице. Роњте се, роњте, вишњице, Кâ мојој браћи сузице.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Звонке руке пружам граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што стражари Лукавство позајмљених догађаја, Неизрециво а научено ко
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тек што је с јутра од истока стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела, светог и краља. 1838.
— — — Ја би’ пошао к мојој слаткој мајки (отечество подразумевајући, — коментарише Л. Бојић), да ју браним от напасти туђе, да ју ’раним плодом мога труда, и
Но зла судба не да ми се маћи, не да ми се возвратити мајки, да јој кажем что је чеду мајка, и како је више всего љубим, више всего на овоме свјету!
— Ако мене јешче Бог поживи, ја ћу доћи мојој слаткој мајки и сејаћу сам себи колаче, и у плуга искати шчастија.” Да ли ово значи да се Трлајић заносио мишљу да дође у
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Учени син час пружи једну ногу, час другу, час треје руком чело, час баруси косу. »Мамо, шта радиш ти?« Предем мајки. »Ти не предеш, ти само мислиш да предеш.« Ја мислим мајки да си ти луд. »Да, да, ти само мислиш.
»Мамо, шта радиш ти?« Предем мајки. »Ти не предеш, ти само мислиш да предеш.« Ја мислим мајки да си ти луд. »Да, да, ти само мислиш. Овај је свет идеализмус.« Со тим устаје и ода по соби што брже може.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле. Јесу ли знале лисице на брежуљку да већ преко костију мајки трче? Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово?