Употреба речи мајку у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кола се ломише, а под точковима кола ломише се кости. Мати је тражила своје дете, а јадно дете изгубљену мајку... а сви смо тражили заклона од неправде и од насиља маџарског...

мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру издржавати... Ја сам ћутао. А шта сам могао и одговорити?

— Мајку ми доведите! — говораше један младић у прљавој сељачкој кошуљи. — Ко каже да она мене не воли? Она само на оца мрзи, а

— Имаш ли оца и мајку? Ил’, можда, брата старијега? — Никога немам, непознати пријатељу, на големоме свету никога!...

левом руком ме је ухватио за раме, а десном је из мога крила бацао јестиво: „Нема хлеба ни за тебе ни за твоју мајку!... Скапајте од глади кад сте јогунице!...“ И он се примаче да ме опет пољуби. Ја сам се отргла од њега и бегала сам.

Даље ме не питај!... Јадну мајку је срце заболело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што проговоритит.

— додаде после тога отсудно. — Признај овде!... А кад те господин капетан мете на муке, признаћеш и кад си покојну мајку ујео за сису!...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку. Са стрељања се враћамо кући ко с посла, и док се у кујни подгрева вечера жене нам крпе рупе у оделу.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и мајку у руку љубити и почитовати, и проче, и које год дете престане на исповест, поред његовог имена у тефтеру забележимо

Ја опет у Голубинце — и одем у Нови Сад да обиђем стричеву децу, као брат-Јеврема, његову мајку и проче. Док се ја у Новом Саду бави̓, ал̓ и они сви се из Голубинаца у Варадин дотераше и у горњи град метуше.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Огњан узео петнаесту годину. Иде у школу. Велики је ђак. Душанка навршила тринаесту. Она увелико одмењује мајку у кућевним пословима.

О, та и моја ће кућа пропевати!...« Душанка не памти да је икад видела мајку веселију него тад — кад се вратила с њиве иза лаза... Дошла је кући певајући пеку веселу песмицу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ето ме, нано, ето. Крунија уђе у вајат и стаде се освртати. Замало дође и Јелица. Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. — Што си ме звала, нано?... Крунија ушепртљи: — Овај...

Па, дете моје, така је твоја судбина!... А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин.

А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута.

— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. — Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!... Ја ти јамчим! Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима.

— Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!... Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку. И онда... ја завађао!... Ко се с ким завадио?... Опет нико речи. Крушка се окуражи.

— Збогом ко остаје! Праштајте!... Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: — Бабо! Поздрави ми мајку!... Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву. Збогом!...

Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... — А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. — Морам, мајко!... Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...

Па, чуј ме, жељо моја!... Гледај чедо наше, нашег Милоја!... Чувај га од свакога зла!... И гледај ми мајку. Њој треба твоје неге и милоште... Што њој учиниш, мени си учинила!... Хоћеш ли? — Хоћу! — смешкала се она.

Као да видим и бога и анђеле његове!... Само тако!... Слушај ме добро!... И слушај мајку... Донећу ти дара да ти очи занесе! Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... — Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...

Зато сам ти овако говорио! Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку! Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... — Немам! — рече Јелица.

Чудно је одјекивала у ноћи та писка. Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже... Старији су хукали. — Боже Господе!... Што не подржа лепо време!...

Та граја пробуди рањенике. Станко отвори очи и погледа нада се. Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза... Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути: Мајку која рађа и светлост и сену.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце. Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва.

Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. — Иди! То је једно добро и честито дете! Знала сам јој и матер — красна жена! И Ћорђе је један по један човек!

Нас је децу, као и мајку, волео, није вајде, то се види, али нас је држао престрого. Ја се не сећам никад и никака знака нежности од њега.

Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема. То је моју сироту мајку и сестру пекло ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању.

— Купио сам и њу! — Продао ти? — Продао! — А какав...? Али ту мој отац погледа некако преко ока моју мајку. Она умуче. Он се узе скидати. Гледам испод јоргана.

Моје хаљине најлепше у целој школи. Али опет нешто ми је тако тешко било гледајући моју мајку и сестру: чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне. Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду.

Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио.

падох ничице на крај њене хаљине и на њену леву руку, којом ме придржа, и молих се по стоти пут: „Боже, ти видиш моју мајку! Боже, молим ти се за бáбу!” И онда, а не знам зашто: „Боже, убиј онога Зеленбаћа!” Дуго смо се тако молили.

Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука!

— Митре брате, господару мој, шта си то наумио? Мој отац уздрхта. Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку, а глас му као разбијено звоно: — Иди, Марице, остави ме... Ја сам пропао! — Како си пропао, господару, бог с тобом!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: »Гледај мајку, па шацуј ћерку!

— Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница!

Онда ћеш своју спомињат’ мајку: Ој мајко моја, ој него моја! — ’Ајд’ девере, ’ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Поп препојава. Брзо, ужурбано, да би што пре престало то цвилење, плач. Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру... И тако свуда.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Опрости се са мајком. Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је. Преспавао је јутро. Премишљао је да послуша мајку, па да још остане. Мајка и Милева о том ништа не знају. Држе да је Љуба отпутовао.

Одважи се цело познанство прекинути. Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра. Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.

Зато му је тешко пало што се тако сумњичи. Та он ту није ништа друго већ туђ жарач. Ћирковић је имао стару мајку, која га је гледала као зеницу, а покраје њега и Алку је волела. Старица још у зачетку процеса умре.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И још нешто: као и отаџбину и мајку, човек се боји да је не изгуби, јер зна да би је тек после волео. Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи

Без родитеља, од којих је само мајку једва упамтила, Наталија је све своје детињство и дотадашњу младост провала поред ове жене, коју је звала мамом и која

и лепити по мојој детињој души, те ни после годину дана, кад сам кући дошао о распусту, нисам смео да загрлим мајку, јер сам сав онај гад осећао на себи, ужас имао од оног греха и оне прљавштине и бојао се да оно чисто и свето

„Трећи је месец од кад сте дошли овамо а он ни писмо једно једино не написа, а камо ли да је дошао да види оца и мајку, него све од другог чујемо о њему. Само ми чудо да га тај рат ни мало није опаметио.

Црњански, Милош - Сеобе 2

„Мајку ти шокачку“, дерали су се, „чекај да ти доведемо перикмахера.“ Све што би један почео да виче, међу њима, одмах је поче

Нека не псују мајку Исаковичима! Није то измишљотина Исаковича, него, како им је Ђурђе рекао: референдум! Изгласан, правоваљано, дуж целог

Сем тога, завидела јој је и на томе што су је њена деца – Кумријина деца – волела више, ваљда, него своју мајку. Кад би се Варвара појавила у Трифуновом дому, намирисана, сва би деца Трифунова висила о стринином врату.

Гроздин, каткад, плануо на своју бољу половину, његова јединица имала је да слуша, како би јој отац дрекнуо на мајку: „Анђо! Дете ти твоје! Та где ми је игла?

је – викао је Божич – богати воскар Деспот, Деспотович, члан танача, у Будиму, па ће дати мираз, какав наше фесаре, мајку им њихову, иначе, немају!

Божич се, сутрадан, пред подне, вратио, из вароши, псујући сербску мајку. Фамилија је идуће преноћиште имала у Рабу. Исакович је, у Грану, ћутао и крио се, у страху да га не открију у

кад Ђурђе поче да виче да је жени право место у харемлуку, она му подвикну да ваљда тек не жели да тамо затвори своју мајку?

Муттер? – Чу, како се и даље дере Вијена, мртвачка лубања. Била је турска робиња, са бабом Иконијом, кад сте ви, мајку вам, улазили. Лежале су око цркве шабачке, уз ватру, а баба ми чу како Турци говоре да ће да беже у зору, према Ужицу.

Идући његовом селу, неким шумским путем, онако мали, био се заморио и поче да моли мајку, да сиса. Обичај је био, у то време, да се деца доје, дуго.

Кад су, затим, стигли кући дединој, био се мало узверио од бабе. А баба примети то, па ће упитати, његову мајку: Што је ово дете вако ћудљиво? Звера, као да га је стра!

Павле беше наслутио да се догодила велика несрећа. Чуо је како Махалчани вичу за Гарсулијем: Стан, стани, мајку ти темишварску. Халт! Халт! Оћеш, под јајца греифен? Под јајца греифен?

Стално су им обећавали да ће добити своје право и да ће о њиховим жалбама известити, и императрицу, сербску мајку. Крчили су Трифуну пањеве у Срему. Обећавали су им да ће им бити боље, идуће године. Па?

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Углавном она се мене боји. АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА Наказице моја лепа! Оставићеш своју мајку, и отић’ у неку бајку, Јешћеш луде као репе, најмилији мој акрепе, Шта ће с’ тобом бити, ко зна, лепотице моја

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА (тргне се): Опет ти! Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године! СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч. АНТА: Немој ни уз реч, брате!

СПАСОЈЕ: Могао је, не кажем да није; могао је и мене да прескочи, али ето није хтео! АНТА (чеше се): О, мајку му, баш ми се не иде у 'апсу. СПАСОЈЕ: Не иде се ни мени, пријатељу!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

гаћама, он је читав један месец јахао коње без седла, распалио шамар сниматељу кад му је овај незгодно споменуо мајку и стекао име Атаман. Није богзна како мирисао то име, али се временом привикао. - Како би било да проверимо?

Кажу да синови обично личе на мајку. Ја немам ничег њеног, споља не, иако смо изнутра исти. Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити

тога тиче не може да рачуна, јер оне имају доста својих пацовчића које треба нахранити, умити и спаковати за спавање. Мајку није спомињала.

- Тимотије се у два корака нашао поред мене, а онда зграбивши ме за рамена прошиштао: намеравам ли ја да убијем своју мајку. Рекох му да ја нисам тај који је убија и у томе, је било доста истине коју он није хтео да прихвати.

Понекад у сну, виђао сам себе како му бацам камен у главу, њега како пада, сав крвав, и мајку избезумљена лица. Био сам срећан што се то овај пут није догодило и што ћу маму од сада виђати без њега.

Црњански, Милош - Сеобе 1

и оваквог, прашњаве косе, отромбољених усана и висећих чакшира, збуниле, и потресле, биле су успомене на Принцезу Мајку, удовицу покојног Карла Александра, која је, у његово доба, била млада жена.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

јер верују да ће онда бити послушно (Голубиње, Пореч), односно да ће се захваљујући овом повијању дете „привити“ уз мајку; ако се жели да дете више воли оца, да буде више њену привржено, онда га први пут повију у крпе од очеве кошуље.

¹²² а) Заштитни (превентивни) поступци. У периоду опасном по мајку и тек рођено дете предузимају се многобројне мере за њихову магијску заштиту.

Ове биљке су: бели лук, којим родитељи „трљају дете по устима када има бабице, па стеже мајку за сисе“, затим паприка, која је „неизоставна при магичном истеривању бабица из породиље“, као и босиљак, пелин, дрен,

на Косову када мајка дете изводи из куће, она се дохвати „између својих ногу до тела, спреда, и каже: ’Колико ти на мајку урока, толико па тебе! мајка родила, мајка лечила’“¹⁸⁸ Уроци се могу одагнати и магијским вербалним формулама.

Сутра ће ти већма бити нећеш мајку ни видети“ итд. Сличне се песме у истој ситуацији певају и у лесковачкој Морави.

, ГЕМ, 1930, с. 127) — Гледај коњу је л’ дебела врата, а ђевојци какава јој је мајка. (Вук, бр. 691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш познати каква је ћерка). (Вук, бр. 692) — Каква мајка, онака и ћерка. (Вук, бр.

(Новаковић, С., СНЗ, с. 42) ДЕТЕ (ЊЕГОВА ПРИРОДА) — Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим памет немам. (Новаковић, С., СНЗ, с.

Дете је, својим текстом казују загонетке, мало, слабо, паразитско биће судбински упућено на мајку. Мало дете, како се у загонеткама појављује, јесте превасходно пасивно биће; оно немоћно лежи повијено у колевци и

Највише поштовања у патријархалној култури има мајка која рађа и подиже јунаке. Народ за мајку каже: „Жена је жена, али мајка је мајка“; „Материн благослов и Божији — једно су“.

Родитеље не послушати није само рђаво, већ је и тежак грех: „Ко мајку не слуша, ни Бога не познаје“; „Грехота је мајку не послушати“.

Родитеље не послушати није само рђаво, већ је и тежак грех: „Ко мајку не слуша, ни Бога не познаје“; „Грехота је мајку не послушати“.⁵² За материну клетву каже се да је „страшнија од Божије“.

Због мајчине безусловне љубави, бриге и разумевања, као и њеног заштитничког понашања, деца оба пола много воле мајку, док оца поштују и боје га се. Бабе и деде. После родитеља, па чак и више него отац, о деци води бригу баба.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Да продају стару кућу која се руши, да уговоре изложбу или да летују. Трећи да сахране стару мајку. — Сирота старица! Ти је знаш?

Младићи су молили њену мајку да дозволи да одиграју један ћа-ћа-ћа и враћали је узбуђену и насмејану, још топлу од игре, у белој платненој хаљини

Видеће свог оца и мајку, повећане и ретуширане, мајци су обојили уста црвено, а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе,

И за тих девет часова, Маки мора исправити све њихове глупе лекције — спасити је да не личи сувише на своју мајку. Најпре је треба научити да се церека, да буде срећна и да живот не прима као поправни испит из квадратних једначина.

Не, док сам ја жива!« Док слуша своју мајку како говори и скупља исечке из новина што лете на све стране из њених нервозних руку, кћи би и плакала и смејала се.

– То је познати норвешки научник Фјорд, који је измислио комплекс земљишта и Едипов комплекс, кад неко хоће да убије мајку и да одспава са оцем! Наследио га је доктор Адлер, који је производио из хобија писаће машине марке »адлер«...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Мртав царе, а жив кући дође, и у кући мртву мајку нађе, где му крпи гаће и кошуље; сестра му се од старости смије, отац му се још родио није.

јачи јер је слика хомогенија, постигнут је у тексту о слову М: Мамуран миш у мемли музеја мерка мртвог мамута: мајку му, миленијуми минуше, мраз међу мамутима начини масакр и помор ...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

образац патриотским приповедачима шездесетих година, као и Чедомиљу Мијатовићу када је доцније писао Иконију везирову мајку и Рајка од Расине.

Осећајући готово синовљу љубав за »мајку Јеладу«, он је био велики јелинист у српској књижевности. У тим доста многобројним песмама класичне инспирације има

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! — Ала, мајку му, бруке! Пуче по селу да је гицка нестало. Стану га тражити, и гле чуда! Нађу га, и то где!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та помами ко год може, Помами јој мајку, Боже, Да ј' из одра крене мека, Да је догна до менека, Да ја ватим своју драгу, Да је љубнем голу, нагу.

“ 61. „Оца, мајку, сву родбину Дотад већ сам изгубила, Те потражи своју стрину Код које сам онда била, Па јој реко: 'Морам сместа

руку, Па около глену бела, Могаше јој видет муку На очима, шта ј' је тела; Шта је, да је, већ се не да, Јера мајку веће згледа. 67. Мама дође, зборит стаде: „Здраво, Херр вон — не знам како! Већ из шетње, већ назаде? Де бијасте?

Али јатка ево прену, Диже око зачуђено, И крај себе мајку глену, И то сузно око њено, И око ње суза ова Вас обрте свет изнова.

Ма заш дркће рука твоја? Лези, лези, ћери моја!“ XИX Ћерка оде, а нека је! Мајка оста пуна јада, Пред мајку се божју даје.

Њу, све која заборави, Оца, мајку што остави, Не запита: ко је, шта је? Не запита: откуда је? На груди му верна паде Па се са њим у свет даде, У

јоште говорио: „Здраво ми је Цвета омилела, Дража ми је и од данка бела; Ох дајде је, дај је, оче, мени, Да ми мајку на дому замени!“ А он на то дуго не одгоди: „Довед' свате, свом је двору води.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— О, мајку ти твоју, а ја све мислио да нијеси ништа урадио, па ми те било жао што те толико туку! Што не рече одмах како је било,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ја пробо нешто са Шемсом, одабашиницом, писао, слао цвеће, а она ништа, па ништа! Прави се важна, мајку јој, ко да има три сисе, а не две! ХУСО: То би морало да се преброји! АХМЕД: Да не би ти? Паз да се не забројиш!

Светлост која се нали затиче Хасанагиницу и мајку Пинторовића на истим местима где су и у ранијој слици седеле. Улази бег Пинторовић.) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Оде кадија.

Да ми је знати, ко је бољи: коњушар или коњ? Јеси ли чуо? Могу да псујем султана, и султанову пасју мајку, и везира — шта ми ко може? Ваљда ћу нешто да изгубим? Ионако сам све изгубила! Схваташ ли сад? Свашта могу!

Нема суза ако је срце од камена! ХАСАНАГИНИЦА: Чујеш ли шта каже? Срце од камена! Видиш ли каквим ти каменом мајку именују? Велики камен... склоните га... Кадија! (Наслони главу на колевку. Прилази јој мајка Хасанагина.

Клечи над колевком, као оће да заплаче! Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати! Људи те гледају! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго, будало, она је мртва!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју мајку, за твога татка?

одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју мајку, за твога татка?

Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе. Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве, па све то са ускршњим јајем и сребрном парицом меће у чанак воде под

Кад се повратим у собу, мајку не могу да познам. Обукла се у стајаће руво, опрала главу, забрадила се лепо шамијом, те јој образи одскочили.

— Овамо, — говори им он и показује на нашу кућу. — И у овој се кући песма поје. За мајку не знам како је изашла преда њ у кујну, само мени знам да срце стаде. — Еј, домаћине! — виче ч’а Јован пењући се.

За њим мој отац, висок, у чоханој колији, погнуо се и придржава своју мајку, моју бабу, која гегуца и спотиче се, за њима ми с мајком.

Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и продужи, више као за себе: Највише мајку Јована! Закла ју сина јединца. И тако из дубине, тупо, оштро, поче целу песму: како је, кад је заклао Јована, оца

И то само првог дана Мита би с њима сео за софру. После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. „Е, сад, иди!“ допустила би му мати. А отац га и не гледа.

где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући

А она би за мајком, синчићем последња уморно улазила, остављала би мајку да у кујни послује, распрема и договара се са синчићем: шта ће за вечеру, а она би, исто онако уморно, сустало отишла

Али и сада, кад би оне дошле, она није излазила из собе; остављала мајку да се тамо с њима разговара. Навикла се већ, и тешко јој да се с њима састаје.

Остављали га самог. Само су мајци највише досађивали. Мајку и њу, Аницу, они нису ни разликовали. Сматрали су их као једнаке, називајући их „жене“.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

десна Му се слепо стрми, ал' уместо врата бела, за грло је ухватио Астароту, мајку света. Астароте слику златну, што је на њој наслон греда, и целога крова тешког богињина храма света.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Али он кад виде мајку где плаче, навали још већма и стане је заклињати да му каже што је. Онда му мати приповеди све по реду како је имала

Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре. Идући тако по свету дуго времена, дође једанпут под

Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу жену, која је мрзјела сина својега особито сад што је с реда ђевојку вјенчао, и стане својој снаси а

Сунчева мати запита ји лепо: — Имате ли ви, децо, своју рођену мајку? Ови одговоре: — Имамо, дакако! Ено је код куће.

— Ма се — вели — кајем што не посјекох и онога што је са мном био, па ме не би изд'о да сад овђе погинем, мајку му његову! — А би ли ти позн'о онога што је с тобом био? — запита га цар. — Би', само да га виђу — одговори војник.

— А јест, мајку му његову! — рече војник и настави ијетко пут цара: — Зашто ти, безакониче, издаде мене на вјеру и на аманет, а?

Сељак одговори: — Богме овако: што враћам дугове, то храним оца и мајку; што давам на добит, храним два сина, да и они мене прихране у старости; а трећи дио, дужан сам жену хранити као и

Ћоси већ превршило меру, па ће викнути: — А зашто ти, несрећни сине, уби моју мајку? Угурсуз се стане ишчуђавати, па га пита: — Ама, тако ти бога, зар је оно твоја мајка била?

Уби ми кобилу и волове, ти си крив што ми изгоре кућа, уби ми жену, па сад ето уби ми и мајку, па још хоћеш да те држим — па како да се не наљутим? И још ме питаш јесам ли се наљутио?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ВУЧКО (пусти један јак дим, потом устане, остави чибук украј, па дигне ћилим и одлази). ЉУБА: Преправи белу кафу за мајку, зашто каже да је гладна. — Право има кона, што држи слушкињу.

(Устане.) Ја не могу ту. ЉУБА: А ти седи на столицу. (Отвори врата и виче.) Вучко, донеси кафу за Мајку. СТАНИЈА (која је седила): Па како да седим? ЉУБА: Па тако. СТАНИЈА: Да ми висе ноге?

СТАНИЈА: Ама то не иде тако. ЉУБА: Да како? СТАНИЈА: Мајка треба да обегенише девојку. ЉУБА: А кад нема мајку? СТАНИЈА: Родбина. ЉУБА: А момак? СТАНИЈА. Он је казао мајки, или роду, која му се допада. ЉУБА: Па онда?

Ама добро и чините: боље се понемчите, кад и тако нисте Срби. ЉУБА (Пијади): Мани мајку, бога ти! — Знаш шта сам ти хтела казати? ПИЈАДА: Ста? ЉУБА: Удајем се. ПИЈАДА: Е, врага! За кога? ЉУБА: За Милана.

ЉУБА: То ћемо засад оставити, него други пут. МИЛАН: Фрајла Љубо, требало би да послушате вашу мајку. ЉУБА: Ја би, али се бојим да се не расрди. СТАНИЈА: Не бој се ништа, неће ти мајка на путу стајати. (Устане.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не знате? Па и откуд бисте знали! Казао је, са дубоким кајањем једног тек пробуђеног јутарњег пијанца: „Мајку му — рекао је — кад год се напијем, направим неко срање!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Сипи полен, сипи лирски, чудотворно, алхемијски, а ништица шишти, шкљоца, гута мајку, гризе оца и оштрећи љуте канџе љушти кору са наранџе.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Да, ја сам љубав улила сину за другу мајку, за домовину.“ „ Сећам се с тугом — деда се јави — унука мога, биљчице нежне, причах му приче о слави старој у

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Не волите своје село? — О, могао сам увек доћи доцније. Овако не волим ни њега, ни икога; ни мајку која је тражила девојку, ни оца, ни брата, ни децу. Мислим да не волим никога. Они су ме сви уништили.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо, кад своме дому се вратиш”. Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често

Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отиш'о с њоме”.

Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело? Шта је с њиме?

Исповест ми треба, за то сам те звао: Оче, — ја сам мајку своју отровао... 4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

после сахране жедни трећи је збор на стени мисле да су небовладни ови мршави и чедни смета им храна неће да виде мајку кажу овај свет не вреди језик то је трула храна на овој земљи за њих нема стана не знају да земља није женског

мачем пресецају архиве преко паса да нико више никог не позна ни дете ни оца ни ону мајку мудру избачене су из употребе личне карте каква вест јерес је овде у праву догађа се свето скврнуће!

ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира из дојки ми птичје млеко цури ал нема

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе. Све ће добро бити. — Људи смо... ти знаш... пази мајку и сестре — он се опет уозбиљи. — Буди разуман и чувај се. Е, збогом, и срећан ти пут!...

Са оне стране неко је болно дозивао свога друга или брата, али најчешће помињу своју мајку. Или проклињу нас, што смо их оставили.

— Аух! — викну Рајко пунилац, па се пљесну по устима и разрогачи очи. — Ја, мајку му, одакле овај! — рече поднаредНик Траило. — Обрали смо бостан... види нас.

Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде... Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му... А знаш, није лако... Ја сам пред цели фронт... и не знам ни сам како сам се докотурао довде.

А ту се делила и храна. Огромни казани су се пушили и дебели кувар је већ наливао великом кашиком. — Сипи, сипи, мајку му, нећеш да банкротираш... — Ајде, еве да те частим. — Па увати бре коју „вештицу“...

А кроз пушкарницу видимо читаве стубове земље како куљају у висину. — Удри га тобџија сад, мајку му његову!... Не дај му да трепне! — вичу пешаци. Скратили смо даљину још за двадесет и пет метара.

А једнога дана разлупаше нам кујну, па цео дан на сувоме хлебу. Наиђе и Радојко. Пита одмах за новости. — Бре, мајку му, што не кажу џа или бу, па да кидишемо. Дојади ми овако.

Било је некако пред подне. Ујашем у двориште, и ту, пред кућом, угледам њену мајку. „Помози бог, снајо!“ — велим јој ја... Она ми ништа не одговори, већ ме само душмански погледа.

А они се убијају као зверови. Ко може да убеди ову мајку да је њен син требало да погине... — Па ништа! — упаде опет Александар. — Да нису погинули, они би помрли.

Онда она подиже лагано главу, погледа некуд у даљину и чисто завапи: — Много је то, тетка — тако је звала моју мајку — много!... И од људи, и од... хтеде рећи: „и од Бога!“ — али заћута, махну главом и с дрхтајем уздахну.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти. Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта

уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.

Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју. Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши

— Ја све чиним... О, ваљада ме неће Бог више мучити ?... Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед. — Баш си дивно наместила!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ “Служио сам божју мајку, Те ми дала младе воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове, И бич

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!

Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове мајку своју, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове браћу своју, Да јој

немам када, Ја се млада на пут спремам, Туђе дворе дворовати, Туђа баба бабом звати, А свога ћу спомињати; Туђу мајку мајком звати, А своју ћу спомињати; Туђег брата братом звати, А свога ћу спомињати; Туђу секу секом звати, А

Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе? — Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу.

Није то листак од ника поља, Већ је то бела авли-марама, Бела Марама, брига голема: Да туђу мајку мајком позове, А своју мајку да заборави; Да туђа брата братом позове, А свога брата да заборави. 86.

листак од ника поља, Већ је то бела авли-марама, Бела Марама, брига голема: Да туђу мајку мајком позове, А своју мајку да заборави; Да туђа брата братом позове, А свога брата да заборави. 86. О наранџо, војко племенита!

Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме? Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад твоју малу?

Но се надам, пријатељу, Ти си браћу замолио, Да подижу сиротињу, Да ти тјеше стару мајку! Ал’ што ће ти тужна љуба, О за Бога! Но ћу тебе прекорити, Мој болећи пријатељу! Што се болан не подигнеш?

Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке

Прође тебе Мара испред двора, У руци јој сребрни кондијер, Да донесе лађане водице.“ Када Иван разумнио мајку, Старој мајци тако говорио: “Оседлај ми мог коња дората, Оседлај га сребрним седлићем, А зауздај уздом позлаћеном.

твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би певала, Мајку нема, разговара нема!“ 153.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Ајде, узми је, то ти и приличи! Узми Дропчеву жилу, Дропчева слико и прилико! Ајде, ударај мајку свога сина, ударај! Одбрани ону успаљеницу белосветску! ЈЕЛИСАВЕТА: Немој да ти ја сиђем тамо доле!

— него је Орест објавио грађанима Арголиде да је убио своју мајку и Егиста! ЈЕЛИСАВЕТА: Је ли то могуће? СОФИЈА: Али зашто баш Електра да му падне на памет?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тај огромни дебељко, са главом Бибулуса, имао је стару мајку, у Новом. Одлазио је да проведе недељу код ње, а она га је терала у цркву, да присуствује миси, па га је терала и да

Мој ујак је, у пролеће 1913, био успео да наговори моју мајку да ми обустави сваку новчану пошиљку и да ме натера да идем у Беч, ујаку, на Експортну академију.

Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду. Мађари су псовали и болничаре, и лекаре, и божју мајку. А само су Руси, у великој гомили, у мраку, ћутали и пружали руку кад би болничар са фењером и чајем прошао.

Оца, или мајку, или децу.) На гробљу мој наредник окреће полувод парадно, а затим, полувод, плотуном, одаје последњу почаст, мртвацу.

“ Вели, ти ајгири су цркли давно. Ја сам продао очеву кућу у Иланчи и иселио мајку, а она се онда настанила у Панчеву. Добија неку пензију.

Жели независну Хрватску. Капетан Милановић псује мајку потпуковнику, команданту батаљона, који, пред стројем, говори немачки, хвали немачку војску и каже да су Немци најбољи

Нада у мајку, освету и крв. НОВО ПОКОЉЕЊЕ Наше је лице бледо без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Он је обично у својој будућој »домаћици« предвиђао тип праве српске жене, принуђавао ју је некако да личи на његову мајку, скромну, ваљану, пријатну жену, која је сав живот била посветила својој деци.

одвела децу код мајке да божићкује тамо. Сад их чекам; хоћу да дочекамо заједно нову годину. А ти? — Ја чекам мајку, па има задоцњење. То мора да буде свакад кад ја кога чекам... — А, има задоцњење?

Шта је било у несвесном детињству, не зна; али од кад зна мајку, вечно јој је пред очима њен слабомоћни изглед, њен забринути, готово плашљиви поглед...

Дођоше кући. Чим угледа мајку, дете у себи говори: »Нећу јој казати... нећу! ... Заклела сам се! ...« и у исто време осећа, како би славно било наћи

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Оде.) ДАНИЦА (Спириници): А ти, тетка, иди па нађи мајку. Реци јој да си ми све казала и да сам ја одговорила: што је отац урадио не важи ништа за мене.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Старкеља ова зла и бахата, Оличење најгорег патријархата, Ситни кајишар, шкрти Цинцар Који би мајку продо за динар, Нудио је бабе за малу своту, На заједничку нашу срамоту!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред | њима грди и говори им: како

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ту је служио до годину пред великом буном, и тада се поврати дома, јер му старији брат умрије неожењен. Дома, уз мајку и тетку, живљаше мирно, клонећи се од свакога, преживајући оне велике мисли, што породише буну, и којима он у

Мали Милун ухватио мајку за опрегљачу па се и он пропињаше на своје ножице да види свога драгога Јанка; кад би жене гледале гледа и он видара.

Цура се мало зачуди тој милости, ту пред званцима, против адета. Она погледа мајку и остале, па видећи е су сви весели и повлађују, чисто наслути шта је, па пригну главу к очеву рамену.

„А што је то тако чудно, чудно јали грешно? Што си зинула? Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку. А, зашто је не би тај Приморац узео, а? Моју снаху, жену онакога јунака, младу, згодну... Па понуди га!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ласно ти је попу поповати, А зенђилу кнезу кнежевати. Ласно ти је рану позледити, Самохрану мајку уцвелити! Ласно ти је сјетовати мудра, А још лакше преварити луда.

— Шутите, будале, јутрос испред мене поскакаше све жабе у воду! 15 Питала лисичица мајку, кад се уфатила у гвожђа: — Што ти би, мајко?! — Зло, ћерце! мудри се по једном могу преварити.

— Богме, наша, јер је ономадне изгорјела. 3 Питало Циганче мајку: — Који је дан најдуљи у години? — Они кад се чека вечера без ручка.

Онда пробуде дијете, и цар га запита како му је име, а оно одговори: „Милош“. Цар: — Имаш ли оца и мајку? Милош: – Имам мајку а отац ми је умро. Цар: — А ђе ти је мајка? Милош: — Ето је тамо доље у селу код куће.

Цар: — Имаш ли оца и мајку? Милош: – Имам мајку а отац ми је умро. Цар: — А ђе ти је мајка? Милош: — Ето је тамо доље у селу код куће.

— Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем да гледа да му се ђе не сакрије: кад погледа кроз брвна у једну зграду,

4 Буна, нина у бешици сина, Буна, нина, сан те преварио! Прије тебе него мајку твоју: Сан у бешу, а несан под бешу!

Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.

11 Дјете моје, сан те преварио, Преварио, не заборавио! Злато моје, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку! Сан у бешу, а несан под бешу! Насанка ти вода однијела, За велико брдо занијела, Гдјено нема вука и баука!

Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено: Баба му се у бешици љуља, Отац му се није ни родио, За мајку му отишли сватови. 8. РУГАЛИЦЕ 1. МЕСТИМА Вранићу Хеј, Вранићу, зар си и ти село?

(Грмљавина и њен одјек) 226 — Кроз сламу иде а не шушка? (Зрак) 227 — Мајка роди мене, а ја мајку? (Вода и лед) 228 — Мркоња и плавоња по небу се вијаху, па се свијету прете?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

50. Кобила ождријеби кост, а кост ждријебе, па ждријебе воли бабу кобилу, него кост мајку. 51. Која воћка само једном цвати, а у вијек рађа. 52. Ко пјева, кад други људи плачу. 53.

Али он кад види мајку где плаче, навали још већма и стане је заклињати да му каже што је. Онда му мати приповеди све по реду како је имала

Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре. Идући тако по свету дуго времена, дође један пут под

Кад она отиде к месецу, нађе месечеву мајку код куће, па је пољуби у руку и назове: „Помози Бог, месечева мајко!” А она јој одговори: „Бог ти помогао, рајска

ово ђавоља маштанија, прекрсти се пут истока и кликну јакога Бога у помоћ, док пуче муња из неба те сажеже ђевојачку мајку, и под њом се земља просједе, те јој кости сатопи, и тако царев син с ђевојком здраво дома одбјеже, ђевојку покрсти и

“ „Које?“ упита царев син. „Твоју и моју мајку“, одговори змај, а змајева мајка била је она аждаја у царице. Царев син на то пристане, али вила рече им: „Не тако,

Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу жену, која је мрзјела сина својега особито сад што је с реда ђевојку вјенчао, и стане својој снаси а

све | гледаше отац њихов, пак кад их зачуђен упита, ко су, они све кажу, како је и што је било, те он одмах извади им мајку из тамнице и узе је опет за своју жену заједно са синовима, а слугама заповједи, те матер његову затворе у једну бачву

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Дај шта било! Остави врата, вако, отворена, да пада светлост! Па, ако не може, мајку му, подупри столицом! Гадне ли кише! Понеси кишобран, лије као из кабла!

ИКОНИЈА: Него шта, него боли! Ајде, не бој се, ја сам! Фала Богу док боли, а кад престане... Па подувати га, мајку му, ниси богаљ! Дај да га склонимо с ове кишетине. ЦМИЉА: Где ћеш с њим ноћас? ИКОНИЈА: Где ћу, него у кујну!

СКИТНИЦА: Од Вукосаве? А и то ти је посебна прича! МИЛЕ: Оће ли скоро та ракија, мајку му? ИКОНИЈА: Видиш да причам са човеком! МИЛЕ: Кад кажем пиће, има да ми се донесе у моменту!

После га нађемо тамо иако претученог! А онда причо и за све то на станици. Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле! Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете?

Саћеш да видиш! ИСЛЕДНИК: Ту немаш ништа! АНЂЕЛКО: Па, мајку му... ИСЛЕДНИК: Можда си побрко ногу, погледај другу! АНЂЕЛКО: Како то сад одједном?...

ГОСПАВА: Какве сте ви бедиње и сплачине! ЦМИЉА: Па друже! Па мајку му! Па каква је ово држава? Поштене грађане вређају затвореници!

Покиснућемо као мишеви! Што лије! Почело и низ леђа да ми цури! Дижи ту корпу, мајку му, није ти дрвена! И пожури! (Иконија и Миле излазе) ЦМИЉА: Да ти ја кажем, мацо, шта сам смислила...

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

»Нећеш«, ти »нећеш«, ах за то твоје »нећу«, да си само друга а не њена мајка, сада би ти видела манастир или твоју мајку и браћу одакле сам те довео. Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш.

За њу, ради ње! Убићу те и после казаћу јој: »Чедо, не љути се, али ја убих ону, твоју мајку. Јер она тебе, чедо, тебе хтела да срамоти, да за тебе каже оно што ти, знам, уверен сам, ни у сну не можеш«...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

По сата, или више, било ми је у усти «нано моја, нано слатка! Јуло, срце, Јуло, душо!», (мајку сам моју наном звао) и више би ту лежао, да нису се чобани око мене скупили и почели ме утешавати, а ни сами нису се

На три месеца по нашем растанку престави се у Шишатовцу, гди сам му био на погребенију, и оплакао сам га како год мајку моју.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Срића да је вра-Брне на време дознâ све! — рече Барица. Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече: — Мој добри ћаћо, и моја добра мајо, ништа стриц за то не зна.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

добро си, Вукашине, учинио. Никога не питај кад својој деци бираш мајку. — Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа? Ђорђе јекну.

општинске утрине, а демократија и самоуправа да не плаћаш порез, свеједно што те срески капетан батина и псује ти мајку. А што ви радикали галамите о демократији, то је само изговор за селачку анархију и јавашлук. Сит сам ја свега тога!

Тамо, Европи, покажи ко је Србин. Покажи, мајку им белосветску, да ми нисмо само с јатаганима вешти. Нек знају да смо исто тако и с књигама умешни.

То НИТИ је имао коме да покаже, нити је знао шта да покаже. Какве наопаке представе — „покажи им, мајку им белосветску!“ Кравата... „Краљицо Ахајаца, ти што изазиваш ратове...

Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића. Шта ти ја могу? Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену.

И Аћим сада хрче. Бог треба само због њега да постоји. Мокрим конопцем је тукао жену. Моју мајку. Није ни спавао с њом. Зато што му није родила још неколико Вукашина. Вукашин је учио за адвоката.

јој се да звезде светлуцају на самом крсту, па је свом снагом притиснула леву дојку не би ли смирила срце и сачекала мајку да сада она пође напред. Брда су се примицала једно другом; над манастирским кубетом смањивало се небо, док.

Копао је бунаре и ја сам много пута зажелела да у неком остане затрпан земљом. Говорио ми је да личим на мајку и да ћу и ја бити курва као она. Кад год се напио, тукао ме и псовао како се ни стока не псује.

„Чекајте ме сутра, побуњеници! Сутра ме чекајте, мајку вам сељачку!“ довикнуо је а коњи га галопом однели низ пут. Добро је што га нисам опсовао. Уста су му била пуна воска.

Добро је што му то никад нисам рекао. „У жито ми се заклињао да памти оца, мајку и браћу. Нисам му веровао. У годинама кад су њега оставили у врбаку, ништа се не памти.

„Ево, и сад лепо видим мајку и оца, своју браћу, сестре, а около тушта и тма народа. Не умем да ти испричам, али вадим“, говорио ми је отац и

„И теле, и прасе, и зец, и врана, и кукавица познају своју мајку. Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.“ Морао је да каже да му верује.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Вероватно се поруб опарао?« —помисли и, вративши се кући, замоли мајку да га ушије. — Замало данас нисам пао због њега!

Цели тај дан, ипак, пазио је да не слаже, да никога не удари, али увече замоли мајку да му скрати ногавице, јер су му предугачке. — До јуче су ти биле добре! — мајка брижно заврте главом.

— седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати. Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице. Затим су се дани, као таласи, сустизали, пролећа се претапала у лета, лета у јесени, и зиме.

— Царев изасланик поклони се пред принцем, али овај поче да узмиче. — Поздравите ми оца и мајку! — рече. — И реците им да се не враћам. Не тиче ме се ко ће владати царством! Ово је моје царство и мој дом!

« Као да наслути њену мисао, дечак пребледе и истрча из куће. Три дана су га тражили, а четвртог стаде пред мајку, сав у модрицама, и рече: — Једнога дана резбарићу боље од осталих, видећеш! Мајка у муци саже главу. — Видећеш!

Ко зна колико је трчао, и докле би трчао да не угледа испред себе Сребрна врата, а пред њима Мајку гуштерова, огромну, сву у пламену. »Тако смрт изгледа!« помисли и у страху затвори очи.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

године. У јесен 1842. Љубица је напуштала свој завичај, још жива. Из Новог Сада, млади Михаило је стрепео за мајку, која је, последња од Обреновића, остала у Србији, и тражио њено присуство.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...

мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку!

звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку!

Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!... Обуј се, и натраг иди! Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!

Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је заната ради у варош отиш'о с њоме“.

У првоме стра'у, К'о сад да те гледам, нећеш знати ко је, Кад из мрака чујеш моје „Бау! бау!“ И пустићеш мајку да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

која деле Аристарха од Птолемаја, потпуно У заборав; ћерка Аристархове науке, кад је порасла, убила је своју рођену мајку.

Али Норт-Уитем не лежи далеко одавде, једва сат хода, па зато могадох често посећивати и мајку и сина, а и моја мајка долазише са Исаком често к нама“. „Да ли га је при том носила у бокалчету?

А кад доцније пође у сеоску школу, ево га сваког слободног дана да мајку загрли. Онда га је увек пратио један велики ловачки пас“. „Ловачки пас!“, узвикнуше деца, „како се звао?“ „Хектор.

„Па да ли те је издеветао?“ „Не. Он ме узе за руку, одведе ме пред мајку, па рече: ,Морамо овог дечка послати на велике школе’. - ,А одакле паре?’, рече она. - Ја ћу их накрмити’, одговори он.

Чинимо то увек, јер поштујемо и волимо нашег Сер Исака из свег срца, баш као своју рођену мајку“. Ове речи изговори чичица са толико осећајности, да омекну срце Пембертоново.

А даћу вам и једно писамце за моју мајку; она ће се искрено обрадовати вашем неочекиваном доласку“. Тако је и било. Био је сунчани априлски дан када се, тачно

Морам нашег драгог госта одвести прво до дедице“. Деца отомбољише носеве и доведоше стару мајку опет у тешку неприлику; ја узех реч. „Тежак положај!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— На жалост тако је, преварена од непријатељског официра, невенчана, оставила је мајку... И тек после овога он нагло принесе руке лицу и тада бризну у такав плач од кога не знам како ми срце није препукло.

Тако ми је добро било уз тебе. А сад, као дете које гледа како се разилазе сви што су око њега били да га теше док му мајку не сахране, као и оно, и ја сам се надао да ме никад нећеш оставити.

— Ти опет последњи, мајку ти коцкарску? — Зашто мајку, го... го... г. — Шта го, го, м... м. џукело добошарска! Докле ћеш да штрчиш сам у целом

— Ти опет последњи, мајку ти коцкарску? — Зашто мајку, го... го... г. — Шта го, го, м... м. џукело добошарска! Докле ћеш да штрчиш сам у целом пуку? — А... а...

Секула своју мајку није упамтио, а у седмој години сазнаде, једнога дана док се играо, да му је отац, штабовски трубач Јефрем Ресимић,

Дођем тако кући на осуство, кад бесмо у Србију, повечерамо сас татка и мајку, проџакамо о моје муке, борбе и штрапаци, па ајд, на легање. Кад там', бога ти, њу срам, мен' срам.

помисао да си могао погинути ужаснула те је и ти си се препао приликом прве могућности да можеш унесрећити своју мајку.

новинара, за кога је увек, и кад би се његово име пред њим споменуло, говорио да је то човек такве врсте који се за мајку отаџбину никад ни огребао није, а камоли за њу у коме јачем и опаснијем смислу жртвовао.

— Јест, на колена, недостојни! — грми Икета. — Ви што нисте у стању ни да се огребете за мајку отаџбину. На фронт! Тамо на фронт, бедници, гадови, издајници!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Мој „смртно заљубљени” отац остао је кратко вријеме уз моју мајку, с њом зачео мене, свог сина, па опет одлутао морима.

Гледао сам плавокосу девојчицу у жалости због смрти добре баке. Плакала је уз мајку растрљавајући стиснутом шачицом сузе по лицу. Од напора јој се оросило чело и улијепило меко паперје на ивици косе.

Сигурна, зајамчена љепота. Ако јој познајете извор, ако јој знате оца и мајку, врло добро схваћате да иначе није могло бити другачије.

И то не стога што је тиме мом дједу уштеђена једна мучна дужност, него стога што се на тај начин за дјечакову мајку још за пола дана отезала та неизвјесност, што се још за пола дана продужавала дјечакова агонија.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. — Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто.

А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...

Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати.

»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи ?«... Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо

Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!... Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад она отиде к месецу, нађе месечеву мајку код куће, па је пољуби у руку и назове: — Помози бог, месечева мајко! А она јој одговори: — Бог ти помогао, рајска

Једнога зимскога јутра подиже се везировић да обиђе своју стару мајку, али је не нађе код куће. Онда изиђе у башчу, да мало прохода.

Хоће Туре да посијече; и хоће вала, и вриједно је. — Кад се Марко натраг повратио... — Бак, ана се ни ситим (Гле, мајку му)! — По.. а Туре и себе и коња. — Их, курво ћорава! Пару дај, ракију бљуј; нити ваљаш ти, нити ти ваља пјесма.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

паралели између светог Саве и Јана Хуса на кога ми је обратио пажњу Палацки, а што сам веровао да ће интересовати моју мајку. Ниједном речју нисам споменуо Ригеров савет да се прихватим књига и оставим националистичку пропаганду по страни.

Тек тада сам разумео оне сузе које сам први пут у животу видео на његовом лицу. Одмах, сам обавестио мајку да желим да се вратим у Идвор и да јој помогнем у обрађивању земље.

Одлучио сам да нађем неки нут и ослободим мајку терета који се на њу свалио, бар оног што се тиче мене. Једног дана сам на последњој страни неког илустрованог листа

свим добро познатим прозорима које сам тамо видео, искрснуо је пред моје уплакане очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра.

Рекла ми је да сам ”смарт” (бистар дечко) и гу реч сам запамтио за читав живот. Једне вечери довела је своју мајку која ме је неговала пре две недеље када сам се лоше осећао од великог напора при утовару.

- Ви сте погрешно схватили моју мајку, Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским пословима, а ви сами знате да се од жена

Сећајући се њених напомена о духовној улози америчких жена на младу генерацију, ватрено сам описивао своју мајку, а завршио сам причу њеним речима да не очекује даја постанем амерички фармер, већ да жели да учим у Америци оно што

Браун. У мислима сам се опет враћао на ”вилу” и њену мајку са обала златног делавера и на величанствене успехе које су оне виделе преда мном, па сам се питао да ли је ова

Зато ме је много подсећао на моју мајку. Џим је био обичан ложач и машиниста за парне машине и котлове. У младости је мало учио, скоро није ништа читао, али

Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.

Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у свом опхођењу са људима. Идворани су дошли да ме виде и да ми кажу да у

Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.

Ћипико, Иво - Приповетке

Око распламсале ватре окупила се домаћа чељад; између њих и њено двоје нејачади. Довечераваху. Деца и не опазише мајку, док се не јави комшиница Јурка: —Цвијето, сестро! Кад стиже? Бићеш се уморила? Сједни! — и приђе њој.

— Невера ће! — чујем иза себе нечији глас. Окренувши се, опазим познату ми старицу, мајку једнога мога школскога друга. —Познала сам вас одмах, али вас нијесам хтјела сметати...

И те вечери пред децом стајала је једна кашика докона, испусна, а кад најмлађи наједанпут сневесели се и запита за мајку, престадоше јести, и деца се расркаше око огњишта.

Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду. Седоше на земљу да дочекају стару мајку. —Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура. —Питомшта, да, а ти си ми питома!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Уосталом, Борис Успенски је сећање на Мајку Земљу спојену с Богородицом већ нашао код Достојевског, а цео процес спајања описао је на основу обилне грађе из

У њој, наравно, брзо препознајемо и мајку из Откровења. Има и стихова који нас на то непосредно упућују. О болном, самртничком мајчином погледу стих: „Па ипак

Заправо је Растко Петровић већ на почетку – у песми „Гледајте, бози!“, објављеној међу првима – из фолклора узео мајку црну земљу. Он је, међутим, овде другачије зове, као да дословно преводи с руског.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

РАКА: А није то ништа што су ме назвали прасе, него су ми псовали и мајку. ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар? РАКА: Знају, па баш зато и псују!

” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш, стоко једна! Зар је за тебе васпитање!

ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку. ЧЕДА: А ја ћу се радије склонити да се не сретнемо више. ДАРА (оде лево). ЧЕДА (оде десно).

) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу

Васо, пијандуро!...Васо... (Налети и у бесу чупа с њега све што стигне.) ВАСА: Ама, чекај, брате, чекај, де!... О мајку му, где ћу да погинем ни крив ни дужан! ЖИВКА: Пишеш чланке, је ли, псето гадно; алузија, је ли... (Дочепа столицу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Отпративши мајку и Магду на гробље, и уз звуке гробљанског звона, Софка се журно повлачи у горњу одају, захваћена немиром и сладострасно

душевни ковитлац, но ствар и јесте у томе што је Софка добила Милетово место, и што управо она и прати, осматра мајку Тодору.

алке на капији затекао је Софку на прозору горњег спрата, одакле силази, пролази поред мајке и одлази да отвори, али мајку изједно држи на оку. Па и кад је капију отворила, једним крајичком гледа на дошљака а другим и даље на мајку.

Па и кад је капију отворила, једним крајичком гледа на дошљака а другим и даље на мајку. У другом делу описа, који је наведен, то се не види, али се зато види у првом, који сада дајемо заједно са

бројем догађаја, а од раног преподнева па до мрака Софка се час пење уза степенице час спушта, час гледа одозго на мајку и Магду час силази међ њих.

А када отпрати мајку до капије, Софка ће се опет попети и са прозора, из даљине, укосо: пратити групу жена које одлазе на гробље, све док

он до свог кревета, у тренутку кад му чула из сна израњају и, једним махом, заједно са собним простором обухватају и мајку, заправо мајчино присуство у кући (јер она послује у кухињи): „Више моје главе, до јастука, поређане хаљине и

Тако, рецимо, када је отац њу и њену мајку напустио, родбина је окружава претераном пажњом: „као да је она”, примећује с извесним подозрењем, „какав стар човек”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ће остане пуста земља. А њу жалим. Притиснуће је душманин, па ми је тешко да умрем, а нико мој да не дочека мајку Србију, те где ми се родија дедо и татко, где смо сви плакали и молили Бога — ту да је дочекамо. Ах, авај!...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

„О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће је, знај!“ Разведрио се анђô, јер нађе светлост чисту Која му тако лепо показа пут у рај. »Јавор« 1890.

С гране нека виси шикосана шара, А између шáрâ и помало дара; Сад пустимо мајку нек’ врата отвара, Дочекајмо децу с певањем тропара. Па се загледајмо у очице њине...

Прими ово неколико речи Што узданух при вечном растанку. Бог ти дао у рају насеља И стару ти утешио мајку! »Стармали« 1887. НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА Српска душо, Бипарићу Јово, Мало ко те подубље познавô.

Копитом и репом, Задахнô им душу Моралштицом лепом: „Добра деца увек Родитеље следе, Треба да се на оца На мајку угледе!“ Тад’ је била сетва, Данас је већ жетва; Ђаво жање коров зрео — А то је и хтео.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

— Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га гладни вуку керови!...

дворови, На макој свили старог војводе Плакаше дете косе злаћане, Не знајућ, јадно, још у бешици, Да му, сиротом, мајку доводе. То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!... СТАНА: Бог те убио!

Ал’ она баба што се пред пашом За брижну мајку јавља детету, Мојој је жени само моћеха, И више ништ’! ХАСАН: Ал’ он је иште!

Онде ћеш срести мајку паклену Гре с робовима бесног тирана Хајдучког срца месо кидају. Хајд’, хајд’, хајд’, у потеру!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

страст, изгледало је у сумраку тако невино и безазлено као у малога рецимо — јагњета које још ниједанпут није ујело мајку за сису.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Појави се из камењара, те је поткачих бајонетом. А баш вас је посматрала — вели мој ордонанс. О мајку му, још и то да ми се деси. Чисто сам се најежио... Подметнуо сам сада ранац под главу и наново легао.

Посматрао га Бранко, кога су прозвали „Позитив“, па ће му рећи једно јутро, кад је изишао лекар: — Бре, мајку му, остави нешто мало и за нас...

Подај господину потпоручнику. И онда кад су га ранили, он се присећао торбе која му је остављена на чување. — Ах, мајку им њину, не бих жалио... да су ме ранили у борби. Али кучке убише ме мучки... Кад падох...

— Господине потпоручниче, зову вас на телефон. Прихватих слушалицу. — Шта је, мајку му, докле ћемо да чекамо? — пита командир пољске батерије. Рекао сам му полако да се сада привлаче и секу жице.

Одвраћао сам га, молио... аја! Био је поносан... — Да ли је имао кога од породице? — Мајку и једну сестру — командир шмикну кроз нос и руком превуче преко очију.

На сва наваљивања капетана Радослава да војници оду, Бора није хтео да се растане од њих. — А ш’о, мајку му... Нека се они, муч-мученици моји п-овеселе, кад си се решио да их „пошаштиш“. Нека запамте гостољубивост...

Најзад се убија. Она, не знајући шта је са њим, долази да му се преда, и затиче га мртва... — Гле, мајку му!... — Ипак „на крају баладе“ затекла ме је живог... Певала је сјајно, заносно, пратећи себе на клавиру.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Путник један, када буде време, Попеће се на врх мете лепе, И тај ће, за труде Радивоја млада, Утешит му мајку од њенога јада. 1847. Павле Поповић Шапчанин ПОГОВОР ПЛАЧ СЕРБИЈИ (стр. 37).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

црне жалости У грозну клетву мени претвори; Те ћу бар тако проклет судбину, Што ме у ову земљу доведе; Проклећу мајку, што ме ј’ родила, Проклећу све, и свет и дан, Кад сам га вид’ла први дан...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Побаца све. — Узјаши, Турчине! — вичем ја и увијек држим наперен штуц — није штуц већ мајку своју. Сјаши, Турчине; узјаши, Турчине, балијо; узјаши, јопе', балијо! Сјаши, Асане; узјаши јопе', Асане!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Мало је место па би одмах пао у очи. Седи у соби и јави ми цедуљицом да си стигао. Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку отворено.

(Сви се окупљају око њега.) ЈЕРОТИЈЕ (имитира га): „Онај што га тражимо!” „Онај што га тражимо!”... Па зар ти, мајку му, у овако озбиљним моментима, не умеш ништа више да кажеш? АЛЕКСА: Па ето то, шта имам друго да кажем?

ја већ знам моје. Има, знаш, она твоја хартија код мене... ЖИКА: Ух, мајку му, и јест велика ствар. Дужан сам ти сто динара, па окупио сваки дан: она хартија код мене...

ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш. Што ти је живот, мајку му, човек није кадар ни заклетву да одржи, а камоли што друго!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

песми о Урошу и Мрњавчевићима супротставља се рођеном оцу и стричевима, који се отимају о туђе царство, а слуша своју мајку Јевросиму, чији часни савети добијају пословичну функцију ("Немој, сине, говорити криво,( Ни по бабу, ни по

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину... 1876.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И пупећ у свему моје семе, самртно радостан, и сâм. 5 Поглед је — страсно за нерођени плод у земљу мајку засеца рало. Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Млађи му брат више је личио на мајку. Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца. После, кад је готова вечера, млађи брат

Нарочито је то било за мајку Младенову. Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па стеже мајку за сисе (СЕЗ, 13, 395). Б. л. лечи се и окобоља код стоке (ібід., 430 и (даје се) кокошкама, када је помор (ібід.

март, »благдан Мајке Божје«), девојке пресађују р. — да би расле и лепо мирисале, »да Мајку Божју пријажају рожице« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 53); р.

сем тога, нико други него свети Петар »на јелену златорогу« (дакле: са атрибутом паганског божанства) сусреће стару мајку, која је »уранила светој цркви на јутрењу«, и враћа је (као чувар старог, паганског култа) гостима колеђанима, који

Ћипико, Иво - Пауци

Иако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо. Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их; очевидно није се бојао лугара код оваке пригоде, иако су

— сажали Божица кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека.. — Уфајмо у Мајку божју, Божице!... Неће нас она запустити...

А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја. На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога

На брзу руку обуче се и попије каву. У кухињи упита мајку за оца. —Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!

Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли. У њеним добрим очима запази бригу. Знадијаше да је она била благодарна и добра

Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку. За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. — Је ли право да све однесете?

— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... — Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не

— 'Ајде гори, 'ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. — Драго ми је да си дошао!

— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку. — Је, узвиче се, ма ваља притрпит'! Он се мучи за све нас! — Па преврне говор : — А трибујеш ли ча?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Она се кикоће и бацака, псује ми на сав глас и оца и мајку, све док се поново не замрсимо у дрхтаво клупко. После, неко време, мирни и спокојни, ослушкујемо бекријско блејање и

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô.

Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш.' Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често

Ми смо од њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отишô с њоме.“ (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...

Исповест ми треба, зато сам те звао: Оче, ја сам мајку своју отровао... Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све мази Свеж мирис

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (више за себе): Црна твоја мајка и сестра! САРОШ (гануто): Зашто спомињеш моју мајку и сестру? Велиш: кад ти не можеш да ме чуваш и негујеш, што бар оне нису онда ту... Видиш колика си и каква, Ташана?

Јесте ли мислили на децу, кад сте хтели да им мајку уништите? Пилићима квочку нико не може да замени а камо ли детету матер. Зато она мора да живи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У мраку јесење ноћи није добро распознао човека. Секу је најбоље тешио Срећко. И мајку Станојеву је он најбоље разговарао.

Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага. Преселио се код родитеља, води кућу, гледа мајку, сваке вечери се довија да оца у сан превари.

Срећко — засуче се, припаше материну кецељу, ради по кући све сем кувања, мајку диже и премешта, стигне и у баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита

Ја по висини, као нешто мало и сећам на оца, а по свему другом ни на оца, ни на мајку. Родих се у некој дебелој кожи, и она ми све кости поравнала, и дошла сам трупац.

А моја сестрица, сасвим друга, ударила сва на своју мајку. Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија.

”... Не ваљаш ти, мој брајко. К'о сви црквењаци, више је у биртији него у цркви. Жена у гробу, а ћерка, место да мајку замени, келнерише... И ту сам наказност први пут видела у овој благословеној земљи...

Чајновића и његову госпођу. Хвалећи Павла, новине су хвалиле и угледну његову мајку, угледну грађанку за чије се име зна у свима добротворним друштвима без разлике вере и народности.

Марта је имала стару мајку, и стару неудату сестру, и стару двоспратну кућу између дивног старог пута Виа Апиа и дивног брежуљка на којем стоји

Сви поособ су јој били криви што њену мајку нико не помиње, нико на њу не мисли, па ни он, отац њен. Кога да пита? Гра-гра. Коме да се жали? Гра-гра.

Дечко је добар, врло добар, надам се да ће слушати мене и тебе боље но мајку, и да ћемо га добро упутити... Паметан је некако и сувише, право да ти кажем, некако матор...

Неки апсеници цео дан нису у апсу, раде по згради, а већ су и моју мајку слушали, и тако је као да и нису ништа криви. Можда и нису. Они и певају.

” — Не продајем, господо! апсолутно не! — Којег дана је Ната сахранила мајку, те вечери је Мирко изгубио оца. Под орахом, стари Сава је таман испио флашу пива, раширио руке као да некога хоће да

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И једног дана учинио сам први мушки корак у животу. Стао сам одлучно пред мајку и изјавио да нећу више да носим сукњу.

Ако је мајку такво пророчанство и умирило, оца није могло и због тога су у породици врло често вођени разговори о тој теми.

Мојој радости, разуме се, није било краја. Одјурио сам кући, те загрлио и пољубио мајку, сестру, а млађем брату од узбуђења опалио шамар, пошто сам претходно, још пред школом загрлио и пољубио фамулуза,

Једва што ми је онако кроз зубе поменуо нешто оца и мајку. Разуме се, кад сам се већ једанпут збунио, да је после све ишло наопако.

— Јесте! — рече она и пођосмо. Цела се ствар, међутим, свршила овако: Она је отишла кући и замолила мајку да јој спреми постељу да умре. Том приликом јој је признала да се отровала, односно да је јела дрва са мном.

— и, сасвим заборављајући да сам и ја присутан седници професорског већа, катихета опсова колективну мајку трећем разреду гимназије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Шта то би, побогу чоче, те изљегосте из земље? — Е, велика сила удари... — А вала, пас им мајку гонио, запамтиће, светога ми Петра, Црну Гору, те ће и на онај свијет приповједат.

— Онда приђе детету: — Како се зовеш, мали? Дете је ћутало и држало мајку за хаљину. Један од војника обриса рукавом очи, па ће рећи: — Звали су га Мића. — Хајде, понесите га!

Уосталом, сви гладни имају сличан изглед. „Да ли има мајку?“ — паде ми изненада на памет. Наљутих се на самога себе што туђу бригу водим, кад ни мени није лако.

Најзад се пронесе глас, како ће нас Италијани спроводити даље. Па, мајку му, овакви какви смо, у стању смо да их сатерамо у море — љути се потпоручник Живадин. — Нисмо ми заробљеници!

— вели, смејући се, капетан Веља. — Хајд што рекосте да је шакал као коњ. То је још и могао да прогута. Али, мајку му, где вам пада на памет да шакал вуче кола, па још и топове!

— Чекај, побратиме, да видим који је правац нашег наступања... Ух, мајку му, опасне су урвине пред нама. — Шта има! — објашњава стручно Лука.

Тешко ми је много... Не знам шта ће са мном бити. Ако стигнеш у Србију жив, друже, загрли ми мајку и поздрави сестру. Твој Драгослав.“ Ноћ се била спустила... На фронту су блештале разнобојне ракетле...

— Сваки мисли „спроћом себе“ — он зевну и протегли се. — Је ли, богати, где те ранише? — У ногу... — Де, мајку му, толико знам. Сваки дан те превијају. Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

га бесомучно по лицу Избијам једну љубичасту варницу; А ту мишицу белу, И обливену крвљу и белу, Умочили, мајку му! у апокалипсу.

Плаках од усхићења да си ми толико жртва; Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи Где наћи! Кад наћи! Оба мртва: Мајку му! И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе! Већ скривасмо се под клупе и у порубе Злочинци!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ти је не можеш тражити уместо њега, али попни се на Сунчев Брег и питај Сунчеву мајку за савет. Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати!

Чак јој се и рођени син чини туђим: поседео, погрбљен, ћути. Тако, ћутећи, и на онај свет оде, оставивши мајку сину и снахи од чијег је сина и снахе она већ била млађа! Шта је могла да прича с њима?

Крилати Белко и сам је неко време оклевао, а онда рече: — Пођите за мном! У свој моћни загрљај Белко прво узе своју мајку и однесе је на оближњи брежуљак.

низ планину и спази кућерак жене сав згрчен на месечини, застаде као окамењен: шта ако гаје Смрт преварила и надјачала мајку? Шта ако дете није живо? Једва је последње кораке прешао и отворио врата.

Затим се присећао и љуто клео. — Обманула ме Звезда! Можда изгубљени кључ и не постоји? — У свом сну виђао је мајку како га чека и кућу своју милију и раскошнију од Замка.

— Морам да је напустим, мајко! — Звезда жалосно обори главу. Звездану Мајку то у први мах наљути, затим уплаши. — Шта је то с тобом, кћери? Јеси ли болесна?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

да видим њих, децу, дом, кућу своју. (Бесно): А оно? Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка?

(Куне): Ох, синко, синко, суза те моја не стигла. О, проклета Циганко! Ох, синко, што за њу кућу остави, што мајку осрамоти? Што се у њу загледа — очи јој испале! Што те омађија — уста јој отпала!... Ох, Господе!

И многе мајке уцвилио, расплакао, у црно завио, а највише мајку Јованову? Сина, јединца, Јована јој заклао. Па... мајку, оца, сестре, све их натерао да играју и да певају.

И многе мајке уцвилио, расплакао, у црно завио, а највише мајку Јованову? Сина, јединца, Јована јој заклао. Па... мајку, оца, сестре, све их натерао да играју и да певају.

У башчу, на ава, на зеленило искам! (Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако? И оца, и мајку, и кудељке и све газдинство остави, сал уз њума да си!

СТОЈАН (отура је руком): Не дирај ме! КАТА (не може више да се уздржи од плача): Зашто, синко? Шта толико мајку? Шта је мајка толико скривила. СТОЈАН Што си ме родила... КАТА Па мајка, сине, за срећу те је родила.

ТОМА (не слушајући је): ...Жену? Немам. Никад је нисам ни имао. Имао сам мајку. А мајка за младост није. (Обзире се, гледа по соби. Виче): Марко! Долази Марко. ТОМА Камо софра, вино?

) Де, бре... (Гркљану): Свири! Да свириш: како нигде никога немам. Ни брата, ни татка, ни мајку! Жену? (Показује на кућу.) Ене гу. Од брашно и тесто очи ву се не видив. Нигде си ја никога немам! Де!

— Мајку си несам питала, Али сам лошо слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Ј

— Мајку си несам питала, Али сам лошо слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и

МИТКА (узбуђено прекида га): Мајку, њума да ми не спомињеш. Она једно погреши, што прво тебе, па после мене роди, те с’г морам да ћутим, да те слушам,

Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе? и само хаџију, оца твога и мајку твоју да дворим и да служим? Да пред њима клечим и ноге да им перем?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Но старица само тресе се и грца И упире поглед у споменик бео, Сврх ког устремљени орô светломрца, Као да би мајку огрејати хтео.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Понека личност добила је горостасну фигуру, нека крила, нека оца и мајку у змају и вили, нека изузетну издржљивост на мукама, нека изузетну хитрину и окретност, нека изванредну сналажљивост у

Беше тада горко ридање и плач. Одводили су друга од друга, брата од брата, сина од оца, мајку од сина“. Али за одмазду Турци су добијали одмазду, осветничка хајдучка рука враћала им је жао за срамоту.

У тренутку кад треба да погине он не жали ки мајку, ни сестру, ни љубу, ни имање, него жали што ће умрети „без замене“.

“ Зато и њега, и земљу која га је дала, и мајку која га је родила, прати ватрени народни благослов: Весели се, под Цером Поцерје, којено си гн'јездо соколово!

прима раскошно обучене сиротице и ставља у горњу трпезу богате нове господаре у новом скерлету) и што не поштује оца и мајку (не држи их за столом и не даје им прву чашу вина), и, оваква, ова етичка оцена (коју је било ко било коме у различна

смрти, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане; него брже ходи б'јелу двору, не би л' живу застануо мајку!

““ То су браћа мајку Послушала; брже пишу књигу на кољену, те је шаљу у Шару планину, своме брату, Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени

“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“. У б'јела се лица изљубише, Милош мајку у бијелу руку. Стадоше му редом казивати како царе оде по ђевојку надалеко, у земљу латинску, а не зове својијех

Буде њега лале и војводе: „Устан' море, млађано Бугарче! Бог ти стару не убио мајку, која те је такога родила и у свате цару опремиле!

Оде Марко у господске дворе, пак дозива Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко, господа се јесу завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се

ти Бањску, сине, ојадио: и живијем огњем попалио, и најдоњи камен растурио, вјерне твоје слуге разагнао, стару мајку твоју ојадио, са коњем јој кости изломио.

Тужне гласе донесе јединици ћерци својој. Кад је млада дјевојка своју мајку разумјела, пуста коња хранила на пуно на осам данак̓; коња бјеше пустила планиноме зеленоме, и још га покрила чистом

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Кад би ми неко рекао Како је земљу стекао Коме је душу продао Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ко ли воли рит више бистрог извора планинскога пити? Ко ли воли јед неголи мед? Ко маћеху него своју рођену мајку? Оца и очуха? Трње и лепу, чисту земљу? Ко стрњиште или пшеницу?

И с крвљу га достадоше. ИЗ ЦИЦЕРОНА И ТУКУЛА Два брата — Клеобес и Бетон — врло почитоваху своју им мајку, а погани бијаху, те кад би јој ваљало у збожницу ити (њихову црквину), а не би им се коња здесило, сами би се

Гаврил Сав је ови свет прогледао вишњи Бог одзгор ал' нигде није такву девојку приличну нашао за своју мајку кроме тебе. Те добра му воља ето би да из тебе прође посвећене.

Речено је у писму, кад се човек жени, онда остала свога оца и мајку те се слепи са својом женом. И обадвоје њих с једним гелом буду.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве. „Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ.

Стра’ ме што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!... — Што ће начиним?! ’Ајде и ти па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.

Присети’ се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...

кад стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерл’к... И саг јоште је жив!

И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако

та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!... — Ете, што па да си ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа...

— Ете, што па да си ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне...

— поче Васка — поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка.. Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене да гу ја појем...

Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене да гу ја појем... — Е, зашто да клне мајку кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...

Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога

Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшијским кокошкама. Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано: — Нане, „Гиган“ саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку“! — Ако, сине, ако...

тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало, — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило! и зато није никакво чудо што га је она свуда водила са собом да се подичи њиме.