Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурађ је спавао го, и лети, и зими, а спавао је, и после пет година брачног живота, са мајоршом, боље рећи на мајорши. Он се био навикао да заспи на њој и Ана је морала да га, онако тешког, сваљује са себе, као неки камен.
Ђурђе је јахао, раскречен, поред кола Аниних, али су ћутали. Иако је прошлу ноћ, Ђурђе био, силом, провео, на мајорши, супружници су се били завадили, последњих дана, и нису говорили.
Ђурђе више није могао да спава, на мајорши, али је лежао, ноћу, на татарским јастуцима, на земљи, код жениних ногу, као да му је, боже прости, мати.
Све ће то проћи. Пошто више није могао да заспи на мајорши – која више и није била мајорша, него капетаница – Ђурђе је почео да се умиљава жени, пред свима, прекодан, па је на