Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не! Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“.
Та кад смо победили Маџаре на толико места, па кад је оно Башахид горео... Хе!...“ Хтеде мајстор Сима и даље да говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко замишљен. „Хоћемо ли и косу обрезивати?
„Хоћемо ли и косу обрезивати?“ запита га мајстор Сима. „Режи, мајсторе!“ рече отац... Мајстор узе маказе, па је одсецаше све прамен по прамен, да сву лепо изравна.
„Хоћемо ли и косу обрезивати?“ запита га мајстор Сима. „Режи, мајсторе!“ рече отац... Мајстор узе маказе, па је одсецаше све прамен по прамен, да сву лепо изравна. Један прамичак паде му баш на крило.
Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима.
је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ поробили, проклетници!...
“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ поробили, проклетници!...“ Видела сам како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а
“ Видела сам како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: „И видиш, брате Обраде, какво настаде
?...“ „Јест“, рече отац. „Победиоцима суде побеђени, над мужевима владају кукавице!... Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом.
Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом. Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!
Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и комшија!...
Отац му нуђаше за услугу два грошића: „Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. „Људи смо“, рече мајстор, „данас сам учинио ја теби, сутра ћеш ти мени... Збогом, брат-Обраде!...“ Отац и тетка се ућуташе.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — „Не говори више о том,” — пришапће му мајстор — „јер видиш да ти се деца смеју; а да знаш како говориш, и сам би се себи смејао”.
Спази га касапин, но подалеко; рече му: „Е, таки ли си ти мајстор! Иди и уживај, но при тому знај да ми ниси узео, него си ми дао срце и памет, јер ћу други пут знати како ћу се с
Дође нови мајстор, и од| истога бакара содјела по новому вкусу у нечем различну, а в прочем подобну первој статуу. Види је завист,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
кочијаша, поскупо га погоди, јоште му толико обрече, кад нас на прву пошту одвезе, да на пошти каже да га је пост-мајстор погодио до прве поште да нас одвезе, јербо у Фокшану није било коња.
Дођемо од Фокшана на прву пошту. Наш кочијаш каже, да га је пост-мајстор погодио донде и платио му. Одатле узмемо пошту и што брже од поште на пошту терамо, дајући кочијашима добре напојнице.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару. Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор. Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце, бременице, вучије, чаброве, столице, столове, лотре
— Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. — Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа. — Плаћа да видиш, газда Милуне, доста добро!
— Шаљеш нам оног твог Сретена, те нам све суде исквари. — Што сам вам ја крив? Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. — Мајстор је био док се није код тебе најмио.
— Што сам вам ја крив? Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. — Мајстор је био док се није код тебе најмио. — Јес' — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове.
Ово су, богами! И сви истрчаше пред механу да виде. Стадоше се смејати и запиткивати ко ли би мајстор да му тако подвали. Неко рече да је ноћас чуо некака кола, где често нешто превлаче, али чија су, није знао.
Поваздан тако дељка и мајсторише, што се тиче на прилику, као мајстор.« И доиста, учитељ је Грујица имао сав и стругарски и столарски алат и умео је начинити све што само очима види.
— Па 'ајд понесите н једно буренце мајстор Стојану, нека га оправи. Иде благдан — требаће ми. — Драге воље, понећемо — рече Никола.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не знам, то мој Лазар ујдурисао. Он ти је мајстор око тога. — Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. — А шта ћу радити? — рече Иван.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта је ово овако масно? Је ли, магарче? — Па, механа је, мајстор-Благоје, — рече прљаво створење, с толико непобитног разлога, да се Благоје савим разгоропади: — Е, гле ти њега!
— Какав је то коњ, управо кобила! Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео! А она: ђем на зуб, па овако!
Па како је летела, онако у авлију! А кола закаче; па стражњи точкови остану пред капијом, а мајстор у капију, а сандук њега по глави, а предњи точкови код орâ, а кобила пред кућу, а ми да умремо од... од...
и... не, не може бити! Та, ако су и Турци, нису зверови! Он се потрља по челу, хтевши разгнати ове мисли. — Мајстор је, и богзна како, рад био да се ождреби — настављаше Благоје, гледајући непрестано у место на коме је капетан још при
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и штап, који је био онакве форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.
мене научите како се прави онај мелшпајз што се зове: Саће од зоље од квасца, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор. А мој попа опет то, па само то воли, као да је, боже ме прости, швапско дете.
Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове. ’Ајд’, иди сад. Стој! Ти ћеш то заборавити к’о и запушач. Дакле, шта сам све казала? Шта ћеш да кажеш?
— запита је гђа Габриела. — Нисам, слатка,... него с овим шегртима: сâм један јед кад није мајстор ту... — А, тако штогођ! А ја мислим, ви сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!
« Образ је спласнуо, а зуба нема, — е, па ондак нек докаже ако је мајстор. — Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега. Па како онда?
А, што рекосте »’асна«? Ех, а ко данас има ’асне од рада? Нико! А паор ни толико! — А јеси л’ бар мајстор у том послу? — Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.
фалишан зуб — рекла је гђа Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила — ту ће он бити мајстор да намести!« То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више. Била је тада љута целога дана.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ко му је отац, пита ме доктор, а ја му кажем бандист, господине, тамбур-мајстор у дивизији, проклет да је. „Е, вели, не ваља му отац ни две паре, није се владао као човек“. Знам, реко', и сама.
Овако би' ја њега. Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави. — Не свира он у кларинет, он је тамбур мајстор. — У тамбуру, у шта било, тек не би више засвирао.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Катици на гитар. ЈАЊА: Кирије имон! Колико сум крајцари већ дао кроз то проклето гитар! ЈУЦА: Гитар-мајстор је већ пет сати због жица пропустити морао. ЈАЊА: Да ти керверос носи гитару, да ти носи моду и моју памету!
Идем као мајстор Глишина жена. А, нећемо ми тако! Има Јања новаца. Казивали су мени. КАТИЦА: То је истина да он има новаца, али кад му
једва сам га натерала да те да учити гитар, а и то не би учинио да ниси гитар на поклон добила, и да му није гитар-мајстор дужан, од кога иначе не може да се наплати.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Влада је, док је ишао у гимназију, био мајстор за те ствари. Сада се понашао као курва, понесен парчетом целулоидне славе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини.
позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор. Фрајла Лујза дође са гитаром. — Херр вон Кирић, ви свирате гитар? — Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се.
Ја вашу кућу јако поштујем. Полачек мало мисли се, па онда прослови: — Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити. Мени је мило.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То значи да девојчица као шегрт иде на специјалну обуку код стручњака за везење. „Мајстор је одрасла девојка из куће или комшилука, која преко зиме учи девојчице у ’кућарици’ да везу (...).
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Уместо добрих, лепо васпитаних дечака на сцену ступају уличари, дечји пролетаријат: довитљиви шегрт Крака, кога мајстор Лазар „грдно лема”, мали радник у трикотажи Ждера Њоре, чија је највећа жеља да се претвори у кита Па да своје бесне
У каснијим причама Ћопић се извештио као мајстор кратке прозне форме; неке од њих технички су урађеније од оних из детињства и о детињству, које се често своде на
споразумева с коњем о величини и врсти самара који треба да изради: Дед се послушно диже и доводи окретна коњичка. мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво.
ИВ Богатство слика Ћопићеве сеоске приче даје посебну боју како визији детињства, тако и описима природе. Ћопић је мајстор лирских атмосфера: и то су готови, давно заокружени утисци, које он жудно, са страшћу оживљује.
Имао је картотеку свих својих наручилаца, њихове адресе, мере, опаске о посебним захтевима. Радовићу су очи засијале. Мајстор! Светитељ рада и пожртвовања!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
тако исто и дирљиви спев енглеског песника Алфреда Тенисона Енох Арден (1880), трагедију румунске краљице Јелисавете Мајстор Маноле (1897).
писце осамдесетих година; ведар, занимљив и симпатичан писац; преводилац ретких способности и велике радне снаге; мајстор у српском језику — Глишић, иако не иде у писце првога реда, један је од оних писаца који чине основу и снагу једне
Илића остаје као један датум. Он је најбољи песник свога поколења, највећи песник кога је Србија дала, најсавршенији мајстор у српском стиху, и са Његошем, Змајем и Јакшићем он иде у ред првих песника целе српске књижевности. ВЛАДИМИР М.
он пише ванредно израђеним стихом, углађеним, утанчаним, са обиљем слика и богатством речи, показујући се као мајстор у речи. Његови флуидни, живописни, сјајни стихови иду у најбоље ствари које је српска поезија дала.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — »Па, пазари се, пазари; крај с крајем, ех, таљига се, таљига!« одговори мајстор или бакалин. »Е баш ми је мило кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.
Ти само накриви капу!« — Некоме се већ досади да иде сам, па пошаље шегрта. »Поздравио вас мајстор и послао вам ово«, вели дечко и даје му цедуљицу. — »А, врло добро!
Гледај га само! Море, та ти си ми већ момче на женидбу!« — »Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам!
Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој
Криво шефу па вели: — »Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати што ниси ти дош’о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!« — То верујем — вели Каја — али да коју добру рекне за тебе, то неће! — Море, шали се, шали човек.
А моја Каја уме да шпорује, мајстор је у томе! Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполеона у сламњачи. Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо.
И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама. Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
85. Свуда чудна мешавина, Све ту срња кô да с' вија: Госпа, кера, госпар, псина, Мајстор, шегрт и колија. Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Самар му правим, а ти ...Дај га доведи, вјере ти. Дјед се послушно диже и доводи окретна коњичка. Мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво.
— А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати? — наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити.
Из године у годину, добро је то мајстор пратио, бакра и бакарног посуђа било је све мање. Све се трошило, тањило и нестајало.
Прилично му и вјерује, ипак је мајстор, макар и калајџија, свијета је видио, а јадни сељак — никуд иза говеђег репа. Остане тако калајџија код њега и
Једна је најбоља у нападу, друга је, опет, мајстор за уличне борбе, трећа је душу дала за чишћење терена од четника, четврта . . .
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије.
Онда му цар да дванаест дуката и рече му да од сад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката
Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме
“ Онда му мајстор рече: — Кажи мени, ја нећу никоме казати: ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш
Онда му рече онај човек у зеленим хаљинама: — Ја сам мајстор, ходи к мени па учи занат кад ти тако срце иште. Дете једва дочека и пође с њим.
Дете једва дочека и пође с њим. Идући они тако по крај оне воде, наједанпут мајстор скочи у воду и стане пливати говорећи детету: — Хајде за мном скочи у воду, и учи пливати.
Дете се стане одговарати да не сме, јер га је страх да се не утопи; а мајстор му одговори: — Не бој се ништа, него скачи. Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредо.
Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредо. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.
Пошто се он врати и баба остане сама с дететом, онда му стане говорити: — Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету. Није он онаки мајстор, него је ђаво.
Није он онаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с оног света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу ти
А оно му одговори: — Нисам још ништа. И тако прођу три године дана, и кад би год мајстор запитао дете шта је научило, оно му свагда одговорило да није ништа.
Сав вашар чудиће му се. А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати. Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) СТЕВАН, СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого. СУЛТАНА: Орјатине, ти се смеш мени противити, не видиш да сам ја твоја госпођа?
Оковао се и онај кој те држи у кући. СТЕВАН: А гле мајстор Сретинице, како лепо зна претити! СУЛТАНА: Мајсторица ти била мати, па те лебом ранила. Ја сам твоја госјгођа.
СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна. СУЛТАНА: Сад ће ти пући глава! СТЕВАН: Бре, срећа је твоја што ја с мајстор Сретом добро живим, а сад би ти показао на кога ти замањујеш.
СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.) СТЕВАН: Чекај малко да те ја научим, кад не уме мајстор Срета. (Стисне јој руке уједно пак је туче.) Је л’ то лепо, сека Пело? СУЛТАНА: Јао!
СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ја не могу имати две жене. СТЕВАН: Аха, ето мајстор Срете, сад ће је он научити памети. ПОЗОРИЈЕ 3. СРЕТА, БИВШИ СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме!
ПОЗОРИЈЕ 3. СРЕТА, БИВШИ СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Је л’ то твоја жена, мајстор Срето? СРЕТА: Требало би да је моја, али ево ушло јој у главу да је она милостива госпођа, гди млого на милостиву
Поганијо женска, вуци се кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. СРЕТА: Море, јеси ли ти луда или пијана? ТРИФИЋ: Мајстор Срето, твоја је жена у опасности, него гледај те зови доктора да јој пусти крв.
Промисли само, и теби на чест не служи да ме на овакав начин одбацујеш. ТРИФИЋ: Мајстор Срето, познајеш ти добро твоју жену? СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе.
ПОЗОРЈЕ 5. ПЕЛА (с валом преко шешира, ступи), ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме место. ПЕЛА: Милостиви господине. ТРИФИЋ: Шта је? ПЕЛА: Опростите ми, ја нисам крива.
СУЛТАНА: Сви сте ви невини. То је зар тако небо хотело да искусим оно што нисам нигда ни помислити могла. Мајстор Срета ме је научио да није совестно децу сасвим мазити и распуштати.
Али данас ме је мајстор Срета научио да је лако тући, али врло тешко трпити. ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.
ТРИФИЋ: Можеш спокојно спавати. СРЕТА (прети Пели): Разговараћемо се. СУЛТАНА: Опет ти почињеш, мајстор Срето! Оћеш да ме расрдиш? Мани жену, моја је кривица.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
С верношћу истом, као да иста је тежина. А љубав? да ли и она обнавља се изнутра, Увек недовршена, јер тако хоће мајстор? Клонула си од шетње, оно поподне, кад смо Супијани од сунца упловили у сенке И свежу хладовину собе у Уја Фірензе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где си досад био?“ А Гиле ти, ни пет ни шест: „Извео ме“, каже; „на вечеру онај балет-мајстор из позоришта што носи кошуљу на цветиће и пудра се. Много фини човек! Тако је осећајан!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Октóбар пали брегове Баната. Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом. Дежура негде Мајстор без алата да срцем слуша тајни језик Оца, док окном зукти изгубница оса. Октóбар пали брегове Баната.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута. Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Али, стари сам ја мајстор, не испуштам ситуацију кад је једном шчепам. Окупим ти ја њега укрштеним питањима; па укрштена питања, па укрштена
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А по извршеној казни, поднаредник Траило држао му је лекцију као за утеху: — Добро, украо си. Молим лепо... али буди мајстор да те не види командир. А ти размануо као барјаком. То и бабе умеју. Е, да знаш!...
А што је главно у рату, мајстор је да украде и да га „ники“ не увати. Је ли тако, Крсто? Овај не пориче његову храброст у борби.
— Опет нека кола — рече Александар. — Причекајте да видим, знаш, онај мајстор може да ме потражи... Мислио је на командира. Запитах Милутина докле ће да остане овај командир.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
158. Узрасло ми је дрво зелено; Под дрветом ми је свилена хаља, На хаљи седи мајстор Манојло, Те кафтан кроји царевој ћери. Мајстор га кроји, калфа га шије Сребрном иглом, злаћенијем концем.
ми је дрво зелено; Под дрветом ми је свилена хаља, На хаљи седи мајстор Манојло, Те кафтан кроји царевој ћери. Мајстор га кроји, калфа га шије Сребрном иглом, злаћенијем концем. Туде прође царева ћи.
Мајстор га кроји, калфа га шије Сребрном иглом, злаћенијем концем. Туде прође царева ћи. На њу погледа мајстор Манојло, На њу погледа и кафтан ократи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Луд човек! Шта има да учини?!... Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући. Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
а?” ЈЕВРЕМ (задовољно): Хе, хе... формална агитација! СЕКУЛИН: Па, брате, то ти је наш посао! Сваки мајстор треба да је печен у своме послу. Зашто сам ја овде, и зашто ми је краљ дао указ него да упутим овај народ!
ЈЕВРЕМ: Па да се испече. СРЕТА: Да се испече, јест', ал' дела га умеси ако си мајстор. А знаш ли ти: како се меси јавно мнење?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« И власт остане, не сме даље.
А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор! Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади. И ово последње с успехом.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јана који бјеше одвећ живахан, поучавао је у размацима и у мачевању, у тој је вјештини гроф био прави мајстор. Дјеца су редовно долазила на рочиште, весело идући тамо као на забаву, а враћајући се дома сваки дан боље оснажени
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). — Приповеда се како је архимандрит од некаквог манастира заокупио сиромаха човека, за кога је знао да је мајстор украсти, да му пише ждрепца.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда му рече онај човек у зеленим хаљинама: „Ја сам мајстор, ходи к мени па учи занат кад ти тако срце иште.” Дете једва дочека и пође с њим.
” Дете једва дочека и пође с њим. Идући они тако покрај оне воде, на један пут мајстор скочи у воду и стане пливати говорећи детету: „Хајде за мном скачи у воду, и учи пливати.
” Дете се стане одговарати да не сме, јер га је страх да се не уто | пи; а мајстор му одговори: „Не бој се ништа, него скачи.” Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредп.
” Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредп. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.
Пошто се он врати и баба остане сама с дететом, онда му стане говорити: „Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету. Није он онаки мајстор, него је ђаво.
Није он онаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с онога света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу
” А оно одговори: „Нисам још ништа.” И тако прођу три године дана, и кад би год мајстор запитао дете шта је научило, оно би му свагда одговорило да није ништа.
Сав вашар чудиће му се. А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати. Али се немој Шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми
Ни њу не ће моћи нико купити, а мајстор ће мој доћи, и платиће штогод зацениш. Али не шали се не даји му кључеве у руке, него кад новце примиш, удри кључевима
Кад овај изиђе пред цара, запита га цар, што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седне те га момак обрије.
Онда му цар да дванаест дуката и рече му да од сад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката
Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Видећи, мој мајстор, да добровољно пишем, изабрао ме био као за писара; давао би ми којекакве старе, од много година, тефтере да
Јошт к тому један особити случај дао ми је много мислити сврх калуђерскога чина. Мој мајстор имао је свој дућан у кућам’ господара Јове Муцула.
Али шта неће нужда измислити! Полазећи из Смирне дао | сам био начинити једну горњу [х]аљину од фине инглеске чоје. Мајстор ми је начини одвећ и дугачку и широку. Ову сам све потезао са собом, а нисам је ни један ред обукао.
прича калабалук — множина, навала, збрка калавртски — калабријски Калигула — римски цар из В столећа калпагџија — мајстор за израду калпака (капе) калпак — капа, шешир камара — соба камарад(а) — другар камилавка — поповска капа канаве
слабост, плашљивост маргарит — црквена књига марјаш — монета у вредности 17 новчића (у Доситејево доба) мастер — мајстор, господин мастиха — мастика, врста ракије маутски — царински маћа — пега, мрља медик — лекар медически — лекарски
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад оста свак при своме мишљењу. Сутрадан дође мајстор Ловрић. Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.
То је, знаш, јаје које се излеже без коре. А он је био тако јаје, па је пукао од студени... — Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тврде, бесловесници, да сам мајстор што прави сребрне динаре неком справом смештеном у подруму, у који нико, сем мене и газде, не улази.
Плакао си и мучио се да угураш ногу у дубоке црне ципеле. Аја сам... „Како не можеш да обујеш? Мајстор ми је рекао да су за дете од шест година, а ти још ниси напунио шест. Наказо божја.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
како га је видео Маврогени, постао је у аустријској престоници, у којој су занати и вештине увек били на цени, главни мајстор а, како су недеље и месеци пролазили, и велики маестро.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Треба их знати прегледати, опипати и одабрати. У том послу ја сам велики мајстор; уверићеш се о том вечерас“. Грилус поче прегледавати јагње по јагње, тумачећи њихове особине.
Али кад мој мајстор начини другу, савршено округлу, лопту, успео сам да је скоро потпуно испразним“. „Дивота!“ „Кад отворих славину те
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гардеробу откупи Алекса звани Лепир, столарски мајстор, велики поклоник Талије; а шабачки син, глумац оне дружине, Мика Н.
, оста у Шапцу да, код својих родитеља, очекује нови ангажман. Лепир Алекса, столарски мајстор, иначе у основи једна уметничка иако небохемска природа — што је, код нас бар, велика реткост — ватрени, дакле,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је био рад чувеног прекоморског мајстора-декоратера, једна од умјетничких дика нашег мјеста. Мајстор се звао Спавента.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!... Ко би се тога сетио... — Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.
Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари. Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ обуче гаће и пође у дућан. Кад дође у дућан запита мајстора: — Шта ћу радити? Мајстор се стаде обзирати: чује га гђе говори, а не види га, те ће му рећи: — Ама оклен ти то говориш? Ја те не виђу.
Пошто се прене из несвијести, промисли се куда ће и како ће, те опет староме мајстору. Мајстор га дочека, изгрди, наружи, ама штоно рекну: ни пас с месом, те му даде опет стари посао, да продаје сомуне.
Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије.
Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката
Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не
Онда му мајстор рече: — Кажи мени, ја нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш
Онда му рече онај човек у зеленим хаљинама: — Ја сам мајстор, ходи к мени па учи занат кад ти тако срце иште. Дете једва дочека и пође с њим.
Дете једва дочека и пође с њим. Идући они тако поткрај оне воде, наједанпут мајстор скочи у воду и стане пливати говорећи детету: — Хајде за мном скачи у воду и учи пливати.
Дете се стане одговарати да не сме, јер га је страх да се не утопи; а мајстор му одговори: — Не бој се ништа, него скачи. Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредо.
Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредо. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.
Пошто се он врати и баба остане сама с дететом, онда му стане говорити: — Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету. Није он опаки мајстор, него је ђаво.
Није он опаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с оног света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу ти
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Требало ми је често охрабрење и ја сам га тамо налазио. Рут је био велики мајстор да подстиче и оне студенте, који, као и ја, нису имали амбиција да полажу ”трајпос” испите. Био је изванредан.
Био је виртуоз математичке технике и припремао је виртоузе; био је велики мајстор којије увежбавао будуће ”сениор ренглере”.
” Осећао сам слрмину успона, али нисам видео звезде испред себе. Рут је био велики мајстор за решавање математичких проблема, али није био стваралачки геније; био је виртуоз, али не и композитор.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сутра, пре но што је свануло, нађоше се на тргу пред радњом, и чекају да дође мајстор. А дошавши, кад баци поглед на њих, чисто претрнуше од узбуђења.
Ипак држао се чврсто на ногама, а бојећи се да му мајстор не одбије од наднице, не хтеде поћи с радње, но с муком издржа до краја дана.
Оно јесте боље ономе што је јачи и обртнији, али као да и они нијесу задовољни: тужи се мјерач, тужи се мајстор, тужи се чак и заступник, — љуте се на се и на нас. Ни настојнога ни осталих дана није Илија дошао на рад.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је јошт и покојни мајстор живио. ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је тео за пединтера стати. ВАСИЛИЈЕ: Какав пединтер, кад сте ми обећали Евицу?
ФЕМА (подбочи се): Молим те, кажи ми, с ким мислиш ти да говориш? ВАСИЛИЈЕ. Зар ви нисте Фема, покојног мајстор Пере опанчара жена? ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови аљина опанчарица? Ах, саме даске морају од жалости плакати!
Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио? ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио? ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији. ЈОВАН: Шегрт од мајстора?
ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио? ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији. ЈОВАН: Шегрт од мајстора? ФЕМА: Дакако, медведе!
ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте? — Волим ја изучити занат, па бити поштен мајстор него битанга светска. ФЕМА: Јокан, добићеш јошт и Анчицу. ЈОВАН: Анчицу, Анчицу! Хм, ала сте ви мајс ...
МИТАР: Јован, пак шта се тако наружио?... Јоване! ПОЗОРИЈЕ 10. ЈОВАН (униформират), ПРЕЂАШЊИ ЈОВАН: Ево ме, мајстор Митре. МИТАР: О, часни те крст потро; који те ђаво нагрди? ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите!
МИТАР: О, часни те крст потро; који те ђаво нагрди? ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите! Ја нисам више Јован, него Ханц, Жан, или ако то не можете да упамтите, Јохан.
ЈОВАН: (Дед сад, Јоване!) ФЕМА: Не парле француз! ЈОВАН: (Право сам ја мајстор Митру казао да је полудила.) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски.
ФЕМА: Коми фо! Жан! Апорт! Јохан, Ханц, Жан! ПОЗОРИЈЕ 2. ЈОВАН, ПРЕЂАШНЕ ЈОВАН: Ево ме, мајстор... (Стисне уста.) Да ти ђаво носи такав језик, кад све на беду иде!
ФЕМА: Гурбијан, ти ниси рођен за пединтера, него за каквог шегрта. ЈОВА: Е, а знате како мије покојни мајстор... ФЕМА: Пст! Безобразник, какав мајстор? Не знаш рећи покојни господар или господин.
ЈОВА: Е, а знате како мије покојни мајстор... ФЕМА: Пст! Безобразник, какав мајстор? Не знаш рећи покојни господар или господин. САРА: Он говори о вашем супругу? ФЕМА: Да!
ФЕМА: То је импретиненција! ЈОВАН (продужи): Па знате ли, мајсторице, кад вас је покојни мајстор оклагијом чак у подрум отерао, што нисте тели радити. ФЕМА (скочи): То је безобразлук!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
свију поменути (а и други сваки, које би ко нашао) погрешака може се слободно казати, да је Лука био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом књижицом, заслужује место међу првим нашим
Госпоје немам, Фрајле ме неће, Којекакве дроље нећу, — Моје невоље! Мајстор ме гура, Хаускнехт ме тура, Бирташ неће да ме слуша, — Јао невоље!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Дај ми кажи, Мићане! — трже се мајстор Глишо као из дубоког премишљања, примаче се ватри, истресе лулу о длан, па је опет напуни и метну угљен...
И то ми је владика и један Кристов свјештеник! — викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова
— уздахну мајстор Глишо и опет презриво пљуну. Послије дугог мољакања и устезања, Симеун изврну чашу и поче: — То је било прве неђеље
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он је врстан зналац српског језика, истински језички стваралац, мајстор беседничког стила. Српска књижевност ипак није кренула путевима икоје је отворио Венцловић.
артист у поезији, "уметник-песник", реформатор српског стиха (најособенији му је стих шеснаестерац), брижљив стилиста, мајстор форме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју сопствену поган, и онда узида п.
Ћипико, Иво - Пауци
С њима ће доћи мајстор, да их намјести. И закључи: — Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити... Нека све буде на славу
* Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака. С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би
Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.
Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех. Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.
Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле! Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... вВражји плише!
— Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче ... И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале. Они га у задњу понудише и вином.
Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља. Сигурно их је мајстор угађао... А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изгледа да је главни мајстор Стикриос замерио Јакосу што је Јуду насликао сувише одвратним. Није му се допадало такво претеривање.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
вештачки изрезуцканом биљном орнаментиком, очуваних и свежих као да су јуче изашле из каменорешчеве, који беше велики мајстор. Сада су се и историчари присетили да је овде некад лежала једна велика варош.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Надимак тај је био и остао само случајна и споредна ствар у животу мајстор Костином. Некада свима у варошици познати Костица шнајдер био је мало, слабашно, мирно створење.
Све што је крива линија, то он тегли и прошива за машину. Рукави његови су били чувени, као живи. Мајстор га је ценио; мало мало па звизне неку поруку свом млађем калфи, Костици; или му хитне пакет искројеног комада у крило.
” Шнајдерница се запрепастила. Мајстор је променио десет израза лица, а први калфа и двадесет. „Па добро, а где си ти видео те маказе што саме кроје?
„Па добро, а где си ти видео те маказе што саме кроје?” запита напослетку мајстор. „Видео сам; а сам вам хвала што се не наљутисте.” Костица као да је тог дана положио неки важан испит.
Једног дана изнајмио дућан и почео самосталан рад. Читаоница га је прва дочекала с новим именом: мајстор Коста. После се оно чуло више и више, на пијаци, у одборима занатлиског удружења, у општини.
Шнајдерски момци без рада и мали кројачи без материјала нису испуштали из уста име мајстор Костино. Неким девојкама се учини да је нови мајстор и порастао и раскрупњао се.
Неким девојкама се учини да је нови мајстор и порастао и раскрупњао се. Други и можда већи део паланке наставио је старо, оно што паланка сматра „шалом”: да
У једном друштву у кавани умало се једном не посвађаше износећи доказе за и против мајстор Костиних професионалних и физичких својстава и преимућстава. Један ће тад узети да умири.
Почео од рукава, прешао на капут, па на панталоне. Сад има још да се покаже мајстор за сукње, и онда ћемо му признати мајсторство, и шнајдерско и оно остало.
” Тек што се смеј стишао, у кавану улази мајстор Коста, и право томе столу и празној столици до говорника. Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу,
Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет размимоиђу. Седе мајстор Коста, поручи неки слаткиш, како то већ бива, тачно осети да му се нико није обрадовао.
Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе. — Е, хвала на друштву.” Тек што је мајстор Коста изашао, а онај говорник тихо запева: Ој Костице, туго моја, Шта ће теби деца двоја, Кад не могу бити твоја.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Колико сам пути у кућу мога Глише чизмара одлазио, и при сваком питању: Је ли код куће мајстор Глиша? одговорила би његова жена: »Нису«, то јест мајстор Глиша нису код куће. А шта вели мајстор Глиша?
одговорила би његова жена: »Нису«, то јест мајстор Глиша нису код куће. А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог,
одговорила би његова жена: »Нису«, то јест мајстор Глиша нису код куће. А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог, мајстор-Глишо!
А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог, мајстор-Глишо! А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге. Но време је да дођемо к предмету нашег писања.
Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог, мајстор-Глишо! А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге. Но време је да дођемо к предмету нашег писања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
невјера — (значи и:) неверан, непоуздан човек, издајник него — (значи и:) само неђе — негде неимар — градитељ, мајстор који гради куће, цркве, градове нејак — дете, млад, недорастао нејачак — мали, неодрастао нејмати — немати Немања
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од зове, замки за птице и зечеве, разних вртешки, чигри,
— Шта да сад радим с овим чудом? — забрину се дјечак. — Лазаре, ти си мајстор, дај помози. Кад си знао поправити земаљску куглу, умјећеш и овај шешир за мој „глобус“.
Кад буде киша, ја ћу сједити са Жујом, она то воли. Мајстор Мачак пажљиво је измјерио Николичину висину и кујину дужину и почео да прави кућицу, а остали су му помагали.
Једини који је у читавој овој ђачкој граји остао тих и озбиљан био је Лазар Мачак, главни мајстор. Колиба је, у ствари, била његово дјело, прављена по његовом плану, и зато је он, као и сваки прави стваралац,
— Ехе, доћи сад, страшни старче! Гдје си, бабо с торбетином ?! Мајстор Лазар Мачак начинио је у логору и љуљашку, позабијао у стабло прастаре букве гвоздене клинце да се лакше може попети
— узбуђивао се све више Јованче. — Можда јазавац, лисица или нешто још опасније? Да можда нема змија? Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема. У јаругу никад не допире сунце, а у пећини је увијек хладно.
Тамо га чека неугодно изненађење. Ђоко Потрк јавља да мајстор Мачак неће доћи. Задржао га отац да му помогне у неком хитном послу око једних кола.
Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас? — Тежак посао, копање — одговори сталожени мајстор Мачак. — Ваљаће добро запети.
“ Ово је, разумије се, саставио пјесник Ђоко Потрк грицкајући замишљено киселу стабљичицу „зечјег купуса.“ Јованче и мајстор Лазар Мачак били су неуморни у измишљању разноразних новина. Као најуспјелија показала им се ипак „Жујина тајна кућа“.
— Богме ће бити дреке и подераних чакшира! — ускликну мајстор Мачак. —А и по дану ћемо ми тако прикрити јаму гранама да ће у њу упасти сваки незван гост који овуда наиђе —
— А на Голо брдо? — кисело упита Стриц нељубазно мјерећи Луњу. — Ко би други него Мачак, мајстор за ватре, димове и за све остале мудролије — повика Јованче.
— Оно је пушкомитраљез нашег Николетине! — весело намигује Лазар Мачак. Сви му вјерују. Мајстор Мачак је у њиховој дружини специјалиста за све врсте оружја.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И каде га преда њега доведоше, та га цар и распита је ли он којигод мајстор и што ли зна пословати; зна ли дунђерлук, дрвени или зидарски који и око камења посао?
Тешко томе, ко двојим путови ходи! Кано кукавица лелече. О томе се прознаје добар мајстор, којино из неваљала и злочеста што цигурно и добро упраља. Наћи ће се и без препоруке свачем сајбија!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.
баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана кад је ту исту песму пред њим запевао. Зато је више није певао пред мајстором.
Кад је одслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан. Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и оног другог, доцније отвореног дућана.
Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији. Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, а мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.
Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак. Црномањаст, лепа, велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.
Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова! Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или
После сваке такве на задовољство извршене наруџбине осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори. Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.
свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак, — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане... ГЛАВА ТРЕЋА Она је помало и наставак главе друге.
Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали. Мала али лепа бела кућица с повећом баштом, са
Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: што је то бог оставио да човек баш мора радити и у зноју
Чети си свет, па се смеје! И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: мајстор беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега
једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: мајстор беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с