Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад би, а он трећи пут похара мајстора; али у овај мах није се враћао у село — знао је да ће га онде наћи — него оде у Рачу, где је имао друга који је с њиме
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
зубма од муке, но с овим се утеши, говорећи: он је не би ни оваку кадар био здјелати да му није било оном првога мајстора бакара.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори. — Шта је, стари? — вели му поп Ћира.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Огромни иконостас манастира Св. Јована Бигорског, израђен пре 110—120 година, дело је два мајстора из Осоја. Неки од ових дрворезаца дали су врло лепе мотиве у орнаментици, иначе су узимане махом слике из црквене
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Обе је сажаљевају. На саоницама дођу на бал. Овде већ све игра увелико. Пургербал је. Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Непрекидно вежбање и стални ратови били су учинили од њега таквог мајстора одвођења људи у рат, да је предвиђао сваки, и најмањи, догађај који ће се десити и могао, унапред, да прориче и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би се девојчица у Скопској Црној Гори научила да везе, она се даје као „чирак на мајстора“. То значи да девојчица као шегрт иде на специјалну обуку код стручњака за везење.
). Девојчица се даје код ’мајстора’ да учи вести тек после осам—десет година узраста. Женска деца почињу најпре вести ’колир’ (јака од кошуље) и рукаве
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Житïю Петра Великог, најбоље штампаној и по спољашности најлепшој српској књизи тога доба, не показују само вешта мајстора но правога уметника, који би добро изгледао ма где у Европи да је био. Исто тако одлични су његови картографски радови.
По савету свог учитеља почео је читати руске писце и књижевничком занату учити се код великих руских мајстора, у првом реду код Гогоља.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако би испратио сваког кредитора, сваког како у лицу шегрта и калфе, тако и у лицу самога мајстора; управо, имао је моћ да их тако рећи хипнотише, и то врло вешто.
одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику; и тако скине с врата мајстора. »Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти! Неће ти пропасти код мене, не бој се!
народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
срете се с једним човеком у зеленим хаљинама, па га човек запита куда иде, а он му одговори: — Идем у свет да тражим мајстора каквог да учим занат.
Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље. Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити.
Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: — Пошто?
Кад га сасвим ограде н плате мајстора, донесе свака кућа по бреме жита, а кнез сеоски рече: — Хајте, дјецо, у име божје, пуштајте јажу, ја ћу први сасути
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дајемо, кажу, угљено брдо за наше малишане! Танкова ево. Челичне куле! Мајстора вештих рад. Армијо наша поклон ти шаље колектив, сложан, млад!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дана, Богу душу дала на сам дан Ђурђевдан, Аманет оставља своје старе мајке: “Да ми зовнеш, мајко, јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да останем на Ријеци, био је разлог и то што сам у гимнастичкој сали, испод Сахат куле, упознао мајстора – учитеља мачевања, који је био висок два метра, имао дуге руке и викао: „Баттута!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
срете се с једним човеком у зеленим хаљинама, па га човек запита куда иде, а он му одговори: „Идем у свет да тражим мајстора каквог да учим занат.
Кад али ето ти мајстора: створио се Тур- | чин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље. Како дође а он рече: „Ја ћу тога коња
” Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: „По што?
Кад тамо дођу, почну припитивати ђе би је купили и по што ока. Тако се намјере на некаква мајстора хитра у руги и подсмијеху, који им рече: „Ја ћу вам продати не оку но литру, а двије нека ми остану за те аспре.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оном што је унутарње, не смеј се никад. Сломиш ли ногу, руку, углаве ти некако па зарасте. Нема на овој курви земљи мајстора то унутарње да намести. Тебе што ти ноћас Симка постаје мати, донео је ветар на стабло Катићâ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је Жак Луј Давид који се муњевито прославио својом сликом „Заклетва Хорација“ и убрзо постао један од највећих мајстора свога доба. Код њега се госпођа Лавоазије учила цртању. Неусиљено се разговарамо док не стигну остали посетиоци.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
главном ролом у диктаторским рукама све дотле дављеног талента и силног темперамента Алексе званога Лепира, столарског мајстора, а иначе Икетиног и Талијиног пријатеља и обожаваоца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је био рад чувеног прекоморског мајстора-декоратера, једна од умјетничких дика нашег мјеста. Мајстор се звао Спавента.
Као и спознање сваке осебујности у нама, она рађа чудну несигурност. Развојни путеви великих мајстора музике пуни су поуке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Зачудивши се помисли у себи: „Хвала богу, шта ће ово сад бити?“ обуче гаће и пође у дућан. Кад дође у дућан запита мајстора: — Шта ћу радити?
везировић да његове гаће имају ту моћ да учине човјека невидимим кад их обуче, па се уклони те их свуче и дође пред мајстора, а он му даде да продаје сомуне.
срете се с једним човеком у зеленим хаљинама, па га човек запита куда иде, а он му одговори: — Идем у свет да тражим мајстора каквог да учим занат.
Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин, па завио чалму око главе и спустио хаљине до земље. Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња
Тако и буде: кад, се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: — Пошто?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
(Цлементс) и када смо постали пријатељи, испричао сам му то своје искуство и са запрепашћењем сам гледао тог великог мајстора смеха како плаче.
Ћипико, Иво - Приповетке
Настајнога дана мољаше мајстора да га одреди за лакши посао. Није му помогло, јер преко реда нико се од радника не нађе да га у води замени.
— Да га испратим, — замоли мајстора Лазо. Путем, тетурајући се, тужи се Илија: — Видиш, и данас ће ми од наднице одбити половицу, а зар сам ја крив?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тада сам се сетио старих мајстора за писање кратких прегледа. Ваља признати да ми је у томе највише помогао Павле Поповић, који има чудесно кратку и
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији. ЈОВАН: Шегрт од мајстора? ФЕМА: Дакако, медведе! — Видиш и ја како сам се променила. Да знаш, ја ти више нисам мајсторица.
Не знаш ли ти да је моје тјело слабо? ЈОВАН: Е слабо, да! Колико сте боја од мајстора изели! ФЕМА: То је инпретиненција! чујеш, сад ти последњи пут кажем да ми више не спомињеш што је било.
ФЕМА: А ти ајде буди Јохан, то је лепше. ЈОВАН: И то нећу, нисам ја Немац. Боље да идем топити оне коже што су од мајстора заостале. ФЕМА: Шта, коже? Тај смрад у мојој кући неће више бити. ЈОВАН: Кад неће, ја идем од вас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лука пљесну Драгишу по рамену. — Е, сад си, па ти, наишао на мајстора. — Молим, чекај мало... Узео сам је за руку, унео сам јој се у лице и рекао истим тоном: — То, значи, не желите више
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Залуд вешт Полодорија труд на пропасти воде И себи и њему вечити дићи спомен: Време је потрло све, и дело и мајстора самог; За величином својом растурен тужи камен. Гле Северина град, у развали лежи сахрањен!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
О сјаја бившег слико невешта! Што творца моћног делаоницу Изразом тужним ума несвесног У дућан ствараш простог мајстора... О, жељо жива моје младости, Уображења мојих идоле! Мој данче сјајни! Санче варљиви! Грехова мојих друже марљиви!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После се ослободио, добио диплому, радио на парче код разних мајстора. Једног дана изнајмио дућан и почео самосталан рад. Читаоница га је прва дочекала с новим именом: мајстор Коста.
„Будим је далеко, Румунија далеко.” Сахранише некада угледног мајстора благодејање и адвокат. За сандуком је ишао одбор читаонице. Кућу је дошао да прими и прода Секин муж.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
величине Од златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само
лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сабље су имале „мухур“, жиг с иницијалима мајстора-ковача или оног коме сабља припада, као и с ликом свеца-заштитника. Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију
Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово...
треће бјеше Мрљавчевић Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године дана, три године са триста мајстора; не могоше темељ подигнути, а камоли саградити града: што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује.
Кад то зачу Вукашине краљу, он подвикну Рада неимара, Раде викну три стотин' мајстора: гради краље Скадар на Бојани, краље гради, вила обаљује, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити града!
Гојковице младе, узеше је за бијеле руке, поведоше у град да уграде; подвикнуше Рада неимара, Раде викну до триста мајстора; ал' се смије танана невјеста, она мисли да је шале ради.
Турише је у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале ради.
Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса. Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали. Кврцну само ороз, али то мајстора Мачка више уплаши него да је загрмио топ. — Пази, заборавио сам да је потпрашим барутом! Е, јесам нека шепртља.
Све је то трпао у двије старе вреће мајстора Мачка, па су он и Вањка Широки носили у логор. Ђоко Потрк и Ник Ћулибрк чували су за то вријеме стражу и чим би се чуо
Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак? — забрину се Јованче, који је једини примијетио нестанак мајстора, јер су остали били забављени игром. — Да му се није што десило.
Сви су већ одавна на окупу, али нема двојице најглавнијих: воће Јованчета и мајстора Мачка. Шта се може почети без њих двојице? — Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли? — упита Ник Ћулибрк.
— И ја сам за то — додаде Николетина. Убрзо логор Тепсија оживје од лупе сјекира и чекића, од стругања пила и ларме мајстора. Градиле су се нове бараке, смјештали стругови, разне машине и механичарски алат.
— Чим је узео у руке прву алатку, ја сам одмах видио да је то створено за мајстора — причао је он с одушевљењем. — Ово ће бити мој насљедник, пазите што вам кажем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
— то је голема, широка и сасма дубока провалија где но проходљива ћуприја ни од којих великих мудараца ни вештих мајстора наместити се не може.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, — све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.
махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...