Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Хоћемо ли и косу обрезивати?“ запита га мајстор Сима. „Режи, мајсторе!“ рече отац... Мајстор узе маказе, па је одсецаше све прамен по прамен, да сву лепо изравна.
Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и комшија!...
“ После тога говора узе своју качкету и спремаше се да иде. Отац му нуђаше за услугу два грошића: „Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. „Људи смо“, рече мајстор, „данас сам учинио ја теби, сутра ћеш ти мени...
Ту у Земуну беше мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него код нас у Банату; видела сам трговце, мајсторе, па и просте људе где се смеју, па сам и сама била мало храбрија, те сам, онако уморна, лако и мирно ноћ провела.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чиновници нађу нам мајсторе, раскопају кола и поправе што је фалило. Натоваримо опет нашу богажњу и дођемо у Каменец Подолски.
Сад дâ нам дозвати мајсторе да нам кола оправљају, која за четири дана једва бише готова. Сутрадан позове нас кијевски губернатор, пита нас тко
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао. После је отишао по мајсторији. Пристао је уз мајсторе Осаћане и слазио с њима чак доле у Посавину, те градио куће, вајате, и остале зграде богатим Посавцима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
од Шаце из два узрока: прво, што је Шаца истеран из четвртог, а он из петог разреда; и друго, што је Шаца отишао у мајсторе, а он (Тима) у беамтере. А то је, мислим, прилична разлика.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А највише и због тога што није тражио новаца. И не само што није тражио, већ је и одбијао кад му се дâ. — Не могу, мајсторе, не могу — одбијао би уплашено. Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Ја сам досад плакала, а свему је тому папа крив. Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди. Сад имамо сугубу штету.
(Петру.) Чича Перо, иди брже. Тражи те господар. ПЕТАР: Наћи ћу ја мајсторе за коже, колико год оће, тек моја рука неће приступити. (Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Напустили су били донекле и зидарски занат: Бока је у ранијим временима давала чувене мајсторе, који су зидали Немањићима многе задужбине, тако и по Млецима, затим су градили куће, цркве, мостове по Херцеговини,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мајстори почеше кућу рушити. Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Други продају у бесцење своја, до јуче, нова кола, само да се реше беде. Ко ће усред лета превозити олупину, тражити мајсторе, петљати се са деловима? Старци су посредници.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Глишић исмејава чиновнике и попове, али се нарочито баца на зеленаше и сеоске дућанџије, на мајсторе у »каишу« и »подвали«, на које се тада, у тренутку материјалне кризе на селу, била дигла велика повика у целој
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И најзад, брука да буде већа, ту је цедуља мала: „Одлично причаш, мајсторе Тошо, свака ти, брате, хвала. Ја сам те слушо са пажњом правом Кумашин Ждерко, с врећом и главом.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Поднела сам сезонце, војнике, срчане и плућне болеснике, ђубретаре који тегле канте, мајсторе, теренце, дилетанте, поднела сам кочничаре, клинце, Нишлије, Врањанце, Крчединце, и у маси, а и појединце!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ми пси скупимо и ко што има готовијех пара да донесемо на једну хрпу, не бисмо могли ни наимара платити, а камоли све мајсторе. ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ Дријемао магарац над празним јаслама, док неко закуца на врата од обора.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ти, мајсторе, увијек прегониш! — љутну се Мићан. — Двадесет улчека сирове зоби! Не гријеши, болан, душе! — Не гуди ни ти, Глишо,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Костица, други калфица, док ћута, ћута. Па онда утури ноге у ципеле, устаде, и поче: „Панталоне, мајсторе, то је тешка ствар. Ено, погледајте оне официре што иду тако прекопута. Погледајте корачање, погледајте ногавице.
Погледајте корачање, погледајте ногавице. Али то одело није овде рађено. Ево како ја мислим, мајсторе. Рукави ако не ваљају, има капут; капут ако је с фелером, ту су рукави. А панталоне, то вам је ногавица, и шлус.
Знам ја, мајсторе, шта говорим, и видео сам то што говорим, и ето толико сам хтео рећи, и хвала што сте ме саслушали.” Шнајдерница се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта то копаш, мајсторе? — Проширујем отвор на овој пећиници. Ово сам још неки дан открио. Јованчету зажагрише очи. — Чек да завирим...
— Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи. — Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив! Не бојим се ја, нег ово изненада... — Па да, изненада.
Замисли: изгори ти батерија, а ти останеш у мраку, у води. — Тога се нисам ни сјетио, мајсторе — рече Јованче и стресе се од језе. Како се више није могло даље, морали су опет натраг, у велику дворану.
Код те рупе Јованче би често застао и замишљено је разгледао, док једног дана не рече Мачку: — Мајсторе, сад сам се нешто сјетио. Од ове би се јаме могла начинити Жујина тајна кућа.
— Морамо још данас нешто смислити — забринуто рече мали харамбаша и зовну на страну Лазара Мачка. — Шта мислиш, мајсторе, би л сада ваљало казати за пећину, па да се сви тамо сакријемо? Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако.
Јованче застаде. — Идемо тамо, шта велиш, мајсторе? — Можемо — тихо се сагласи Мачак. Послије седам-осам корака наиђоше на бистар поточић, који им је сјекао пут и