Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
64. И сама се амо крену, И нађе ми мајсторицу Једну вешту и поштену, Баш кâ ваља, удовицу; Код ње поче учит млада, Па код ње сам још и сада. 65.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице. ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери? ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел.
(Подбочи се.) Море, имаш ли ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена? Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио? ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио?
Кревети морају доћи насред собе успоред, и то један за госте, а други за мајсторицу. Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила?