Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини. Претвори се болестан, уђе у своју пештеру и колико је год дуг простре се и пружи.
Нека нико не мисли да се изискује некаково чародјејно и прејестествено дјејствије и мајсторија за учинити оно за које древни Омир овако каже да је Минерва Диомиду рекла: „Аχλύν δ΄αυ τοι απ΄οϕθαλμών έλον...
Многа су телеса и христјани балсамирали, али она материја и мајсторија с којом су древњејши Египтјани то чинили, последњим није позната била.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних прилика) да улове младога клирика Ћиру.
Црњански, Милош - Сеобе 2
да један од играча има, доле, да завуче руку и цимне једну врпцу, на „три“, Дерући се претходно „један, два, три“. Мајсторија је била у томе да се сви играчи раздеру, као да им кожу с леђа деру, а онај, који цима, да погоди, кога је цимнуо.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Њему који под богом ништа није знао начинити свака је мајсторија изгледала као недокучива премудрост пред којом би напречац занијемио.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било. Мића је знао неколико за село потребних мајсторија. Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не знам је ли то његова милост к мени била или мајсторија моје слатке матере, која је два посла с овим измишљењем исправила: мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
јездио на хајдуков гроб, да се закуне на вјерност чети и трком се враћао назад у Гај да се нагледа логора и Мачкових мајсторија. А у логору је, ваља признати, сваки дан дограћивано нешто ново.
— Ђаволу ти мајсторија! — љутио се Стриц. — Та чују ли пушке све ближе, а ипак нас остављају саме. Мора да су се препали, па некуд бестрага
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДОБРА ЛОЗА Сву лепоту изгуби — врли корен оста му честит, с родом наспоран! Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у њему оста! Посахнуше заперци, — добра лоза не увену!
Што пан проси, то седлак муси. Нису сви људи апостолске ћуди. Свирајка му се здрузга, али мајсторија свирању у њему оста. Не дичи се, брате, с туђом срамотом. О правди многе се сконе плету. Дугорепа је несрећа.
Тако је у сваком занату. Ако не би се и остала младеж к отоме настаљала и учила, по првих занаџија давно би сва мајсторија пропала и укинула би се; помало и сва би земља запустила и сронила би се да се градови и домови изнова не попраљају ни
(Лука) ЦАРЕВО ПИСМО Добру мајстору не разбира се какав му је живот, него то питају каква му је мајсторија, је ли добра и лепа и на тај глас сви к терзији трче правити себи одело.