Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Како што? Зар он није хајдук? — упита Крунија. — Ако је! — Шта велиш?! И поглед мајчин зарони јој у душу. Она задрхта. — Н... н... ништа... — А ти рече: ако је хајдук... — Па јест. Он је поштен човек...
Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... — Мушка руко!... Одбрано нејаких, а поносе мајчин!... Иди, сине!... Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!... Иди, соколе мој!...
Дисала је тешко и испрекидано. Сви стојаху око ње, неми као гробови... Она опет отвори очи: — Кажу да је мајчин благослов што и божји. Ја вас све благосиљам! — шапутала је.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред тобом, надохват руке, изазивачки поиграва Веселичина кумовска напаст!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
ти један катрамунаћ и анатему, пак ће ти доћи један проигуман и два заклета старца, те ћеш огра(ј)исати како ниједан мајчин син.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
САМСОН И ДЕЛИЛА И „ О ј, Самсоне, мајчин дане, Израиљев Дични бране, мрзи, синко, Филишћане — Филишћани мрзе нас! Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке
— Народ бега: „Ој, Самсоне, мајчин дане, Израиљев дични бране, удри, синко, Филишћане, Филишћани туку нас! Ханаан је једно гробље, твоја мајка јадно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Какви сте, бре, људи, дођу вам гости па ни да понудите. А шта — намигну на Алексу — дошао мајчин син. Да видиш сад кад завапи: „Господине потпоручниче, у зони сам пешачке ватре, не могу да осматрам“ — потпоручник
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор осећао јасно, као
Одмах до њега становао је неки судија с породицом. И, ето, дете се пробудило и надало врисак. Чуо се плашљив глас мајчин, који је утишавао малог плачљивка, али без успеха.
И најгоре је, што она баш тада тражи поглед мајчин, да из њега, као из тетина погледа, прочита бескрајну, нежну љубав.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Док душа плива кроз надахнуће, Мајчин глас прекида њена стремљења: „Овамо, док је јело јоште вруће! За сто! Вечера чека спремљена!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад бих се, затварајући очи, замислио тако, водила је равно на мајчин гроб, магнетско потитравање игле у мени то ми је јасно показивало.
Устадох. Устаде и старац. — Хоћеш ли на мајчин гроб? — упита вадећи из дубоког фратарског џепа сноп кључа да ми отвори враташца која из тријема воде на гробље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па разви бошчу. Синуше, мајчин сине, дукати, бисер, драго камење и други скупи адиђари, те деди стадоше очи, па ће весело: — Хоћу, ханумо, што нећу?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Очигледно су се мајчин разум и срце надметали да оправдају мој долазак кући овог лета. Мајчино писмо побудило је у мени осећање кривице и
Ћипико, Иво - Приповетке
Поочим одавно се негдје иселио и није знала куда је пошао, а није нигда ни сазнала за мајчин гроб. Тузи није било разлога ни с друге стране.
Гледа дјетиње помодреле уснице и слуша тешки му задах, — и осјети мајчин бол.... Уто дође Лазо, — 'Ајдемо! — рече јој, увијек у хитњи, па, погледав је, надода: — Остави се туђега посла!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
глас који исповеда флуидно субјективно стање: лични став и процену, осећање двостране одговорности према мужу и ћерки, мајчин понос колико и опрез.
Јунаци Станковићеви у другом случају интернализују родитељски ауторитет (очев/мајчин/бабин), у разноме степену, па се драматични напон између опречних тежњи преноси по дубини њихове - управо стога -
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота. Преко њених усана олако али снажно пређе поносан мајчин осмех. Није јој се син уплашио ни кад му је зрно срце разносило. „О, добро, сине, добро!.. Само да се Арнаути не сладе!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам крива, није ред... На извор је ићи лако — Празне ћупе, вољан гред.
И опет ће, и дуго ће Над висином Црне Горе Као сунце одозгоре Сјати мајчин сјај. Сегло небо, ал’ се трже; Шта би срца, шта би стене Без Милене узор-жене? — Јаук, лелек, вâј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
са станом на Ветренику... седамнаесто брдо одавде... дес-десно од јаруге, чет-врта земуница слева. Тамо... дођи, мајчин сине, д-а ми се пре’ставиш — и капетан „Фикус“ се свом тежином навали на дежурног.
Али позадина мисли да га је тиме казнила... Е, кад је таква и таква ствар, онда чекај, синко мајчин! — Коста превуче шаком преко лица. — Позовем овог поручника и нас двојица се договоримо...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зато је синове и послô, код толики' наши' школа, у ту вашу школу, терезијанска што се зове, па кад та дјеца, мајчин сине, поприме вашу учевину, по'ватају ваше планове, списе и протокуре, па се онда врате у очеве дворе, тешко вами!
Ћипико, Иво - Пауци
— Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. . —Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет... —говори Смиљана својим сувим, тихим гласом.
— Да ми је знат' куд се је до ове уре скита! — говораше отац. — Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. — Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. —Ја видим да се арчи без користи...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос. Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада. А над њом јака вилица.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Тко си ти?« рекне му на то Роман. Но овај, не отварајући очи, једнако руком мајаше: »Ах, даље мач од мене.« »Мајчин сине«, рекне на то Роман, »гди је Бурјам да те види каквог јунака земља носи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али то је већ бајка... Однекуд сину сунце. Као мајчин осмех. Али се убрзо изгуби међу облаке... Сада је четири часа. Ваљда нећемо још дуго.
Један од оне двојице као да опази моју намеру, и стиснутих песница као за бокс, полете на мене. Нећеш, синко мајчин! Дочекао сам га приправан и слободном руком ударих га по лицу. Онај други шчепа ме за гушу.