Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене. Она само махну руком и уздахну: — Девојка сам... не ваља се!...
Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: — Дојо! Цијо моја! Немој ме клети!... Ја сам твоје дете... — Нећу, очи моје!
Да ли да каже или не?... Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... „Па и нана сад ћути!... Што ме бар не запита штогод?
Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Загонетке као свој предмет имају чак и дете у мајчиној утроби, тек рођено дете, дете у колевци, а понајвише дете на мајчиним грудима.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СВЕТИ САВА: УРАНАК Гргољају млазеви. Топла водо, топлице! У мајчиним рукама пјени сапун „мерима“. Пјевај, пјевај, фуруно! Лампа, патос - локвице пјенушаво шушкоље.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Исте вечери законачим, на Чукарици, у кухињи познаника-некогдругог-познаника-који-је-био-у-сродству-са-неким-мајчиним-познаником... која о свему томе појма није имала! Сутрадан кренем у потрагу за трајнијим смештајем, и нађем га.
Ћипико, Иво - Приповетке
Илија их гледа и помисли да у кући нема квочке да их око себе окупи и греје својим топлим мајчиним животом. Те ноћи кроза сан, слушајући јецање старе, Илија се често буди и пази на децу, пипа око себе да ли се које у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Затим долази прерано саживљавање с очевим и мајчиним бригама, напочито после очевог бекства у Турску, напуштања осиротеле породице, што подсећа на Младеново детињство.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Или ти где си, мајко њихова, Да их прокунеш млеком мајчиним, Којим си клетву моје старости На меким груд’ма трудно дојила... У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, — ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво!