Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све.
Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко. И кад кара, оно благосиља. Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: — Устани, рано! — рече.
И коме си дала реч?... Лопову!... И то... Јелица сену оком. Од погледа њеног задрхта срце мајчино. — Он није лопов! — Али је хајдук! — Морао је!... Није се дао везати за прабога!... Он није лопов!...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ни за живу главу, већ јој рече: — Немој ми о том ни говорити, сестро моја, ти не знаш што је своје дијете ни што је мајчино срце.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Каже да чизме треба да се опрасе, да кожух заблеји... ГИНА: Заблејаће у њему, јаднику, мајчино млеко! БЛАГОЈЕ: Чизме да се опрасе? СИМКА: Хоће да каже, чизме од свињске коже! БЛАГОЈЕ: Да се опрасе?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дете се тргне, отвори сањиве очи, и кад угледа над собом бледо лице мајчино, зажмури опет и умири се... Заспало је... Врела суза мајчина паде му на румене обрашчиће и оно је не осети, само
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да бог да и срећа од бога!), захвале (Хвала ти као човјеку! Хвала ти од неба до земље!) и похвале (Алал му мајчино млеко! Жив био мајци, која те је родила!
Лијек тражио код седам Стана и девет Марија! Мајка те у мртве очи пољубила! Мајчино те млијеко губало! Мањи умро него што си се родио! Нашло те више чудо од смрти!
— Туђа мајка зла свекрва. — Свекрва — свекрива. — Кад се матер зове, небо се отвара. — Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно. — Мајчина љубав, дјетиње весеље.
(Гробар) 47 — Сабља без гвожђа, а јунак без кости? (Језик) 48 — Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син? (Кћи) 49 — Ти га имаш, и ја се њим служим?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
сећање на оно пролећно вече кад се вратио из шуме са чопором свиња; био је тада дечак, и још с вратница је чуо танко мајчино цвиљење. Није то био женски плач и кукњава какве је до тог дана чуо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ето, наша срећа, каткад и сама наша егзистенција, почивају на тако крхкој, тако несуштаственој гранчици. Мајчино расположење било је ведро, на њеном лицу лежала је безбрижност, она је спокојно пржила своје срделице — све снагом и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
као човек, али опет није човек. А човек је, брате, човек! — И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево.
Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе... То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?... Шта ли би сад рекла, јадна
Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По питањима тачног тумачења старих учења, мој отац је увек био спреман да прихвати мајчино мишљење те се тако нас двојица измирисмо.
Писмо је писала моја најстарија сестра и у њему изразила мајчино задовољство што сам одлучио да лето проведем у Шкотској да бих размишљао о животу и раду једног од ”највећих светаца
” Очигледно су се мајчин разум и срце надметали да оправдају мој долазак кући овог лета. Мајчино писмо побудило је у мени осећање кривице и поново сам размислио о својој одлуци од пре месец дана, када сам рекао
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То се и десило у петој строфи, чим је блажено мајчино млеко спојено с рекама у гори, које се такође, као и млеко, називају њеним: О како ме је блажило ипак блажено њено
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И као што то бива при човековом суочавању са граничном, самртном опасношћу, она тражи мајчино крило и недра - да се врати првом извору милости и заштите.
у тренутку кад му чула из сна израњају и, једним махом, заједно са собним простором обухватају и мајку, заправо мајчино присуство у кући (јер она послује у кухињи): „Више моје главе, до јастука, поређане хаљине и преобука, од којих ме
Болест чини загонетном још и мајчино, женино (Марикино), па и очево понашање: као да сви они нешто скривају, и као да нека нејасна кривица лебди у ваздуху.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Стоке једне! — викао је да сви чују. — Улежали се овде као вепрови. Али пропиштаће им мајчино млеко!... Сеиз!... Дај коње!
Притрче војници... Било је доцкан. У згрченој руци налазило се мајчино писмо, све крваво... Драгиша махну главом. — Страшно!... Из дана у дан топимо се као снег у пролеће.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тамо га шиљи гди Турци му неће саслушати гласа! Проста не била ти утроба моја и мајчино млеко! Оде, ах! Оде! И сад ће се невине ваљати жертве.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље! Немој, душе ми! Заборавићу крви источник! Заборавићу млеко мајчино! Заборавићу бега Ивана! Заборавићу свезу природе Што нас кô браћу веже рођену... СТАНИША: Зар ниси већ?
Ћипико, Иво - Пауци
Силно је личио мајци. Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости. Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сабориште?! Димитрије Кад сам поменуо Сабориште, Матија је отворио своју младу губицу која је још мирисала на мајчино млеко и заборавио да је затвори.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од јутра до мрака с прозора је гледим, Па уздишем тако, чезнем и блиједим, А мајчино благо послује и ради, У широку софу жути шебој сади, До шебоја ђурђиц и каранфил мио, Уз црвен каранфил феслиђен се