Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
њу виде - бар тако она осећа, а то и јесте пресудно - прво као ћерку ефенди-Митину, па тек онда као Софку; чак и по мајчиноме погледу и понашању закључује да су љубав и брига за њу посредоване љубављу и бригом за оца.