Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Мени је увек било мило да га видим. Као да се од њега ширио онај планински, чист, на мајчину душицу мирис. За чудо како је био питом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Банату нероткиња између Велике и Мале Госпојине убере траве мајчину душицу и пелен, скува их као чај и попије да би затруднела.
Негде дете повијају прво у мајчину кошуљу, јер верују да ће онда бити послушно (Голубиње, Пореч), односно да ће се захваљујући овом повијању дете
Дете, пише Тешић, мајка доји две године, а ако би га и даље дојила, оно не би сисало мајчину него „Христову крв“, а од тога „ништа грђе нема“.²¹ У неким крајевима дете се доји и по две до ти године.
поред огњишта (које је култно место, станиште предака код Срба и других индоевропских народа), повијањем у очеву или мајчину кошуљу, оно се обредима прелаза постепено уводи у круг породичне заједнице.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Некога боли глава — ти му даш семе горушице, цвет камилице, мајчину душицу! Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура! Има болесну крв — даш му корен љубичице, лист кадуље!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Анђа га принесе тамној, набреклој дојци, а дете узе врцаво да цокће мајчину брадавицу. — Вуци, сине, вуци, нек ти уши пуцају. Нећеш огладнети, не бој се.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Онда се нешто заиграла, и час касније већ је гледала у чуду мајчину жалост: „Што плачеш? Та није умро Бог!” — Нису је схваћали. Па јасно! Сасвим јасно!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
моју је убила“; о тајни рођења стих: „Опевао сам муке твоје не склопив очи пред тајном“; о враћању у „умрли дом“, мајчину утробу, стих: „Тад бих се сваким стихом враћао опет у дом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
учестали очеви гласници, јунакиња - сада већ одрасла, јер је назначено да је навршила двадесет шест година - најпре у мајчину забринутост учитава свој некадањи инфантилни страх: „Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Ресави, »после венчања, нека старија жена обуче младожењи очеву а млади мајчину кошуљу, узме их за руке и доведе до воћњака, где три пута обилази са њима родно дрво — шљиву« уз благослове за срећан
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
да памти што је памтила, али се каприциозно дете, загледано у своју тачку, с горчином стално окретало гробу мајчину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Од првих сазнања својих, ово је дете осетило горчину живота. Не зна оно ни за родитељску негу, ни за љубав мајчину, ни за детиње играчке.