Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Онда се зна да ће тада стара хаџика изићи. И онако, стара, стењући, силазећи низ куће, почети да га умирује. — О, мајчице моја. Зар ми те опет ти наколници уплашили. Не бој ми се, не бој. Ево, ја, ја идем... утишавала би га идући к њему.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пажљиво, натенане, пљусну длан о длан, загрли нену преко узаних рамена својом тешком ручердом и весело гукну: — Е, мајчице рођена, сад ми се мало одмакни од ове моје пуцаљке, ваља мени на посао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она је клецала. Хтела је све да пусти и падне. — Пусти ме! — молила ме. — Пусти, тако ти свега на свету!... Ох, мајчице моја!... И заплакала се. Пустио сам је. Али од јада ногом гурнух моју тестију и разбих је. — Не бој се.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сутрадан поранила снаша, не мршти се више но пева по кући као славуј, грли свекрву и тепа јој: „Мила моја, мајчице!“ ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ Кад год је Насрадин-хоџа слао ђака по воду увек га је најпре истукао, па му тек онда дао
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Размиле се стрàвчићи: двоји, троји, четвори. (Окади ме, мајчице, повратичем, лозицом.) Хватају се тавана: вампирићи, бјесови, шијоглавци, вилуше и промаја ỳ сукњи.
- Сувим кашљем креја се са цјепала закашље. Капне мјесец катраном. Окади ме, мајчице, милодухом, шафраном. БАЈИНА БАШТА: БОЛНИЦА У врућици путујем: у сну звече ораси, двоколице труцкају.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И боље!... Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо... — Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно. — Ти најбоље знаш, дете моје.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
небу, И лепи Ранко по белом двору, Опроштај иште од своје мајке, Од своје мајке, од свога оца: “Опрости мени, мила мајчице!
Мила мајчице, бела црквице, “Опрости мени, и благосов’ ме; Ја ћу да идем у туђе село, У туђе село, за туђу сеју, За туђу сеју,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја! Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ћерка се насмеши. „Али драга мајчице, то није потребно; он ће нам, веруј ми, и овако добро пријати“. „Да, ви Смитови увек сте гладни, али мој сиромах Исак
Малишан обриса сузе, па рече: „Мајчице причај даље!“ Она не знаде где да настави, али јој деца дођоше у помоћ питањем: „Како је Исак дошао у Норт-Уитем кад
Краков, Станислав - КРИЛА
Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу. Зуби му нису цвокотали јер их није ни имао.
Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу. Зуби му нису цвокотали јер их није ни имао.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Ко то каже? АНЂА: Па ето поломљени тањири и стакло... МАРИЦА: Мајка, слатка мајчице, 'оди да те пољубим. (Љуби је.) АНЂА (изненађена): Да ме пољубиш? Шта је теби, дете?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како су светлела, мајко мајчице! Да га бљесак који је из њих избијао не заслепи Старац принесе руку очима и виде: некакве мале девојке, не веће од
Гле, чуда чудовита, гле јада јадовита: на птици сребрна пера, гвоздене канџе, гвозден кљун. Мајко мајчице, окрену се Варалици свет око главе. »Ово ти је, будало, крај!« помисли али га сенка орла прелете.