Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта да ти дуљим, брате Раде, тек што сване дан, а човјек сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у букагијама, миче се уз бразду.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
па онда започе кроз сузе: — Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш... — даље није могла од плача, но му одреза бич косе, коју ижљуби и однесе да спреми.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тај постаје окужен неком проклетом, сладуњавом и млитавом занесеношћу, те не пребива више овде с ногама на чврстој мајчици земљи, но негде странствује у далеким неким пределима иза седам гора и седам мора.